Šta je zajedničko Srbiji i Maldivima? Sličnosti nisu geografske niti kulturološke, već fiskalne. Naime, Srbija se sa svojom poreskom politikom i „socijalizmom za bogate“ našla u društvu „sive zone“ poreskih rajeva.
Opšte mesto domaćih neoliberalnih ekonomista i „stručne javnosti“ predstavljaju tvrdnje da su u Srbiji porezi previsoki, te da bi smanjenje poreza vodilo ekonomskom preporodu države. Visoki porezi se okrivljuju jer obeshrabruju privredne aktivnosti, pa zbog toga talentovani i preduzimljivi privrednici ne žele da započinju poslove od kojih bi koristi imali svi. Navodno, bogatstvo bi se „efektom prelivanja“ (trickle-down) prelilo i u džepove siromašnih, a samo treba smanjiti sve moguće poreze.
S druge strane, na poslednjoj „Listi poreskih rajeva“, koju objavljuje Evropska komisija, Srbija se ponovo našla u neslavnom krugu teritorija klasifikovanih kao „sive zone“ poreskih rajeva. Zajedno s Maršalskim ostrvima, Britanskim devičanskim ostrvima, Maldivima, Svetom Lusijom, ali i Crnom Gorom, Makedonijom i Turskom, našla se na listi teritorija koje su mapirane radi borbe protiv izbegavanja plaćanja poreza. Srbiji se zameraju dve stvari – netransparentnost poreskog sistema i neprimenjivanje BEPS mera koje je definisala Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ovo drugo je posebno zanimljivo jer se te mere tiču borbe protiv različitih strategija koje multinacionalne kompanije koriste kako bi izbegle plaćanje poreza, ili kako bi ga platile u državama sa izuzetno niskim poreskim stopama. Ove strategije ne moraju nužno biti nelegalne, ali „podrivaju pravednost i integritet poreskog sistema“, s ciljem da velike kompanije dodatno uvećaju svoj profit.
Sve ovo nameće pitanje kako je moguće da je Srbija poreski raj u koji dolaze multinacionalne kompanije da bi platile niže poreze, i istovremeno država na meti kritike domaćih ekonomista zbog visokih poreza?
Porezi u Srbiji
Porezi su najznačajnija prihodna stavka državnog budžeta. Konkretno, u 2017. i 2018. godini prihodi od poreza činili 83,9% budžeta, a struktura poreskih prihoda govori nam da najviše novca dolazi od PDV-a i akciza.
Već na prvi pogled je jasno da budžetu najviše doprinose obični građani koji svakodnevno kupuju u prodavnicama. PDV je, naime, porez na potrošnju, tako da ga platimo svaki put kad kupimo neku robu. Prodavci jednostavno povećaju cenu proizvoda za iznos ovog poreza.1 Prikupljanje ovog poreza vrlo je jednostavno, prilično je teško izbeći njegovo plaćanje, i zbog toga se države odlučuju za uvođenje PDV-a. Povećanjem prihoda od PDV-a, koji pogađa sve nas, država stvara sebi prostor da smanji poreze koji pogađaju kapital i time staje na stranu bogatih.
S druge strane, porez na dobit preduzeća doprinosi sa svega 9% ukupnih poreskih prihoda. Dakle, najveće kompanije koje ostvaruju najveće profite ne doprinose budžetu koliko i ostali građani. Radi se o porezu koji plaćaju privredna društva (preduzeća), zadruge i druga lica osnovana radi sticanja dobiti, a koji iznosi 15%,2 što je jedna od najnižih poreskih stopa u Evropi.
Srbija, kao i druge postsocijalističke države, ima izuzetno niske poreske stope poreza na dobit preduzeća (primera radi Crna Gora 9%, Makedonija 10%, Kosovo 10%, Moldavija 12%). Međutim, umesto da prosperiraju, one se u tzv. trci do dna utrkuju koja će investitorima ponuditi bolji „poslovni ambijent“.
Jednostavno rečeno, ako ste vlasnik velike kompanije i želite da platite što niži porez, Srbija je idealno mesto za vas. Pored toga, Srbija nudi i „visokokvalifikovanu jeftinu radnu snagu“, a odskora i mladu radnu snagu koja ulazi u programe dualnog obrazovanja. Sve što treba jednom „investitoru“. Naravno, socijalno-ekonomski položaj ljudi koji žive u Srbiji u drugom je planu, a o dostojanstvenom životu se i ne razmišlja.
U takvom ambijentu smanjenje poreza na dobit je nezaobilazna politika, dok strane direktne investicije dobijaju mistična svojstva i svaki njihov „dolazak“ se proslavlja kao da će novozaposleni radnici imati plate kojima će moći da priušte sebi pristojan život. Uz to, takve kompanije dobijaju dodatne olakšice u vidu oslobađanja od plaćanja poreza na određen broj godina, ili dobijaju državne subvencije.
