Ruka tržišta možda je nevidljiva ali odnosi između vlasnika kompanija, političara i pravnih zastupnika se ipak mogu mapirati. Tako i prodaja čuvene medijske kompanije Novosti razotkriva nešto od puteva tržišta, ako se prati pravi trag.
Staro istraživačko pravilo o praćenju tragova novca kako bi otkrili poreklo nečijeg bogatstva ili raspleli niti korupcije, često se u praksi svodi na pravilo o praćenju – „tragova advokata“. Privredni kriminal, ali i poslovi javnih delatnika koji su u sukobu interesa, skriveni su iza složenih mreža preduzeća čije je slojeve jako teško ostrugati. Međutim, praćenje pravnog zastupnika, onog čija je profesionalna obaveza da jezik drži za zubima, i njegovih poslova, može da zumira „javno-privatna“ partnerstva koja žele da ostanu daleko od sumnjičavih očiju javnosti.
Advokat Igor Isailović, korporativni fikser moćnih i bogatih, na poslovnom (i prijateljskom) planu, direktno je povezan sa sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim, premijerkom Anom Brnabić, nekadašnjim beogradskim gradskim arhitektom Milutinom Folićem, kontroverznim biznismenom Zvonkom Veselinovićem, ali i novopečenim medijskim magnatom – Srđanom Milovanovićem, vlasnikom televizija O2 i Prva.
Poslednje otkriće da je smederevački biznismen Boban Rajić angažovao upravo advokata Igora Isailovića kako bi u njegovo ime pazario legendarnu medijsku kompaniju Novosti, zaokružio je lanac veza koje implicitno ukazuju na umreženost predstavnika vlasti i bogatih pojedinaca, sve u cilju (medijskog) tržišnog preuzimanja i jačanja političkog uticaja.
Razvojni put Siniše Maloga
Advokat Igor Isailović praktično je dugogodišnji zastupnik Siniše Malog, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, a sadašnjeg čuvara republičke kase. Isailović je za Malog upravljao off shore kompanijama, vodio njegove konsultantske firme, ali i pomogao pri skrivanju pravog porekla prihoda svog klijenta u procesu pred Agencijom za borbu protiv korupcije, o čemu je svedočila bivša supruga Marija Mali u intervjuu za KRIK. Ovaj istraživački portal je otkrio i druge veze Isailovićeve advokatske kancelarije sa ministrom finansija koji je odnedavno i – predsednik Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca.
U aprilu 2004. godine, na Britanskim Devičanskim Ostrvima, poznatim po rajskim plažama i još rajskijim uslovima za izbegavanje plaćanja poreza, osnovana je kompanija „Busby Financial Corp.“ O tome da Mali ima veze sa ovim egzotičnim „poštanskim sandučićem“, u papirima se pokazalo tek tri godine kasnije kada je ova firma otvorila svoje predstavništvo u Beogradu, a kao direktorka je imenovana njegova tadašnja supruga Marija Mali. Predstavništvo je u APR-u registrovao – advokat Igor Isailović. Prema svedočenju Marije Mali, na ovaj način je izbegnuto plaćanje poreza za kupovinu mercedesa, za šta je punomoćje imao upravo advokat njenog muža.
Novinari KRIK-a otkrili su i kompaniju „Alessio Investment Ltd.“ osnovanu 2007. godine čiji je direktor bio Mali – svojeručno. Ova of šor privredna jedinica povezana je sa zloupotrebama u privatizaciji proizvođača deteline „Alfa Protein“ iz Vršca. Sadašnji ministar je u tom poslu bio „dobar“ bar pola miliona evra, ali – uprkos apsurdnim transakcijama – protiv njega do danas nije pokrenuta nikakva istraga. Beogradsko predstavništvo firme „Alessio-a“ ugašeno je 2010. godine, a to je formalno učinio – pogađate – Isailović. Tri godine kasnije, kada je Mali zaseo u fotelju gradonačelnika Beograda, advokatska kancelarija „Isailović and partners“ na neko vreme je preuzela upravljanje Sinišom konsultanskom firmom „Oli consulting“. Ovo preduzeće za savetovanje poslovalo je i sa firmom „Futura plus“ Caneta Subotića koja je povezivana i sa narko-bosom Darkom Šarićem. „Oli“ i danas privređuje, a njen sadašnji vlasnik je – papirološki – izvesni Vladimir Kerkez.
