Oktobarski salon je po prvi put održan kao bijenalna manifestacija vizuelne umetnosti. Osim te činjenice, Salon, kao i nedavno održana izložba Demiena Hirsta u Novom Sadu, pokazuje kako biznis modeli kulturne politike sve više zauzimaju i javne institucije, odavno opterećene neoliberalnim rezovima i štednjom.
Prošlo je još jedno leto a sa njim polako jenjavaju i uzavrela nacionalistička naklapanja regionalnih političkih elita. Svako od „lidera“ je koristio ove političke tenzije kako bi se učvrstio na vlasti i popravio položaj svoje interesne grupe. Ipak, kiše jesenje nas polako vraćaju u realnost u kojoj se međunacionalni sukobi koriste kao paravan iza kojeg se kriju visoke cene i male plate, tamo gde ih ima.
Mnoge vlade koriste BDP kao objektivni pokazatelj rasta domaće ekonomije i uspešnosti soptvenog rada, iako se u realnosti dešava rapidno pogoršavanje kvaliteta života za veliki deo populacije. Očigledne kontradikcije i nejasnoće stoga više govore o političkom iskorišćavanju ovako krnjeg sistema proračuna koji pre svega ide u prilog podržavanju kapitalističkog načina proizvodnje i trgovine, dok se ne-kapitalistička, društvena proizvodnja zanemaruje.
Mnoge vlade koriste BDP kao objektivni pokazatelj rasta domaće ekonomije i uspešnosti soptvenog rada, iako se u realnosti dešava rapidno pogoršavanje kvaliteta života za veliki deo populacije. Očigledne kontradikcije i nejasnoće stoga više govore o političkom iskorišćavanju ovako krnjeg sistema proračuna koji pre svega ide u prilog podržavanju kapitalističkog načina proizvodnje i trgovine, dok se ne-kapitalistička, društvena proizvodnja zanemaruje.
Prakse radničkog okupiranja i preuzimanja fabrika pokazuju kako je proizvodnju moguće ne samo organizovati već i povećati i bez privatne vlasničke strukture preduzeća. Krizu kapitalističke ekonomije prati i otpor radnika i radnica koji se bore za preuzimanje sredstava za proizvodnu; od Južne Amerike do nedavnog juga Evrope koji svedoči o seriji okupacija fabrika. Jedan od tih primera je i fabrika Viome iz Soluna o kojem govori film koji vam donosimo.
Abortus spada u onaj deo medicinskih usluga čija dostupnost nije ugrožena samo zbog višegodišnjeg urušavanja javnog zdravstvenog sistema. Mogućnost medicinskog prekida trudnoće je u sve većoj meri pod pritiskom zahteva različitih (neo)konzervativnih i patrijarhalnih društvenih grupa koje time ne samo da ugrožavaju zdravlje žena već i njihovo sticanje kontrole nad sopstvenim životom.
U intervjuu sa ekonomistom Joahimom Bekerom razgovarali smo o ekonomskim procesima relevantnim za raspad SFR Jugoslavije a koji su ključni za današnje stanje u državama naslednicama nekadašnje federacije.
… DALJE
Kao po pravilu i pred kraj ove izborne kampanje u javnosti su se pojavili panični „zdravi razumi“ zabrinuti da naši glasovi slučajno ne odu kakvom „zlu“. Ovaj vapaj „građanske” Srbije prećutkuje da je „zlo“ kontinuitet elita koje se smenjuju na vlasti – od predvodnika ratova, privatizacija, kreditnog pozajmljivanja, pa do novih ciklusa „reformi“ i štednji.
Panama pejpers su svetskoj javnosti još jednom ilustrovali načine na koje se bogatstvo preliva od siromašnih ka bogatima. Ipak, strogo kontrolisani dokumenti obrađivani i komentarisani na način da zaštite poslovanje ne malog broja kompanija iz zapadnih zemalja, neće ugroziti sistem koji je i stvorio mogućnosti za takvo prikrivanje poreza. Upravo ovako selektivan pogled na „aferu“ otvara prostor onim glasovima koji ovakve kriminalne radnje svode na poželjnu „poresku konkurenciju“.
Goran Jeras je inicijator i idejni tvorac prve hrvatske etične banke. Finansijska institucija koja funkcioniše po principima zadružnog upravljanja – etička banka ‒ namenjena je finansiranju društveno korisnih projekata i podsticanju privrednog i kulturnog života lokalnih zajednica. Sa Goranom smo, u Beogradu, razgovarali o motivima za osnivanje etične banke, njenim prednostima i razvojnim potencijalima, kao i o preprekama na putu osnivanja jedne ovakve organizacije.
Dok su u “centru” elite sve zabrinutije za sudbinu Evrope ugroženu “izbegličkom krizom”, na njenim granicama se primenjuju sve rigoroznije policijske mere. Ipak, samo uvidom u proste brojke ruši se velika politička konstrukcija o “izbegličkoj” opsadi Evrope čije prikrivene agende možemo pronaći u pretvaranju tih istih izbeglica u surovo deprivilegovanu radnu snagu.
Uvodeći niz strukturnih novina na globalnom nivou TTIP ukida pre svega regulatorne prepreke čije će se posledice najviše odnositi na oblasti javnog sektora i socijalne zaštite. Budući da je u njegovoj srži ekspanzija principa konkurencije i rušenje svih do sada postavljenih trgovinskih sporazuma, posledice TTIP-a će osetiti i građani Srbije, kao i sve ostale zemlje koje neće biti prvobitne potpisnice ovog sporazuma.
