U nemačkoj kompaniji Drekslmajer, koja je dugogodišnji korisnik subvencija i najveći poslodavac u Zrenjaninu, uslovi rada su loši, ne postoje jasni kriterijumi obračuna zarada, a kompanija je ove godine nezakonito otpuštala porodilje, ali i suspendovala radnike/ce zbog čega je Inspekcija protiv te firme pokrenula prekršajne postupke, pokazuje istraživanje Mašine.
Oko 10 časova ujutru, 9. oktobra, na e-mail adrese radnika stigli su izveštaji o isplati zarada za prethodni mesec. U vreme pauze, oko 12 časova, zvuci nezadovoljstva ispunili su hale ove fabrike. Kada su otvorili e-mejlove pokazalo se da odrađeni sati po ko zna koji put nisu dobro obračunati i da je zarada bila daleko manja od očekivane.
Izrevoltirani, radnici i radnice prve smene odlučuju da obustave rad. Mašine su se na sat vremena zaustavile i u drugoj smeni, a štrajk se nastavio i među zaposlenima u noćnoj smeni.
Ovako je, prema svedočenju radnika, pre tri nedelje započeo spontani štajk u nemačkoj kompaniji Drekslamajer u Zrenjaninu, nakon čega je njih 32-oje suspendovano zbog „kršenja radne discipline“ i „nenajavljene obustave rada“, a mesečna plata im je za kaznu srezana na oko 10 hiljada dinara.
Prema tvrdnjama zaposlenih, ovaj spontani štrajk zbog malih plata i loših uslova rada podržalo je oko 80 odsto radnika u fabrici koja ukupno zapošljava 5886 ljudi – i to bez podrške sindikata. Zbog toga se može postaviti logično pitanje po kojim kriterijumima je odabrano 32-oje „dežurnih krivaca“ koji su udaljeni s posla.
Nakon prijave pojedinih radnika, to se zapitala i Inspekcija rada, koja je utvrdila da je suspendovanje zaposlenih bilo suprotno Zakonu o radu, zbog čega je menadžent Drekslmajera bio prinuđen da poništi čak 28 rešenja o suspenziji, potvrđeno je Mašini u Ministarstvu za rad.
Ostale odluke o suspenziji su pod proverom, a protiv nemačkog poslodavca biće pokrenut i prekršajni postupak.
Inspektor rada će podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca zbog nezakonitosti utvrđenih tokom inspekcijskog nadzora izvršenog 17. oktobra 2019. godine, rečeno je u Ministarstvu za Mašinu.
Otpuštena porodilja vraćena na posao nakon prijave Inspekciji
Nemačka kompanija Drekslmajer koja u Zrenjaninu posluje od 2007. godine, i dobija subvencije iz budžeta, već godinama važi za poslodavca u čijim pogonima vladaju teški uslovi rada zbog čega radnici često samostalno napuštaju firmu. Protiv Drekslmajera radnici su često podnosili i tužbe zbog neisplaćenih uvećanih zarada na ime smenskog rada, ali i zbog nezakonitih otkaza.
Samo deset dana pre štrajka, Drekslmajer je otpustio radnicu koja je bila na porodiljskom, međutim, rešenje o otkazu je poništeno nakon što se uključila Inspekcija rada.
Kod poslodavca DAD DRAXLMAIER AUTOMOTIVE DOO ZRENJANIN izvršen je vanredni inpekcijski nadzor 01. oktobra ove godine, a na osnovu prijave koju je podnela zaposlena porodilja 30. septembra 2019. godine, i to putem besplatne info linije 0800 300 307. Inspektor rada je zapisnikom naložio poslodavcu da poništi rešenje o otkazu ugovora o radu i prijavi zaposlenu na obavezno socijalno osiguranje. Poslodavac je odmah postupio po nalogu inspektora rada, naveli su u nadležnom Ministarstvu za Mašinu.
Predstavnici ove multinacionalne kompanije koja proizvodi delove za automobile nisu odgovorili na pitanja novinara Mašine o uslovima rada u fabrici, ali ni na pitanja o kriterijumima za privremeno udaljavanje radnika sa posla nakon nedavnog spontanog štrajka.
Ipak, dvoje od preostalih četvoro radnika koji su i dalje suspendovani, pristali su za Mašinu da govore o uslovima rada, razlozima za štrajk, ali i sindikatima koji u fabrici obitavaju.
