Firma iz Abu Dabija jedna je od najvećih naftnih kompanija na svetu, a predsednik kompanije je šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan, za kog se navodi da je blizak i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Njihov slogan glasi „Maksimum energije, minimum emisija“, a kompanija nastoji da se predstavi kao „zelena“ naftna kompanija, uprkos nespornoj činjenici da proizvodnja nafte doprinosi produbljivanju klimatske krize.
U novembru 2023. godine Ujedinjeni Arapski Emirati bili su domaćin 28. Konferencije stranaka UN okvirne konvencije o klimatskim promenama (COP28) u Dubaiju. Uoči samita, britanski list Gardijan je otkrio da je Adnok koristio to što je njegov tadašnji direktor Sultan Al Džaber istovremeno i predsedavao konferencijom kako bi proširio naftni i gasni biznis kompanije.
Uprkos demantijima Al Džabera, istraga organizacije Global vitnes potvrdila je da je Adnok, tokom klimatskih pregovora, tražio skoro 100 milijardi dolara vredne poslove u oblasti nafte, gasa i petrohemije – što predstavlja petostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Prema procurenim dokumentima, Adnok je tokom konferencije dobio instrukcije da uspostavi kontakte sa državama radi širenja poslovanja u oblasti nafte i gasa.
„Izazvalo je opšti šok kada je UAE, petrodržava, dobio u ruke vođenje najvažnijih svetskih klimatskih pregovora. Ali čak i tada je bilo teško zamisliti koliko će drsko postupiti, sprovodeći aktivnosti koje zapravo potkopavaju samu svrhu COP-a. Time što je na čelo postavljen direktor fosilne kompanije, UAE je tačno znao šta radi i nije se razočarao – izgleda da je COP28 oblikovan u korist njihove državne naftne kompanije“, rekao je Patrik Gejli, viši istraživač u Global vitnesu.
Fajnenšel tajms je takođe izvestio da se razgovori s Adnokom vode pre svega zbog bliskih odnosa između UAE i Srbije, a ne zbog finansijskih ili strateških razloga. Emirati su uložili desetine miliona evra kapitala u Srbiju, uključujući razvoj kontroverznog i među građanima nepopularnog projekta Beograd na vodi.
Uslovi tog projekta, kao i drugih ulaganja UAE, nisu bili transparentni za javnost, već su dogovarani iza zatvorenih vrata, kroz tajne sastanke i ugovore. Zbog toga se svaki ulazak Emirata u vlasničku strukturu najveće i jedine naftno-gasne kompanije u Srbiji suočava sa rizikom da se odvija po sličnom modelu.
MOL i veze Beograda i Budimpešte
Drugi potencijalni kupac ruskog udela u NIS-u je, prema navodima lista Fajnenšel tajms, mađarska naftna kompanija MOL. Otkako su uvedene američke sankcije, Vučić se poziva na svoje bliske odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i tvrdi da će susedna zemlja pomoći Srbiji u energetskoj krizi.
Kakva je, međutim, reputacija MOL-a kada je reč o korupciji i vladavini prava? Ispostavlja se da MOL već ima iskustva sa kupovinom državnih kompanija u regionu Balkana – i da je to iskustvo bilo obeleženo više od decenije skandala.
Godine 2003, u okviru privatizacija nakon raspada Jugoslavije, hrvatska naftna kompanija INA prodala je 25% svojih akcija MOL-u. Tokom narednih godina, kontrola MOL-a nad INA-om se širila, a 2011. godine bivši hrvatski premijer Ivo Sanader optužen je da je primio mito od 10 miliona evra od direktora MOL-a Žolta Hernadija u zamenu za to da MOL-u preda većinski udeo.
Zbog lavirinta nadležnosti, i hrvatski i mađarski sudovi vodili su postupke protiv bivšeg premijera i direktora. Njihovi nalazi međutim nisu bili isti: hrvatski sud proglasio je i Sanadera i Hernadija krivim za korupciju, dok su mađarski sudovi zaključili da ni kompanija ni njeni rukovodioci nisu počinili krivično delo.
Istovremeno, i Hrvatska i MOL pokrenuli su međunarodne arbitraže. Arbitražni sudovi su odbili hrvatske navode o korupciji, presudili u korist MOL-a i čak naložili Hrvatskoj da kompaniji isplati odštetu. Tehnički, postupak je i dalje u toku, ali se generalno smatra da je MOL izašao kao pobednik u ovoj bici.
Naposletku, ostaje neizvesno da li će NIS uopšte biti prodat – bilo Adnoku, MOL-u ili nekoj trećoj kompaniji. Moskva pokazuje malo spremnosti da se odrekne kontrole, a sve dok i Rusija i Sjedinjene Države odbijaju da popuste, sve spekulacije o potencijalnim kupcima ostaju samo to: spekulacije.
A.M.
