Kontraintuitivno, modernizacija bankarskih transakcija je korisnicima usluga umesto olakšanja, kako je tada i bilo reklamirano od strane banaka, prebacila dobar deo posla. S druge strane, ukidanjem šaltera u filijalama EPS-a širom države došlo je do dodatnih provizija, ali i otežala plaćanje računa određenim grupa, poput penzionera.
Kako navodi sagovornik Mašine Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača EFEKTIVA, građani Srbije su toliko navikli da žive u potrošačkom društvu, odnosno da im se svaka stavka u životu naplaćuje. Kako kaže, jedino još preostaje da i vazduh počne da se naplaćuje.
Plaćanje računa
Gavrilović napominje da je višedecenijska praksa EPS-a, odnosno pružanja mogućnosti potrošačima da preko šaltera plate račune bez provizije itekako bila pogodna, pogotovo za penzionere.
„Penzioneri su i navjiše koristili tu uslugu, jer su na tome štedeli na provizijama koje bi inače plaćali bankama. Sada nemaju tu mogućnost, sem ukoliko ne otvore banking naloge. Ali, i tom slućaju su banke na dobitku, jer onda ti ljudi na drugoj strani plaćaju nešto skuplje, kako bi dobili ovo povoljnije. U suštini, najjeftinije je platiti račun u Upravi trezora, gde je provizija 20 dinara, ili u Poštanskoj štedionici gde je 30 dinara”, izjavio je Gavrilović.
Kada je EPS u pitanju, nedavno je obelodanjeno da je EPS otvorio račun u privatnoj banci. Naime, preko junskug računa za struju je bilo primetno da uplata više ne ide na račun državne Uprave za trezor, već na račun Alta banke. Gavrilović objašnjava da sa ovom novinom potrošači nemaju direktu štetu, u smislu provizija. Međutim, kako kaže, problem se javlja na drugom frontu.
„EPS je prebacivanjem novca u tu banku napravio dva problema. Prvo, ogromna sredstva se na svakodnevnom nivou preusmeravaju samoj banci, koja kroz različite operacije taj novac može da koristi i da na njemu zarađuje. Drugo, EPS kada bude radio plaćanja sa tog računa, on će banci plaćati provizije. Za obavljanje tih transakcija banka će da zarađuje neki dodatni novac, koji je u principu mogao da ostane Upravi trezora ili ako ništa drugo bar nekoj državnoj banci. U tom smislu, kada EPS ima veće troškove za bankarske usluge, onda oni mogu to da navedu kao razlog za povećanu cenu struje. I opet dolazimo do trenutka kada potrošač plaća cenu”, rekao je Gavrilović.
Digitalizacija: Novi troškovi i više posla
Od trenutka kada je došlo do digitalizacije bankarskog sistema, opšti utisak je da su banke prebacile dobar deo svog posla na same korisnike njihovih usluga.
Gavrilović podseća da sе sadašnji problemi javljaju u trenutku kada su strane banke preuzele tržište. S druge strane, smatra da su banke digitalizacijom, ali i generalno, stvorile mnoge fantomske provizije – poput održavanja računa.
„Mi nikada nismo dobili objašnjenje čemu služi i šta predstavlja održavanje računa. Dakle, sve je to prebačeno u kasu privatnih banaka. A onda kada su se i te privatne banke raširile i zauzele tržište, onda su počele i da od korisnika zahtevaju da oni rade njihov posao. Ajde što smo svi prešli u te strabe banke, nego smo sad počeli mi da radimo njihov posao, a oni nam opet naplate proviziju. Cela kampanja, odnosno promocija e-bankinga se zasnivala na tome da će potrošačima biti sve lakše i brže. Kako bih rekao, nije mi lakše da ja popunjavam neki račun, već zaposleni u banci. Na kraju ćemo doći u situaciju da i sami sebi odobravamo kredit. Ili da koristimo svoje pare s računa, a da nam banka samo naplati kamatu na to”, zaključuje Gavrilović.
M.B.
