Okončana je javna rasprava o izmenama Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Trajala je svega mesec dana – minimalno da se ispuni forma, ali ni približno srazmerno obimu i sadržaju predloženih izmena. One, naime, predstavljaju temeljnu reformu krivičnopravnog sistema – i to u situaciji kada ni prethodna nije zaživela.
Rasprava će se, prema najavama Ministarstva pravde, izvesno produžiti i tokom 2025. godine. Ovo je rezultat burne i odlučne reakcije kako najšire javnosti, tako i stručnih organizacija, zbog načina na koji je javna rasprava sprovedena, njene kratkoće, ali i vrlo spornih izmena zakonika.
Najveću pažnju javnosti privukla su izmene koje bi umanjivale prava na javni govor, a uvećavale prava policije. Zato je ispod radara prošla jedna druga mana: propuštanje prilike da se pruži adekvatniji i efektniji krivičnopravni odgovor na izuzetno opasan vid kriminaliteta – ekološki kriminal.
Ekološki kriminal je u porastu od 5-7% godišnje
Šta je uopšte ekološki kriminal i u čemu se ogleda njegova posebna društvena opasnost? To su krivična dela protiv životne sredine koja prete da ugroze ili izazovu degradaciju zemlјišta, voda, vazduha, flore i faune, pa posledično i javno zdravlje.
Ekološki kriminal je kada se, umesto da bude propisno bude tretiran i uskladišten, opasni otpad zakopa na privatnoj parceli – kao u slučaju nedozvoljenog odlaganja 25 tona opasnog otpada u Vukićevici kod Obrenovca. To je kada, umesto da ih prečišćavaju, postrojenja bez ikakvog (pred)tretmana upuštaju svoje otpadne vode u recipijente: kao što tekstilne fabrike i klanice sa područja Novog Pazara ispuštaju krv u reku Rašku i njene pritoke, i kao kad se rudarske otpadne vode bez prečišćavanja upuste u reku Pek, pa je preboje u dužini od 50km uz višestruko povećanje koncentracije teških metala znatno iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti.
To je i kada zateknemo suvo rečno korito jer je vlasnik mini hidroelektrane preprečio daskama riblje staze kako bi i poslednja kap ubijene reke pogonila turbinu. To su šumske krađe, vrlo raširene u istočnoj i južnoj Srbiji. To su i nezakoniti lov i ribolov, na čije razmere bi trebalo da podseti akcija italijanske policije koja je 2003. godine otkrila hladnjaču sa 12 tona pobijenih ptica iz Srbije. Zaplenjeno je 120.700 jedinki, 83 različite vrste od kojih je njih 68 pod trajnom zabranom lova, a 33 su izuzetno retke. Sud je naknadno utvrdio da su dve firme registrovane za lovni turizam tokom 6 godina prošvercovale više od 2 miliona ptica iz Srbije u Italiju. Uz sve to, naša zemlja je često i odredište za opasni otpad koji se onda protivpravno skladišti i odlaže i tranzitna zemlja na krijumčarskim rutama zaštićenih vrsta, najčešće ptica i gmizavaca, ali i drugih životinja, kao i biljaka.
Ekološki kriminal je najunosniji obliku kriminala posle trgovine drogom, oružjem i ljudima. Ima najveću stopu rasta na godišnjem nivou, globalno 5-7%, a ostvarena protivpravna imovinska korist se procenjuje na čak 70 do 213 milijardi dolara godišnje na svetskom nivou.
Reakcija na ovaj oblik kriminala je manje-više svuda bila relativno spora, jer je kasno došlo do krivičnopravne zaštite životne sredine kao zaštitnog objekta – vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, a potom i prepoznavanja društvene opasnosti i odgovora na njega, u poređenju sa drugim oblicima kriminala. Otud tolika ekspanzija, profiti, teškoće u otkrivanju i gonjenju, odlike transnacionalnog i organizovanog kriminala i veze sa korupcijom, pranjem novca i finansiranjem terorizma.