Nakon višedecenijskog urušavanja javnog penzijskog sistema, ljudi su sve više prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Ujedno, javnost ostaje uskraćena za ozbiljnu analizu kako razloga urušavanja “državnih” penzija, tako i pouzdanosti privatnog „samostaranja“. Ponavljanjem floskule da je privatno efikasnije od javnog, vlast obezbeđuje državnu podršku privatnom kapitalu a ne njenim građanima.
Sve agresivniji upliv principa tržišta u polje nauke je genetski modifikovane organizme, kao potencijalno korisne za društvo, pretvorio u esencijalni sastojak za stvaranje profita. Komercijalni zahtevi rapidno ugrožavaju nezavisnost naučno-istraživačkog postupka, dok rizici, posledice i troškovi njihovog otklanjanja idu na teret celog društva.
Sredinom decembra u Ljubljani je u organizaciji Instituta za radničke studije održan skup „Čitati Kapital u 21. stoljeću“ povodom objavljivanja prevoda dve knjige Tomasa Piketija na slovenskom.
Sredinom decembra u Ljubljani je u organizaciji Instituta za radničke studije održan skup „Čitati Kapital u 21. stoljeću“ povodom objavljivanja prevoda dve knjige Tomasa Piketija na slovenskom. Tim povodom je Tibor Rutar, doktorant sociologije, član programskog odbora Instituta ra radničke studije i uredničkog odbora revije Borec, dao intervju za portal Novosti koji ovom prilikom prenosimo. Razgovor o Piketijevom delu je vođen na osnovu rada koji je Rutar izložio na ovom skupu a u kome se bavi istorijom sociologije, istorijskim materijalizmom i filozofijom nauke.
Početkom decembra 2015. godine u organizaciji Centra za politike emancipacije u Domu omladine Beograda održana je konferencija „Vratimo socijalizam u igru: elementi za promišljanje socijalističke alternative“. Izlaganja sa ove konferencije su jedan od rezultata višemesečnog istraživačko-obrazovnog rada grupe mladih teoretičara i teoretičarki i aktivista i aktivistkinja, koji su radili na predlozima za promišljanje socijalističke alternative.
Procesi privatizacije agrara, javnih preduzeća, promene u modelu finansiranja visokog obrazovanja i promene u sistemu penzionog i invalidskog osiguranja, te problem eksploatacije prirodnih resursa u kontekstu restauracije kapitalizma i dominacije(neo)liberalnih deregulacija jesu tema publikacije „Bilans stanja – doprinos analizi restauracije kapitalizma u Srbiji“. Serija razgovora potaknutih ovom, nedavno objavljenom, publikacijom biće organizovana tokom decembra u nekoliko gradova u Srbiji.
Suprotno velikim nadanjima o rasplamsavanju sitnog biznisa, restauracija kapitalizma ugušila je socijalističke gigante, a nije pogodno uticala na razvoj mikropreduzeća. Istraživanja pokazuju da zakonitosti kapitalizma pogoduju razvoju monopola i oligopola, dok neoliberalna politika u Srbiji dodatno otežava poslovanje malih preduzetnika koji su često samo radnici u potrazi za poslom.
Visokotehnološke firme iz kalifonijske Silicijumske doline velikom brzinom šire svoje poslove na polja koja predstavljaju mnogo više od pukih „aplikacija“. Dok predstavljaju svoje aktivnosti kao humani doprinos lokalnom razvoju firme poput Ubera, Airbnba ili Googla, ujedno krše lokalne zakone i potpuno zanemaruju prava kako radnika tako i potrošača.
Kada se govori o neoliberalnoj državi, uglavnom se rasprava svodi na pojednostavljenu tezu o tome da više tržišta automatski podrazumeva manje države i obrnuto. Ipak, drugačije analize govore da je jedino snažna građanska država sposobna da realizuje opšti kapitalistički interes, koji je često u sukobu sa interesima pojedinih kapitalista ili frakcija kapitala. Jedino takva država dovoljno je moćna i da suzbije organizovanje radništva.
Kada se u Kanjiži budu svodili bilansi ovogodišnje turističke sezone svakako će prvo biti konstatovano da su migranti ostvarili više noćenja u parkovima nego turisti u hotelima. Kanjiža je postala jedan od punktova za migrante koji su se uputili na zapad Evrope. Time je ova varoš još jednom suočena sa realnošću savremenog života na periferiji – od uništavanja lokalne industrije preko sve veće materijalne nesigurnosti do koncentracije migracija usled ratova i ekonomske nužde
Nedavni korupcijski skandal u FIFA-i samo je potvrdio ono što je već odavno poznato – promena u načinu funkcionisanja pretvorila je ovu organizaciju u moćnu korporativnu strukturu, koju sponzorišu velike svetske kompanije. Međutim, pravi skandal u pozadini međunarodnog fudbala i najavljenih svetskih prvenstava u Kataru i Rusiji jeste direktna i indirektna eksploatacija zemalja i radnika na “globalnom jugu”, brutalno radno vreme i duboko nebezbedni uslovi rada koji dovode do smrti na hiljade radnika.
Rastuće preduzetništvo u sektoru kulture mora biti prilično kreativno kako bi sebi obezbedilo dobre startne pozicije za nesmetani razvoj svog biznisa. Dok vlastima i velikim kompanijama (kulturni) preduzetnici predstavljaju mogućnosti novih zaposlenja i rasta profita kroz zajednička ulaganja, pred umetnicima i publikom koji taj profit i stvaraju, moraju se maskirati u aktiviste željne društveno-participativnih metoda delovanja.