Ne pitajte za suspenzije… a ni za plate
Robert Koska ima 40 godina, samohrani je otac i u Drekslamajeru radi devet godina. On jedan od četvoro radnika koji je ostao pod suspenzijom i nakon intervencije Inspekcije rada. Na pitanje čime je zaslužio privilegiju da uđe u najuži krug štrajkača, Koska kaže da im nikad nije rečeno kojim kriterijuma su se vodili kada su suspendovali radnike, ali da on smatra da su izabrali one koje poslovođe smatraju najbuntovnijim i kojih žele da se dugoročno reše.
Mene je dodatno izrevoltiralo to što su nam u menadžmentu javno saopštili da ih ne pitamo kako su odabrali ko je suspendovan. Protestovalo je nekoliko hiljada ljudi, a na kraju je tridesetak okrivljeno, iako obustava rada nije bila dogovorena, već se spontano širila iz smene u smenu nakon što smo ponovo videli da nam plate nisu dobro obračunate, a pre svega starim radnicima, kaže Robert za Mašinu.
Sa njim se slaže i D.D. kome je suspenzija i dalje na snazi. On kaže da je pored napornog smenskog rada sa zahtevnom normom zbog koje se često radi i subotom, najveći problem u firmi to što se nikad ne zna kolika će plata biti, što je bila i inicijalna kapisla za protest.
Problem je što ovde ne možeš da budeš siguran kolika ti je plata. Ponekad radiš samo jednu subotu prekovremeno i dobiješ 45 hiljada, a ponekad radiš četiri subote i dobiješ manje. Evo, sad kad je izbio ovaj protest prvo su se pobunili radnici starih proizvodnih linija. Radili su četiri subote, a dobili su po 38 hiljada. Oni su sve i pokrenuli, sve ostale linije su to podržale jer znaju da se to često dešava. Takođe, i same poslovođe su javno istakle da očigledno imaju problem sa preciznim obračunom plata, kaže D.D. koji u fabrici radi dve i po godine.
Na pitanje zbog čega je baš on suspendovan, iako je taj dan radio treću smenu, ističe da je to zbog toga što nije „jedan od onih što ćute“ i što je na fejsbuk stranici sindikata Sloga, koji je u Drekslmajeru nedavno formiran, kritikovao uslove rada u fabrici.
Svaka linija je stala, nije tu bilo ja hoću ti nećes. Sa moje linije svi suspendovani su vraćeni, jedino ja nisam. Poslovođe su pročitale komentare na Fejsbuku i tvrde da smo mi naneli veliku štetu firmi i njenom ugledu, pa nam sad prete otkazom, navodi 37-ogodišnji D.D.
Interesantno je i da je on suspendovan tek 15. oktobra, šest dana nakon štrajka, i to uprkos tome što je od 12. do 19. oktobra bio na bolovanju.
Kolege su suspendovane 10. oktobra, znači dan nakon štrajka. Dok sam ja suspendovan pet dana kasnije i to dok sam bio na bolovanju, što praktično znači da su oni naknadno birali ljude kojih žele da se reše, kaže naš sagovornik.
Nenormalna norma, redovne radne subote i smenski rad
Pored neadekvatnih plata za posao koji se obavlja, i njihov neprecizan obračun, za radnike u Drekslamajeru najveći problem predstavlja naporan i dugotrajan smenski rad. Kako bi se namirili klijenti, radne subote su postale normalnost, a rad u smenama koje se svake nedelje menjaju, dugoročno negativno utiče zdravlje radnika. Zbog toga svaki mesec bar 50 ljudi napušta Drekslmajer.
Za posao koji mi radimo ova plata od oko 40-ak hiljada dinara je mala. Na svakoj liniji kako vreme odmiče norma se stalno povećava. Ispred svake linije piše koji je target, recimo od 45-48, ali majstori redovno to povećaju i kažu npr. mora 60 kablova. A na taj veći učinak ne dobijamo nikakav bonus. To je praksa na svim linijama, pa ljudi često padaju od iznemoglosti. Čak i kad na trenutak nema posla, ne dozvoljavaju ti da sedneš, ističe Koska čiji je posao obmotavanje žica sa trakom i postavljanje držača koji se fiksiraju na karoseriju automobila.