Saradnja Isailovića i Malog datira još iz vremena kada je Siniša bio u Agenciji za privatizaciju. Prema tvrdnjama Marije Mali, advokat i njen bivši suprug upoznali su se u „Grand kafi“. Igor je tamo radio kao pravni zastupnik, dok je Siniša bio zadužen za pregovore o prodaji te firme.
„Isailović je tada bio na početku karijere i Siniša ga je uzeo pod svoje i naučio poslu. Isailović je potom izašao iz grupe advokata sa kojima je radio i osnovao svoju firmu. Od tada ne postoji nijedan posao koji je Siniša ikad uradio, a da on nije učestvovao,“ izjavila je bivša supruga ministra finansija.
(Ne)umesno povezivanje ekipe – Brnabić i Folić
Ako su se Isailović i Mali „(s)našli“ na (grand) kafi, Siniša i srpska premijerka Ana Brnabić znaju se još iz srednjoškolskih klupa. Međutim, advokata Isailovića je, kako je predsednica Vlade rekla medijima, upoznala dok su „radili na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike“. Dodala je i da su tek „vremenom postali prijatelji“.
No, kakvo je to bilo ulaganje u oblasti energetike? U julu 2015. godine Brnabić je sa Isailovićem osnovala firmu „Energy & Innovation“ registrovanu za „inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje“ u kojoj je ona imala 70, a advokat 30 procenata vlasništva. Pre ulaska u Vladu 2016, ova nekadašnja potpredsednica UO NALED-a, vlasnički je udeo prebacila na svoju emotivnu partnerku Milicu Đurđić. Firma je poslovala sve do sredine prošle godine kada je ušla u proces likvidacije.
Odgovarajući na pitanja o Isailoviću i njegovim vezama, premijerka Srbije je istakla da se on bavi advokaturom duže od 15 godina i da „svaki uspešan advokat u svojoj karijeri upoznaje mnogo javnih ličnosti, konsultanata i privrednika. (…) Smatram da je neumesno da ja komentarišem poznanstva mog advokata ili gradonačelnika Beograda sa kojim sam išla u srednju školu.“
Ako je za premijerku neumesno, za demokratsku javnost nije. Na primer, sa Isailovićem je radio, i dalje radi, još jedan član „ekipe“ – gradski arhitekta Milutin Folić, beskompromisni izvršitelj famoznog procesa „spuštanja Beograda na reke“. Foliću je mandat gradskog arhitekte istekao krajem januara ove godine, a samo dva meseca kasnije sa Isailovićem je osnovao firmu „Silage d.o.o“ čija je delatnost „razrada građevinskih projekata“.
Istraživanje BIRN-a je pokazalo da su ova dvojica, Folić još dok je bio na funkciji, direktno pomogli početak izgradnje elitnog naselja K-District na Donjem Dorćolu koji bi trebalo da bude, posle „Beograda na vodi“, najveći građevinski projekat u Beogradu.
Naime, idejni tvorac projekta Vladimir Gogoljev, IT preduzetnik iz Novog Sada, izjavio je za BIRN da su mu upravo njih dvojica asistirali oko projekta. Gradski arhitekta sa kojim Gogoljev, kako sam kaže, „svaki vikend sedi u gradu“, savetovao ga je da gradi upravo na Donjem Dorćolu, dok je Isailović bio zadužen za pregovore sa prethodnim vlasnicima i potencijalnim investitorima. Folić, pored toga što je dugogodišnjem prijatelju pomogao oko lokacije, u javnosti je sa tadašnjim gradonačelnikom Sinišom Malim i navodnim holandskim investitorom predstavio velelepni „K-Distrikt’’ projekat. Zbog čega su se gradski čelnici hvalili privatnom investicijom javnost nije saznala, a nadležni organi nisu ni pokušali da otkriju da li ovde postoji bilo kakav slučaj korupcije ili sukob interesa.