Svesni pretnje, ali bez (re)akcije
U svom strateškom izveštaju za 2023. Godine, Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA – Serious and Organized Crime Threat Assessment), MUP RS procenjuje da će u Srbiji, kao i na području Evropske unije, ekološki kriminal (posebno njegovi najteži oblici) predstavlјati izražen problem u narednom periodu. Međutim, Predlagač izmena KZ (Ministarstvo pravde) ili nije bio svestan ili je ignorisao navedenu procenu, nalaze iz Procene nivoa usklađenosti Krivičnog zakonika Republike Srbije sa relevantnim standardima u okviru pristupnih pregovora sa EU u delu koji se odnosi na krivična dela protiv životne sredine još iz 2018. i najnovije Istraživanje iz 2024. godine, Krivična dela protiv životne sredine i kaznena politika (norma, praksa i mere unapređenja).
Signal našem Predlagaču izmena KZ nije bilo ni usvajanje Direktive (EU) 2024/1203 o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava (Environmental crime directive) u aprilu ove godine, jer se direktiva koja je prethodno bila na snazi nije pokazala dovoljno delotvornom.
Mi ni sa njom nismo usaglasili svoje krivično zakonodavstvo iako su sve neusaglašenosti identifikovane, a konkretne izmene predložene još 2018. One podrazumevaju i uvođenje novih krivičnih dela poput Ugrožavanje životne sredine nuklearnim i radioaktivnim materijama (što je sada posebno značajno zbog ukidanja moratorijuma na upotrebu nuklearne energije), Uništavanje staništa, Ugrožavanje ozonskog omotača i manje izmene već propisanih krivičnih dela. Nova direktiva donosi nove inkriminacije i znatno strožu kaznenu politiku. Usaglašavanje je važno zbog preuzimanja delotvornijih rešenja iz uporednog i razvijenijeg prava, ali i zbog međunarodne krivičnopravne saradnje.
(Ne)usklađenost sa društvenim potrebama, pravnim tekovinama EU
Postojeća normativna rešenja koja se ogledaju u relativno blagim propisanim krivičnim sankcijama, i raskoraku između zakonske i sudske kaznene politike, od kojih svaka ima i svoje manjkavosti. Ni zakonska ni sudska politika nisu prilagođene da adekvatno odgovore na ovakvu opasnost, pa objektivne okolnosti nameću kao nužnu i hitnu transpoziciju odredbi Direktive 2024/1203 o zaštiti životne sredine (Environmental crime directive) putem krivičnog prava, prenošenje drugih direktiva sa kojima je utvrđena neusaglašenost, kao i izmene koje nalažu domaće analize kaznene politike i praktična iskustva onih koji se bave zaštitom prirode, životne sredine i suzbijanjem ovog oblika kriminaliteta.
Osim manjkavosti Zakonika, ispostavlja se kao nužno da zakonodavac izmenama KZ usmeri i koriguje postojeću kaznenu politiku tužilaštva i sudova. Drugim rečima – da se formira i primeni zakonski okvir koji se zagađivačima, krivolovcima i drvosekačima neće isplatiti da zloupotrebljavaju.
Povratnici – dokaz da se zločin isplati
Najčešća krivična sankcija koja se izriče učiniocima krivičnih dela protiv životne sredine (oko 52% izrečenih krivičnih sankcija) je uslovna osuda. Ni u jednom slučaju izricanja uslovne osude učiniocu krivičnog dela sud nije odredio obavezu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite iako ima tu mogućnost. Do sada je u neznatnom broju slučajeva učiniocima istovremeno izrečena kazna zatvora i novčana kazna.
Kod krivičnih dela protiv životne sredine, u dosadašnjoj praksi, mali je procenat izrečenih kazni zatvora osuđenima — svega 12%. Pored toga, u ukupnom broju izrečenih kazni zatvora na prvom mestu je kazna zatvora u trajanju do 6 meseci (33%), a tu je i činjenica da je u 25% svih slučajeva izricanja kazne zatvora izrečen kućni zatvor.
Ako se ovi pokazatelјi posmatraju u kontekstu propisanih krivičnih sankcija za tri krivična dela koja su praktično jedina procesuirana krivična dela iz grupe dela protiv životne sredine (krivična dela ubijanje i zlostavlјanje životinja, šumska krađa i unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvolјeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija), dolazimo do neosporivog zaključka da ovakva kaznena politika, posmatrano i sa aspekta kazne zatvora, nije u funkciji želјenog stepena prevencije krivičnih dela protiv životne sredine.
