Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da donacijom učestvuju u, kako navode, stvaranju prvog šumskog rezervata koji je sačuvala zajednica ljubitelja ptica. Nema malih donacija, navodi se na sajtu ove organizacije, kao što i najmanja ptica ili insekt sačinjavaju celinu Slavujevog luga.
Kako navodi ova organizacija na svojoj internet stranici, samo sedam odsto teritorije Vojvodine se nalazi pod šumama, što je čini najmanje pošumljenom regijom Evrope.
Staništa nam nestaju pred nosem
Kako navodi Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, za Mašinu, potreba za ovakvim inicijativama je ogromna, „praktično svako selo ili grad u Vojvodini bi morali da imaju na desetine lugova poput Slavujevog ne bi li se napravio efekat, jer način na koji se trenutno upravlja prirodnim površinama je izuzetno loš, takav da nam ključna staništa nestaju pred nosem, a da mi tu ne možemo mnogo da uradimo, bilo da je u pitanju urbanizacija, agresivna poljoprivreda, razvoj koji uključuje gradnju puteva, fabrika, postrojenja ili jednostavno krađa šume.“
„Brojna šumska staništa su usitnjena i rascepkana – premala da bi formalno bila zaštićena – pa ove zelene oaze lako i brzo nestaju pod pritiskom profita.“ navode iz ovog udruženja na svojoj web stranici i dodaju da je jedini način da se ovakve šume sačuvaju od seče, jeste da budu otkupljene.
Organizacija navodi da imaju plan kako da očuvaju i unaprede stanje Slavujevog luga, da on bude prvi primer i dokaz da je očuvana priroda neophodna za biološku raznovrsnost i zdrav život.“
Slavujev lug se prostire na skoro dva hektara, i nalazi se u neposrednoj blizini reke Brzave, na granici dva međunarodno značajna područja za ptice (IBA) – Vršački ritovi i Gornje Potamišje, a u blizini je i Predeo izuzetnih odlika „Potamišje“.
Radi se o samonikloj šumi staroj najmanje 30 godina, u kojoj žive brojne strogo zaštićene vrste ptica (slavuj, vuga, grlica, vijoglava, žune, grmuše). U neposrednoj blizini nalazi se i jedno od novijih gnezda orla krstaša, kritično ugrožene vrste, navodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Na pitanje otkud ideja da se kupi Slavujev lug, Ružić navodi da ideja nije nova.
„Slavujev lug je ostvarenje davne ideje koja postoji u Društvu, a to je potreba da pokažemo kako možemo da upravljamo manjim ili većim površinama zemljišta, bilo da su u pitanju šume, pašnjaci pa čak i njive, a u svrhu aktivne zaštite prirode“, rekao je.
Nije nova ideja, ali ni izolovana inicijativa. Kako kaže Ružić, „ovo je tek početak, u pitanju je površina od svega dva hektara što je nedovoljno da bi se neki veći efekat napravio, ali samo naše prisustvo na tom području može puno da doprinese i želja nam je da se ta površina i poveća tako što će i drugi vlanici prostora da učestvuju u sličnim ili istim aktivnostima ili tako što ćemo mi da posedujemo još neke površine okolo.“
Šta će biti sa Slavujevim lugom?
Ružić navodi da je Društvu pre svega želja da poprave kvalitet te šume jer u pitanju je samonikla šuma u kojoj raste dosta invazivnih, odnosno, kako kaže, stranih vrsta drveća.
„Nije nam želja da to posečemo već da lagano smenjujemo ono drveće koje prirodi nije toliko vredno, poput kiselog drveta ili bagrema, i da favorizujemo stabla koja su dugovečna, plodonosna, ona koja mogu da stvaraju staništa za životinje kao što su hrast, jasen, javor, bela topola. U prvom krugu želimo da se konsultujemo sa šumarskom strukom da nam objasni kako možemo da tu šumu koja je relativno skromnog kvaliteta prevedemo u prostor koji je visokog kvaliteta i koji ima korisne ekosistemske funkcije“, navodi.
„U nekom širem području ćemo naravno uraditi sve što je u našoj moći da povećamo mogućnost opstanka ugroženih vrsta, a ciljane vrsta su tu svakako orao krstaš, čije je gnezdo na svega nekoliko kilometara udaljenosti, zatim sive vetruške i razne druge vrste. Ako budemo još dodatno doprineli da se ilegalno ne preoravaju pašnjaci i slatine, ako možemo da otkupimo još zemljišta ili da aktivno upravljamo zemljištem u smislu da bude boljeg kvaliteta, to će nam takođe dosta doprineti. Na ovaj način mi ćemo takođe i mnogo naučiti, jer postupci koje želimo da primenimo su pionirskog karaktera u Srbiji“, navodi Ružić.
„Nesebično ćemo deliti to znanje svakome ko bude želeo da uradi slično. Ovo je sada površina u Vojvodini i tu se aktivne mere upravljanja značajno razlikuju od onoga što bismo mogli da uradimo u istočnoj Srbiji, u Šumadiji, na jugu zemlje, u nekom planinskom području. Mere su vrlo specifične u odnosu na predeo o kojem govorimo, u odnosu na biogeografske i klimatske uslove, na ono što je prirodna vegetacija i ono što je od životinjskog sveta prisutno u tom kraju“, zaključuje.
Za troškove kupovine ove šume i neophodne administrativne i pravne troškove prenosa potrebno je 9000 evra. Sve informacije o prikupljanju sredstava možete pronaći ovde.
I.P.
