Socijalna pravda u Srbiji postoji samo kao pusto slovo na papiru, zaključak je tribine održane u Beogradu povodom Svetskog dana socijalne pravde.
Učesnice i učesnici tribine „Ako nema pravde, nema ni mira”, koju je u beogradskom Medija centru organizovao UGS Nezavisnost, saglasni su oko toga da socijalne pravde u Srbiji danas nema.
Srbija je zemlja sa velikim nejednakostima a zvanični statistički podaci služe samo prikrivanju realnosti u kojoj veliki broj ljudi živi daleko ispod granice siromaštva. Zakonski okviri, institucije i niż državnih strategija ne samo da ne uspevaju da poboljšaju socijalnu pravdu u zemlji, već stvaraju okvir za još veće nejednakosti u društvu.
Boža Drašković s Instituta Ekonomskih nauka, jedan od govornika, istako je da „ljudsko biće može biti slobodno ako je ekonomski slobodno, što znači da ima dovoljno dohodaka i dovoljno imovine iz kojih može izdržavati sebe i porodicu“. Po njemu to ne znači samo preživljavanje u egzistencijalnom smislu, već zadovoljenje obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih potreba.
Međutim, u izjavi za Mašinu, Drašković pojašnjava da je danas „većini ljudi od svojine ostala jedino njihova radna snaga“. To ne samo da onemogućava ekonomsku slobodu i socijalnu pravdu, već je kako kaže: „problem i to što se pojam ekonomske slobode sužava na slobodu da možete svoju radnu snagu prodati na tržištu, a na taj način se vrši ključna zamena teza u kojoj se čovek svodi na robu. Istorisjki to je uvek bio ključni razlog socijalnih nemira, sukoba, klasne borbe.“
Na tribini se diskutovalo i o ulozi i mogućnostima sindikata u političkoj borbi za ostvarivanje socijalne pravde. Odgovarajući na pitanje iz publike, Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, rekao je da reprezentativni sindikati nominalno imaju nekoliko stotina hiljada članova, ali da ujedno imaju i svega nekoliko hiljada aktivista. Zaključio je da je „to problem koji moramo rešavati i za to nam je potrebna drugačija organizacija“. Osim toga, on se osvrnuo i na širu političku borbu, rekavši:
Srbiji je potrebna leva modernizujuća opcija koja bi mogla da pređe cenzus i koja bi htela da menja stvari.
Po odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 20. februar se od 2007. godine obeležava kao Međunarodni dan socijalne pravde. Ovaj dan se u celom svetu obeležava s naglaskom na borbu protiv siromaštva i nezaposlenosti, odnosno dan u kojem se promovišu principi solidarnosti, jednakosti, ravnopravnosti i pružanja jednakih šansi za sve.
Tribina je održana uz podršku fondacije Fridrih Ebert, a pored već pomenutih, na tribini su učestvovali i Ursula Koch – Laugwitz (direktorka, Fondacije Friedrich Ebert), Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka i Sarita Bradaš iz Centra za demokratiju. Moderatorka razgovora je bila Ljubica Gojgić, novinarka RTV Vojvodina.
