Šta je zajedničko Srbiji i Maldivima? Sličnosti nisu geografske niti kulturološke, već fiskalne. Naime, Srbija se sa svojom poreskom politikom i „socijalizmom za bogate“ našla u društvu „sive zone“ poreskih rajeva.
Kapitalizam karakterišu kako krize prekomerne proizvodnje tako i nestabilna zaposlenost. Zašta su realno postojeći socijalizmi, uprkos svojim manama, bili otporni na takve krize i uspeli da održe punu zaposlenost, i šta možemo da naučimo iz tog istorijskog iskustva?
Fenomen ključnog sagovornika vlade po pitanjima privrede koji nema veze ni sa kakvim demokratskim procedurama, niti sa zakonima, sasvim razumljivo, otvara mnogo pitanja. Neka od njih su veoma bazična: na osnovu čega i zašto se jedna organizacija nalazi u povlašćenoj pozici na najvišem nivou donošenja odluka u Srbiji?
Globalni dug je narastao na rekordnih 164 hiljada milijardi dolara, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda.
Nakon što se suočio s tim da se posao i uslovi rada razlikuju od onoga što oglašeno od strane poslodavca, poštanski radnik iz Srbije je odlučio da napusti posao u Pošti Slovenije.
Višegodišnji trud vlade da otima novac siromašnih napokon je pohvaljen od Međunarodnog monetarnog fonda. Zadovoljstvo saradnjom je tolika da su se vlada i MMF, umesto očekivanog razilaženja, odlučili za „čuvarkuću“.
Socijalna pravda u Srbiji postoji samo kao pusto slovo na papiru, zaključak je tribine održane u Beogradu povodom Svetskog dana socijalne pravde.
Bitkoin poslednjih meseci privlači veliku pažnju javnosti. Nekima deluje kao šansa za zaradu, dok su drugi skeptični. Osim što je upitna mogućnost korišćenja kriptovaluta, kao što je bitkoin, kao novca, one potežu i druga političko-ekonomska i ekološka pitanja.
Novi poljski premijer u najavljenom obračunu sa zapadnoevropskim kapitalom želi da „vrati državu u igru“. Sprovođenjem konzervativne socijalne politike i stvaranjem „preduzetničke države“ vladajuća stranka Pravo i pravednost nastoji da ojača nacionalni kapital i nacionalnu ekonomiju Poljske.
Jedan od najvećih zagovornika napuštanja evrozone bio je Kostas Lapavicas, profesor ekonomije na Fakultetu za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu (School of Oriental and African Studies). Lapavicas se dugi niz godina bavi teorijom novca i veliki je kritičar postojećeg evropskog finansijskog sistema. Osim toga, bio je poslanik Sirize u grčkom parlamentu, a takođe je i dugogodišnji kolumnista britanskog lista Gardijan.
Tokom drugog dana konferencije „Povratak utopije 2“ održano je predavanje „Venecuela – aktuelne debate unutar latinoameričke levice“.
Na udaru restriktivnih mera štednje i neoliberalnih politika našli su se i oni koji su završili svoj radni vek tokom koga su odvajali za mirnu starost. Penzionerima i penzionerkama se narušavaju prava, životni standard i opšti uslovi egzistencije već dve pune decenije – zakonima, uredbama i otimanjem.
Jedan od najznačajnijih savremenih ekonomista Kostas Lapavicas održaće predavanje u Kamenoj sali Doma sindikata u Beogradu, u petak 15. decembra sa početkom u 19 časova.
Organizacija Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je sve prisutnija u javnosti Srbije. Čini se da u poslednje vreme nema značajnih državnih odluka i projekata u sferi privrede i ekonomije u kojima NALED nije imao značajnu ulogu, a veze političara i krupnog kapitala s ovom organizacijom dosta govore o smeru u kojem se krećemo.
L: Organizacija Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je sve prisutnija u javnosti Srbije. Čini se da u poslednje vreme nema značajnih državnih odluka i projekata u sferi privrede i ekonomije u kojima NALED nije imao značajnu ulogu, a veze političara i krupnog kapitala s ovom organizacijom dosta govore o smeru u kojem se krećemo.
