Zakonom roditelj-negovatelj, roditeljima koji brinu o deci sa hroničnim bolestima, invaliditetom i smetnjama u razvoju bila bi obezbeđena naknada u visini minimalne zarade, doprinosi za penziju i radni staž. Inicijativa za donošenje ovog zakona prvi put je podneta 2013. godine.
U Narodnoj skupštini, za predlog Zakona o roditelju-negovatelju 141 poslanik uopšte nije glasao.
Nakon govora roditelja ispred Vlade Srbije, okupljeni su se uputili ka Ministarstvu rada, gde su predali svoje zahteve, a to su: hitna javna rasprava u Skupštini, hitno stavljanje na dnevni red predloga Zakona roditelj-negovatelj, sastanak sa roditeljima, eventualne izmene i dopune zakona adekvatnim amandmanima, predlog budžeta i konačno donošenje Zakona roditelj-negovatelj.
Ispred Vlade i Ministarstva mogli su se videti transparenti sa natpisima: „Za EXPO ima, za Zakon roditelj-negovatelj nema“, „Šatro roditelj-negovatelj“, „Borim se jer sistem ćuti“, „Majka neguje, država ignoriše“. Protestu se pridružila i grupa Bubnjevi u blokadi.
Na protestu smo razgovarali sa Ružicom Pavlović, majkom devojčice koja se nalazi na spektru autizma.
„Uopšte nije važno oko koje vrste invaliditeta je reč, da li je to neki telesni ili intelektualni invaliditet, radi se o tome da je potrebna posvećenost od 24 sata. Porodice sa takvom decom vrlo često su na ivici egzistencije zato što prosto nemaju zaradu, ima puno roditelja koji bi možda i mogli da rade i mogli da se zaposle ali jednostavno jedan roditelj radi dok je drugi sa detetom“, za Mašinu navodi Pavlović.
Sagovornica Mašine ističe i da više od 13 godina, u Srbiji nema sluha za roditelje, za njihovu decu, za njihove potrebe – i da je krajnje vreme da se sa tim prekine.
„Kao što je i jedna od mama rekla, nikome od nas nije potrebno sažaljenje već da nas poštuju i da živimo dostojanstveno. Ono što je meni najvažnije i svi mi imamo tu bojazan je šta sa našom decom kada nas ne bude. Tako da ako ovo društvo ne može da prepozna takve potrebe, onda nešto ozbiljno nije u redu sa svima“, zaključuje Pavlović.
A.G.A.