Među učiniocima ovih krivičnih dela značajan je procenat onih koji su ranije bili osuđivani (recidivista). Od ukupnog broja osuđenih, 38% su povratnici, a četvrtina njih je osuđivana dva i više puta. Posebno je značajna činjenica da se ista lica pojavlјuju u izvršenju istih krivičnih dela na područjima više apelacija. Tako na primer, kod šumske krađe, kao u praksi najprisutnijeg krivičnog dela iz grupe krivičnih dela protiv životne sredine, polovina osuđenih je već ranije bila osuđivana, a više od trećine je bilo osuđivani za ovo krivično delo dva ili više puta. Ovaj podatak sam za sebe govori o neadekvatnosti zakonske, javnotužilačke i sudske kaznene politike kod krivičnih dela protiv životne sredine.
Pravnim licima se izriču kazne ispod zakonskog minimuma
U Srbiji je na snazi je Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, koji do sada nije imao skoro nikakvu primenu u praksi.
Imamo i slučajeve da veliki zagađivači poput Ziđina izbegnu krivično gonjenje primenom instituta oportuniteta, kao u slučaju krivične prijave za oštećenje životne sredine podnete u martu 2021. zbog zagađenja reke Pek, kada je ovo privredno društvo uplatilo u humanitarne svrhe milion dinara, a njegov direktor 100.000 dinara. Pek je mrtva reka. Koliko je primena ovog instituta u ovom slučaju bila opravdana i, ako prihvatimo da jeste, kako je odmeren ovako mali novčani iznos, kao i zašto postupajući tužilac nije naložio osumnjičenom da izvrši još neku obavezu poput otklanjanja štetne posledice, ostaje otvoreno za diskusiju.
Ono što se praktično goni su privredni prestupi u vezi sa životnom sredinom. Važno je naglasiti da je ovde reč o drugoj vrsti kaznenih dela, koja iako su u vezi s ekološkim kriminalom, imaju drugi predmet zaštite. I ovde je praksa vrlo sporna i nedelotvorna. Sudovi su u 7 postupaka za privredni prestup protiv Ziđina primenjivali institut ublažavanja kazne i izricali kazne ispod zakonskog minimuma – ukupno ni pola promila godišnjeg profita, iako su imali mogućnost da kompaniju kazne dvostruko višom kaznom od zakonom propisane zbog višestrukog povratništva. Sa postojećim zakonskim okvirom time možda ne bi mnogo promenili u ponašanju Ziđina, ali bi nadležna tužilaštva i sudovi bar pokazala da razumeju i uzimaju u obzir opasnost nezakonitih aktivnosti pravnih lica po životnu sredinu i javno zdravlje. Ovako je signal jasan – zločin se isplati, obračunaćemo vam sa popustom.
Suprotno tome, nova Direktiva Evropske Unije ima za cilj pojačanje krivične odgovornosti pravnih lica u oblasti ekološkog kriminaliteta. Ona predviđa da države članice moraju obezbediti da pravna lica mogu snositi odgovornost za krivična dela počinjena u svoju korist od strane lica na vodećim pozicijama – zakonskih zastupnika, ovlašćenih lica i lica koja su zadužena za kontrolu. Kao i kod fizičkih lica, nova direktiva propisuje značajno teže kazne za pravna lica, pri čemu uvodi dve alternativne metode kažnjavanja: fiksnim iznosima između 24 i 40 miliona evra ili procentualno 3 – 5% ukupnog godišnjeg svetskog prometa.
Direktiva obavezuje države članice da propišu efikasne, proporcionalne i preventivne sankcije pravnim licima u vidu novčanih kazni, povraćaja u pređašnje stanje, isključenja iz postupka javnih nabavki, zabranu vršenja delatnosti i dr. Obavezno je donošenje privremene mere u krivičnom postupku, kao i na kraju postupka obavezno oduzimanje imovine proistekle iz izvršenja krivičnog dela.
Javnost može da učestvuje damo preko medija
Jedna od najvažnijih novina koju nova direktiva EU propisuje je član koji predviđa da države članice moraju obezbediti da članovi zainteresovane javnosti imaju odgovarajuća prava da učestvuju u krivičnim postupcima protiv pravnih lica zbog izvršenja krivičnih dela iz oblasti zaštite životne sredine. Za sada, u našem pravnom sistemu, kakva takva ovlašćenja i uopšte mogućnost da učestvuje u postupku ima samo “oštećeni koji je podneo imovinskopravni zahtev” što praktično izuzetno sužava krug lica koja se mogu javiti u ovom svojstvu.