Isailovića i Folića povezuje i beogradski klub Leto gde je Isailović bio vlasnik do pre tri godine, dok je Folić ostao do same likvidacije firme u kojoj je imao 15 odsto vlasništva.
Dinamički duo – Veselinović i Radoičić
Kako je istakla premijerka Brnabić „svaki uspešan advokat u svojoj karijeri upoznaje mnogo javnih ličnosti, konsultanata i privrednika“. Pored brojnih predstavnika vlasti, Isailović je i dugogodišnji saradnik Zvonka Veselinovića, kontroverznog biznismena poreklom sa Kosova koga mediji često nazivaju „neformalnim centrom moći“ u Srbiji i povezuju sa kriminalnim aktivnostima.
Isailović je obavio promenu vlasničke strukture u građevinskoj firmi „Inkop“ koja je kao podizvođač, između ostalog, dobijala poslove na izgradnji Koridora 11. Firma je prvobitno bila registrovana na izvesnu Dušicu Maksimović, međutim, od prošle godine i papirološki vlasnici su braća Veselinović, Zvonko i Žarko, kao i Zvonkov kum Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste koga kosovsko tužilaštvo traži zbog istrage u slučaju ubistva Olivera Ivanovića.
Isailović je bio uključen i u lukrativniji posao familije Veselinović. Prema istraživanju BIRN-a, supruga Zvonka Veselinovića i njena poslovna partnerka „koristile su jednu od firmi preko kojih se izbegava plaćanje dugova i poreza“ kako bi došle do čak 7.000 kvadrata stambeno-poslovnog prostora u Učiteljskom naselju u Beogradu. Transfer potrebne dokumentacije obavio je upravo „naš“ advokat.
Slobodno-tržišno zaključavanje medija
Pored ozbiljnih biznis kombinacija, Isailović u poslednje vreme radi i kao zastupnik „nevidljive ruke“ tržišta medija u Srbiji. S druge strane, dogma o tome da će sve biti dobro kada država formalno izađe iz medija, sada već doživljava svoje farsične momente.
Vest da će smederevska bogataška porodica Rajić, tačnije Rajić Boban, preko nedavno osnovane firme Media 026 uskoro za 2,5 miliona evra preuzeti novine i druga izdanja kompanije Novosti, izazvalo je veliku pažnju u medijskim krugovima. Međutim, s obzirom da je posao sproveo Isailović, i svet konzumenata medijskih sadržaja bi trebalo da se zabrine, jer se na ovaj način praktično za duži period zakucava medijska dominacija prorežimskih medija.
Rajić i Isailović se znaju od ranije. Beogradski advokat je bio u nadzornom odboru Rajićeve kompanije „Dunav doo“ privatizovane 2008, a prema pisanju medija, obavljao je i druge poslove u privredi za porodicu Rajić.
U izjavi za UNS Boban Rajić je istakao da je cilj kupovine Novosti da se „u kratkom roku podigne tiraž i naprave reforme koje bi omogućile bolju tržišnu poziciju i pozitivan poslovni rezultat“. Interesantno je da se na adresi Kosovska 26 u ovom trenutku nalaze tri dnevna lista – Alo, Srpski telegraf i Štamparija Borba, koja je još uvek vlasnik Novosti. Još interesantnije je da je vlasnik Srpskog Telegrafa Lazar Simić, koji je nekada radio upravo u advokatskoj kancelariji Igora Isailovića, kao i da je vlasnik tabloida Alo, Saša Blagojević, prema pisanju medija, dugogodišnji prijatelj Siniše Malog.
Ovo zaključavanje medijskog tržišta od strane ljudi povezanih sa vlašću – setimo se vratolomnih akvizicija Srđana Kopernikus Milovanovića – imaće dugoročne posledice na novinarstvo kao profesiju, već osakaćenu demokratiju i politički pluralizam. Naravno, pravnog zastupnika to po definiciji ne interesuje. Jer, ako je novinar dobar koliko su mu dobri izvori, političko-ekonomski biznismen je dobar koliko mu je dobar pravni zastupnik. Stoga, pratimo tragove vrsnih advokata i bacimo makar malo svetla na gusti medijski mrak.
