Saša Dragojlo 
Jadikovka gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića o tome da je od rukovodstva Jure dobio „tužno“ pismo u kom ga mole da radnike vrati na posao, jer će u suprotnom napustiti Srbiju, aktivirala je u mojoj duši, poput čelične opruge preciznog sata, neviđeni nivo empatije prema patnjama tog našeg investitorskog ponosa i dike.
Investitor na gradilištu u Beogradu na opštini Vračar, na kom je u četvrtak poginuo radnik, jeste bivši fudbaler Crvene zvezde Mihajlo Pjanović, otkriva Mašina.
Zbog toga što odbija da vrati na posao nezakonito penzionisanog niškog inspektora Nebojšu Blagotića, sud je naložio sudskim izvršiteljima da sa računa MUP-a Srbije skinu 150.000 dinara kako bi obeštetili ovog prevremeno penzionisanog inspektora, navodi se u odluci Osnovnog suda u Nišu u koju je novinar Mašine imao uvid.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je na konferenciji nakon prošlonedeljnog SES-a izneo nekoliko zabrinjavajućih stavova, među kojima je i taj da njegovo Ministarstvo više neće odgovarati novinarima kada je reč o pojedinačnim slučajevima – bilo povreda na radu, bilo smrtnih slučajeva, iako je to u suprotnosti za zakonom. Takođe, Đorđević je tom prilikom izneo netačan podatak da je prošle godine poginulo 49 radnika, ističući da su novinari Mašine verovatno pogrešili kada su objavili da je stradalo 54 radnika, iako smo te podatke dobili upravo od ministarstva na čijem je čelu.
U 2019. godini, koju je Vlada Srbije proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, poginulo je više radnika/ca nego 2018. kada su stradale čak 53 osobe. Istovremeno, iako je to do sada uredno činilo, Ministarstvo rada je autoru teksta odbilo da dostavi podatke o poslodavcima koji su stradale radnike angažovali, kao i o eventualnim kršenjima propisa na radu, iako je skrivanje tih informacija u suprotnosti sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, ističe za Mašinu bivši Poverenik Rodoljub Šabić.
Troje radnika zrenjaninskog Drekslmajera dobili su otkaze, saznaje Mašina. Podsetimo, početkom oktobra radnici u sve tri smene obustavili su rad na sat vremena u ovoj firmi iz protesta zbog niskih zarada, ali i zbog nepostojanja jasnih kriterijuma obračuna plata. Zbog štrajka Drekslmajer je suspendovao 32 radnika, međutim, nakon intervencije Inspekcije rada većini suspenzija je ukinuta.
Nemačka kompanija Drekslmajer tvrdi za Mašinu da se „situacija u pogonu“ u Zrenjaninu nakon štrajka 9. oktobra „smirila“, kao i da će biti povećanja plata, ali i promena u poslovanju kako bi se izbegla „nepravedna postupanja“ prema radnicima. Ipak, Drekslmajer nije odgovorio na pitanja Mašine u vezi sa kriterijumima po kojim su izabrani suspendovani radnici, kao i zbog čega svim radnicima nisu ukinute suspenzije.
U nemačkoj kompaniji Drekslmajer, koja je dugogodišnji korisnik subvencija i najveći poslodavac u Zrenjaninu, uslovi rada su loši, ne postoje jasni kriterijumi obračuna zarada, a kompanija je ove godine nezakonito otpuštala porodilje, ali i suspendovala radnike/ce zbog čega je Inspekcija protiv te firme pokrenula prekršajne postupke, pokazuje istraživanje Mašine.
SNS-ov odgovor na pretnje opozicije bojkotom izbora bi moglo da se sažme rečenicom „dok imamo Aleksandra Vučića, imamo silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar “.
SNS-ov odgovor na pretnje opozicije bojkotom izbora bi moglo da se sažme rečenicom „dok imamo Aleksandra Vučića, imamo silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar “.
Slučaj preminulog radnika JKP „Čistoća“ u Kraljevu i odnos poslodavca prema njemu dok je bio u komi, još jednom je pokrenuo pitanje sistemske hiper-obespravljenosti radnika u Srbiji.
Da eksploatacija radnih prava nije retkost ni u muzičkoj industriji svedoči nedavni slučaj pevačice i kantautorke Bojane Vunturišević, koja je u javnosti otvorila pitanje cenzure i ekonomske eksploatacije sa kojom se suočava sve više autora i autorki na lokalnoj muzičkoj sceni.
Ruka tržišta možda je nevidljiva ali odnosi između vlasnika kompanija, političara i pravnih zastupnika se ipak mogu mapirati. Tako i prodaja čuvene medijske kompanije Novosti razotkriva nešto od puteva tržišta, ako se prati pravi trag.
Na pitanja o dešavanjima u fabričkim halama poznatih stranih kompanija u Srbiji političari osiono odgovaraju hvalospevima o privrednim „uspesima“ nastalim na osnovu debelih javnih subvencija. Ipak, iskustva radnica iz fabrika poput Geoxa u Vranju, otkrivaju nam stvarnu cenu takvog uspeha. Neredovni ugovori, mobing, psihijatrijska lečenja, stalne intervencije hitne pomoći samo su deo surove stvarnosti o kojoj svedoče radnice i radnici Geoxa.
Na pitanja o dešavanjima u fabričkim halama poznatih stranih kompanija u Srbiji političari osiono odgovaraju hvalospevima o privrednim „uspesima“ nastalim na osnovu debelih javnih subvencija. Ipak, iskustva radnica iz fabrika poput Geoxa u Vranju, otkrivaju nam stvarnu cenu takvog uspeha. Neredovni ugovori, mobing, psihijatrijska lečenja, stalne intervencije hitne pomoći samo su deo surove stvarnosti o kojoj svedoče radnice i radnici Geoxa.
Prošlo je još jedno leto a sa njim polako jenjavaju i uzavrela nacionalistička naklapanja regionalnih političkih elita. Svako od „lidera“ je koristio ove političke tenzije kako bi se učvrstio na vlasti i popravio položaj svoje interesne grupe. Ipak, kiše jesenje nas polako vraćaju u realnost u kojoj se međunacionalni sukobi koriste kao paravan iza kojeg se kriju visoke cene i male plate, tamo gde ih ima.
Uspostavljanje dualnog obrazovanja za mandatara buduće vlade predstavlja jedan od najvažnijih reformskih projekata. Ono što promoteri ovog navodno uspešnog koncepta propuštaju da kažu jeste da se njime produbljuje klasna raslojenost među samim učenicima, da se smanjuje mogućnost individualnog razvoja i da se, uz javne troškove, dodatno pogoduje poslodavcima koji dobijaju gotovo besplatnu radnu snagu.
Za Mašinu smo s Anom Hofman razgovarali o njenoj novoj knjizi Novi život partizanskih pesama koja je nedavno predstavljena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, a koja se bavi nasleđem partizanskih pesama i njihovim subverzivnim potencijalom u kontekstu postsocijalističkih jugoslovenskih društava i globalne krize neoliberalizma.
Proporcijalni odnos evropskih integracija i radnih prava je sve vidljiviji. Što smo bolji učenici i bliži Evropskoj uniji to su radna prava niža, a eksploatacija rada veća. Količina sloboda raste samo investitorima čija se komocija gradi na leđima radnica i radnika koji su sistemski maltretirani.
Ko je revolucionarni subjekt, kojim se sredstvima boriti i kakav jezik koristiti …? Ove i mnoge druge dileme leve politike iznova traže nove perspektive i drugačije imaginacije.