Do transpozicije ove odredbe u naše pravo, borba protiv pasivnosti javnog tužilaštva se može voditi jedino medijski – obaveštavanjem javnosti da je delo izvršeno i da je krivična prijava podneta, a da se po njoj (ne) postupa. Time se pravi legitiman pritisak na državne organe da pokrenu mehanizam krivičnog gonjenja. Ovo, naravno, ima svoja značajna ograničenja, posebno u medijski i politički zapostavljenim krajevima ili u slučajevima kada vest nije dovoljno atraktivna da je mediji prenesu.
Izmene KZ i prevencija ekološkog kriminala
Polekol je na javnoj raspravi zahtevao transpoziciju pomenutih direktiva u KZ. Pored toga, primedbe Polekola kod već propisanih KD u Glavi XXIV KZ su bile usmerene na pooštravanje kaznene politike, odnosno na obavezno izricanje i kazne zatvora i novčane kazne i mera zaštite očuvanja i unapređenja životne sredine. Na ovaj način bi se u značajnoj meri otklonile uočene i prethodno opisane manjkavosti u KZ i prisutan nesklad između intencije zakonodavca i sudske kaznene politike kod krivičnih dela protiv životne sredine tj. ostvarila bi se svrha kažnjavanja.
Izmene KZ su zapravo samo jedna od pretpostavki, ali temeljna, za uspešno suzbijanje ekološog kriminala i zaštitu životne sredine, prirodnih vrednosti i društva.
Možemo da odemo u i penalni populizam i da propišemo drakonske kazne, ali, nije poenta samo u propisivanju strogih kazni. Same po sebi one će malo koga odvratiti od činjenja krivičnih dela. Ono što je ključno, pored zahtevanih izmena KZ, jeste efikasno gonjenje i izvesnost kažnjavanja.
Kapaciteti za efikasno gonjenje kriminala su očito skromni. O tome nam govori veliki broj odbačaja podnetih krivičnih prijava (i do 80%) i činjenica da krivičnog gonjenja za teške oblike ekološkog kriminala praktično i nema. Faktički se goni za samo 3 – 4 krivična dela od ukupno 28 koliko ih ima propisanih u KZ i drugim, posebnim zakonima. To ne znači da ih nema, već da se zakazalo u otkrivanju i obezbeđivanju dokaza; i ako su podneti uz krivičnu prijavu, javno tužilaštvo ne često ne preduzima gonjenje, kao u vrlo neslavnom slučaju železare u Smederevu. Drugi segment problema jeste nedostatak specijalizacije i edukacije u policiji, inspekcijama, javnim tužilaštvima i sudovima.
U prilog zaključka da je za uspešno gonjenje ovakvih krivičnih dela neophodna specijalizacija i edukacija uz obezbeđivanje materijalno – tehničkih sredstava za rad, treba istaći pozitivan pomak ostvaren osnivanjem Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala 2022, jasan kada se uporede statistike pre i posle početka njenog rada. To jeste putokaz kuda treba da idemo dalje u izgrađivanju institucija, ka specijalizaciji tužilaštava i sudskih veća uz obezbeđivanje sredstva za uspešno otkrivanje, obezbeđivanje dokaza, većih budžeta za veštačenja koja su ključna u ovakvim predmetima. Imamo primere za ugled. To su pre svega Francuska, Italija i Španija koje imaju specijalizovane policijske formacije koje se bave isključivo ekološkim kriminalom, specijalizovana tužilaštva i posebno obučene sudije, kao bolje uređen zakonski okvir.
Uspešna borba protiv ekološkog kriminala zahteva da pravosudni, drugi državni organi i svi subjekti zaštite životne sredine daju neophodnu prioritetnost suzbijanju krivičnih dela protiv životne sredine, ostvare neophodan nivo međusobne i međunarodne saradnje koordinacije, raspolažu sa dovoljno resursa, redovno prate i vrše evaluaciju rezultata, a na polju prava propisivanje strožih i delotvornih kazni i zaštitnih mera, kao i usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU.