U skladu s tim treba razumeti i zahtev Privredne komore Srbije da država smanji porez na dobit preduzaća na 10%, kao i zahteve da se izmeni Zakon o radu i da se pooštre kriterijumi za dobijanje bolovanja. Argument je već poznat: „time će se ubrzati ekonomski razvoj“. No, ako uzmemo u obzir relevantne podatke, videćemo da je teško utvrditi uzročno-posledičnu vezu između smanjenja poreza i ekonomskog razvoja neke države. Pre će biti da se radi o interesu poslodavaca da zarade još više novca nauštrb gradnje škola, bolnica i puteva, koji se nužno finansiraju iz budžeta. Jasno je da tvrdnje prema kojima smanjenje poreza vodi ekonomskom razvoju ne stoje.
Porez na dohodak i akcize
Porezom na dohodak oporezuju se zarade, prihodi od samostalne delatnosti, autorskih prava, kapitala, nepokretnosti, kapitalni dobici i ostali prihodi stečeni na teritoriji Republike Srbije.3 Porez na dohodak može biti progresivan i proporcionalan (flat tax). Progresivno oporezivanje dohotka podrazumeva da se veći dohoci oporezuju višim poreskim stopama. Na primer, dohoci bi mogli da se podele u tri kategorije, gde bi najmanji bili oporezovani s 15%, srednji sa 25%, a najviši sa 35%. S druge strane, proporcionalno oporezivanje podrazumeva oporezivanje dohotka istom poreskom stopom (npr. 10%) bez obzira na visinu dohotka. Takođe, najniže plate se ne moraju oporezivati, što pojedine države primenjuju, dok se viši dohoci oporezuju i do 50%.
Domaći zakonodavci odlučili su se za drugu opciju, proporcionalno oporezivanje, uz određenu modifikaciju. Poreska stopa kojom se oporezuje dohodak iznosi 10% u Srbiji. Ipak, zakonom je definisano naknadno oporezivanje lica čiji dohodak prelazi određenu granicu. Neto dohodak preko trostruke bruto prosečne zarade, a do šestostruke zarade oporezuje se s dodatnih 10%, dok se neto dohodak preko šestostruke zarade oporezuje po stopi od 15%.4
Poreska stopa od 10% takođe je i jedna od najnižih u Evropi, tako da će plata osobe koja prima minimalnu platu i direktora neke kompanije koji prima nekoliko hiljada evra biti oporezovana istom poreskom stopom. U Evropskoj uniji samo su se Bugarska (10%), Češka (15%), Estonija (20%), Letonija (15%), Litvanija (23%), Mađarska (15%) i Rumunija (16%) odlučile za proporcionalno oporezivanje. Može se primetiti da od država koje imaju proporcionalno oporezivanje Srbija zajedno s Bugarskom ima najniži porez na dohodak. Detaljno istraživanje NALED-a, organizacije koja se ne može pohvaliti naročitom osetljivošću za socijalna pitanja, pokazuje da je progresivnost domaćeg poreza na dohodak jedno od najnižih u Evropi, i da i te kako ima prostora za pravednije uređivanje ovog poreza.5 Kako ističu iz ove organizacije „Srbija je definitivno ispod proseka i kada je u pitanju poresko opterećenje natprosečnih zarada, bilo da su pitanju stare ili nove zemlje članice.“6
Kada je reč o akcizama, tu se nema previše šta reći, osim da se ponovo pokazuje da država usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim pravnim sistemom koristi kao izgovor za sprovođenje socijalno neodgovornih mera. Tako su u Srbiji 2015. godine uvedene akcize na struju, a kao izgovor je poslužilo upravo priključivanje Evropskoj uniji. Time je struja dodatno poskupela, što ponovo predstavlja veći teret upravo za siromašniji deo stanovništva.
Srbija je država sa najvećim nejednakostima u Evropi, a porezi su sredstvo koje se može koristiti da se nejednakosti smanjuju. S obzirom na to da je domaći poreski sistem izuzetno nepravedan i da su najviše opterećeni obični građani putem PDV-a i akciza, postoji prostor za korenite reforme. Svake promene bi značile napredak, koje bi vodile većim doprinosima državnom budžetu preko poreza na dobit preduzeća i poreza na dohodak najvećih plata, a uz istovremeno smanjivanje poreza na najniže plate. Osim toga, postavlja se pitanje da li su akcize na struju opravdane, a sigurno je da postoji prostor za ukidanje PDV-a za određene proizvode.
- Do 2012. poreska stopa iznosila je 18%, nakon čega je povećana na 20%. Preciznije, u Srbiji postoje dve poreske stope PDV-a. Za većinu proizivoda važi poreska stopa od 20%, dok se za određene osnovne životne namirnice – pekarski proizvodi, lekovi, žitarice obračunava 10%. Do 2012. za takve proizvode važila je poreska stopa od 8%.
- Zakon o porezu na dobit pravnih lica, član 39.
- Zakon o porezu na dohodak građana, član 3.
- Zakon o porezu na dohodak građana, član 87.
- Posebno je interesatno da NALED ističe da Srbija nije, kao većina drugih država, podigla poreske stope kada je izbila svetska ekonomska kriza. Sa druge strane, spašsavanje banaka predstavlja jedan od najvećih skandala u savremenoj ekonomskoj istoriji.
- Sistem oporezivanja rada i mogući načini njegove reforme, NALED.
