Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su prilikom obilaska akumulacionog jezera između sela Karajukića Bunari i Braćak prethodnog vikenda zabeležili više desetina različitih vrsta šljukarica, a među njima je primećen i jedan primerak zijavca.
U Evropi se pojavljuju tri vrste zijavaca, a nakon detaljnog posmatranja i fotografisanja ptice u letu, ustanovljeno je da se radi o vrlo retkom crnokrilom zijavcu, kojeg su otkrili Ognjen Todorović i Marko Gavrilović, a naknadno fotografisali Vukas i Vladan Vučković.
Todorović je objasnio da su tog jutra gledali sive vetruške kako hvataju insekte u letu, kada je projurila tamna ptica, kako kaže, definitivno zijavac, ali čudan.
„Pošto sam uspeo malo bolje da ga pogledam, nisam mogao da verujem šta vidim – crnokrili zijavac! Odmah sam pokušao da ga slikam, ali je bio brži i odleteo na drugu stranu jezera”, navodi on i dodaje da je nakon toga ptica ponovo prošla ispred njega i da je uspeo da je fotografiše.
U Srbiji je do sada, prema navodima Društva, ova vrsta dokumentovana svega dva puta, a poslednji put je zabeležena 1989. godine u blizini Kladova.
„Crnokrili zijavci inače naseljavaju stepe i slana jezera od severa Crnog mora do Mongolije, a brojnost im je u opadanju širom areala. Zimuju u podsaharskoj Africi, tako da je ova ptica tokom svog povratka na gnezdilišta malo zalutala na Pešter. U daljoj prošlosti je i u Srbiji ova vrsta verovato bila brojnija na prolazu“, objašnjavaju u saopštenju.
Dodaju i to da je ovo jedan u nizu zanimljivih nalaza koji zapravo potvrđuju značaj kraškog polja za seobu, odmor i prehranu velikog broja vrsta, uključujući neke kod nas i globalno retke vrste poput azijskog zlatnog vivka (jedini nalazi za Srbiju), planinskog zujavca, belonoktih i sivih vetruški, crnih strvinara, planinskog orla, ušatih ševa, žutokljunih galica, rumenki i drugih.
Iz Društva ukazuju i na to da oni sprovode istraživanja ptica Sjeničko-pešterske visoravni unazad dvadeset godina, a da se, kako navode, uprkos nedvosmislenom značaju i međunarodnoj valorizaciji, na Pešteru nastavlja nelegalna eksploatacija treseta uz, tvrde, prećutno odobrenje i nemar nadležnih institucija.
Podsećaju da je u najavi izgradnja vetroparka na granici sa Crnom Gorom koji će, kako tvrde, dodatno ugrožavati ptice na ovom značajnom koridoru seobe.
Objašnjavaju da „ne pomaže ni što je područje valorizovano kao Specijalni rezervat prirode, Međunarodno značajno područje za ptice, Međunarodno značajno stanište biljaka, Odabrano područje za dnevne leptire u Srbiji, Vlažno stanište od međunarodnog značaja (RAMSAR), a deo je i EMERALD ekološke mreže Republike Srbije.
A.T.