Kreativna ekonomija nije ispunila očekivanja njenih promotera. Udenuta u postojeći ekonomski sistem kreativnost je postala nosioc procesa eksploatacije i segregacije ljudi u velikim gradovima.
Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, štetne ekološke i ekonomske posledice osetila bi većina građana.
Nedavna pobuna radnica i radnika u Geoxu ukazala je javnosti na loše radne i materijalne uslove u toj fabrici. Iako poboljšanja postoje, najnoviji izveštaji pokazuju da i dalje postoji dosta nedostataka kao i njihovu uslovljenost tržišnim mehanizmima u industriji obuće.
Nedavna pobuna radnica i radnika u Geoxu ukazala je javnosti na loše radne i materijalne uslove u toj fabrici. Iako poboljšanja postoje, najnoviji izveštaji pokazuju da i dalje postoji dosta nedostataka kao i njihovu uslovljenost tržišnim mehanizmima u industriji obuće.
Prevod publikacije „ABC socijalizma”, u izdanju Centra za politike emancipacije, je sada dostupan u elektronskom obliku, a uskoro se očekuje i izlazak štampanog izdanja. U ovom zborniku grupa autora okupljenih oko časopisa Jakobin pokušava da ponudi kratke, jasne i informativne odgovore na neka od najčešćih pitanja o socijalizmu. Time oni ponovo kontekstualizuju ideje koje su tokom decenija nakon Drugog svetskog rata bile anatemisane u mejnstrim američkom kontekstu, a danas ponovo okupiraju pažnju sve većeg broja ljudi.
U septembru 2016. godine u okviru projekta Krtička mašina, Gal Kirn je u beogradskom Domu omladine održao predavanje o specifičnostima razvoja jugoslovenskog puta u socijalizam. Osnovne karakteristike te politike bile su stvaranje samoupravnog ekonomskog modela i iniciranje pokreta Nesvrstanih na planu spoljne politike.
Razgovarali smo sa političkim ekonomistom Leom Paničem tokom njegovog boravka u Beogradu, gde je gostovao na konferenciji Povratak utopije, koju je organizovao Centar za politike emancipacije.
Devastirajuća kriza koja je postala globalna 2008. godine uzdrmala je ruševine leve tradicije. Okrnjeni elementi počinju se slagati u nove male celine. To ne bi bilo moguće bez mnogobrojnih zajednica, društvenih pokreta i pojedinaca koji nisu prestali da sanjaju realnu utopiju solidarnosti, slobode i jednakosti, pokušavajući da delaju u njenu korist. Jedan od takvih protagonista je Leo Panič (Leo Panitch), profesor političkih nauka na Univerzitetu Jork u Torontu, koji je, kako sam kaže, na osnovnim studijama, nakon čitanja Marksovog Predgovora za prilog kritici političke ekonomije šapnuo svom drugu Semu Gindinu (Sam Gindin) „Mislim da sam marksista“.
Potpuno urušen domaći bankarski sistem je jedan od učinaka “tranzicije” u Srbiji. Različitim strategijama ekstrakcije javnog novca, privatizacijom i otvaranjem prostora za ulazak stranih finansijskih koncerna, bankaraski sistem u Srbiji se, od nekada institucionalne podrške razvoju lokalne industrije i infrastrukture, transformisao u pogonsku silu kapitala.
Nakon uspešnih napada na radna prava i kontinuiranih rezova u domenu javnih usluga i javne službe, vlastima je ostalo malo prostora za „štednju“. Niz nedavnih poteza nam pokazuje da na red dolazi i segment „socijale“, odnosno dodatno spuštanje dna za one koji su već u najtežoj poziciji.
Tokom prethodnog vikenda u Solunu, u fabričkim halama preduzeća Viome održan je Drugi evromediteranski skup „Radnička ekonomija“ koji je okupio veliki broj samoupravnih fabričkih i zadružnih kolektiva iz Evrope i Južne Amerike.