Smenski rad u Drekslmajeru je organizovan na sledeći način: prva smena počinje u 6 ujutru, druga u 14 časova, a treća u 22 časa. Smene idu u „rikverc“ – druga, prva, treća – a kada se na to doda rad vikendom, dešava se da su radnici toliko premoreni i neispavani da su postali najčešće „mušterije“ zrenjaninske Hitne pomoći.
Najgore je kad se rade subote, jer vi kada subotu radite treću smenu izađete u nedelju ujutru u 6, i onda ste u ponedeljak već u 14h na poslu. Nemate praktično dan odmora. Dešava se i da treća smena ne počinje u ponedeljak uveče u 22h, nego u nedelju uveče u 22h i tada faktički sa subotom radiš sedam dana nedeljno. Ili ima i druga varijanta, ako radite drugu smenu od 14h do 22h i treba sledeći dan da se vratite u prvu… znači, ako dolazi iz udaljenog sela, radnik stigne kući oko ponoći, odspava malo i već u 4 sata mora da ustane na autobus. Ima dosta ljudi koji žive i po 40 km od posla i oni putuju i do sat i po do fabrike, objašnjava D.D.
On dodaje da ovakav tempo čoveka neminovno vodi u jedan od dva scenarija:
Jednostavno, u ovoj firmi posle određenog vremena ili daš otkaz ili si redovno bolestan, jer kad si hronično premoren hvata te svaka bolest.
Rad u Drekslmajeru više nije privilegija
Pojedini zrenjaninski preduzetnici žalili su se u maju prošle godine zbog „visokih plata“ u Drekslmajeru zbog čega radnici neće da rade za njih, kao i na privilegovanje nemačke firme i drugih stranih poslodavaca dodelom državnih subvencija za radna mesta.
Pogoni Drekslmajera su smešteni u Slobodnoj zoni, a kao što je poznato u njima ne važe poreska i druga pravila. Ova nemačka kompanija je dobijala i subvencije od 2007. do 2012. godine – i od Pokrajine i od Republike. U Ministarstvu privrede nisu bili raspoloženi da odgovore na pitanje Mašine koliko je novca ovoj kompaniji za 12 godina poslovanja u Srbiji ukupno isplaćeno, ali prema pisanju medija, kroz Program za podsticaj direktnim investicijama Drekslmajer je za prvih 806 zaposlenh dobio 5.000 evra po radniku, što je ukupno nešto više od četiri miliona evra.
Prema podacima Ministarstva za rad, trenutno u Drekslmajeru radi 5886 zaposlenih – 3620 na neodređeno, a 2266 na određeno vreme.
Ipak, situacija u Zrenjaninu se od prošle godine kada su privatnici žalili umnogome promenila, i rad u Drekslmajeru nije više tolika privilegija, jer su manji poslodavci podigli plate, a mnogi ljudi su i napustili Zrenjanin.
To je možda bilo tačno tada, jer su privatnici u Zrenjaninu plaćali bukvalno po 20.000 i svako je gledao da ide u Drekslmajer. E, sad od kad su privatnici povećali plate ljudi su počeli da idu iz Drekslamajera. Npr. neko ko radi kao trgovac dobije 35 hiljada mesečno i ne radi treću smenu, ne radi vikend, a ovde radiš tri smene i vikend i na kraju ti se desi da dobiješ 38 hiljada, ističe D.D.
Odmah nakon štrajka, Mihael Vagner (Michael Wagner), generalni direktor Draxlmaier Group Serbia, izjavio je da će biti određenog povećanja plata, ali da je „glavni prioritet dugoročno obezbediti budućnost lokacije u Zrenjaninu“. On je istakao i da „kompanija treba da deluje na veoma složenom i konkurentnom tržištu u automobilskoj industriji i zato mora da ostane konkurentna“.
Na pitanje da li se ova izjava Wagnera može shvatiti kao pretnja napuštanjem Srbije, Robert Koska smatra da do toga neće doći, jer zbog teških uslova rada Drekslmajer sve više ima problema da nađe radnike.
Odavno ne mogu lako da nađu radnike. Autobus koji vozi zaposlene kruži 30 kilometara od Zrenjanina. Često se dešava da se nude određeni finansijski bonusi ako uspeš da dovedeš novog radnika u fabriku, navodi on.
Sindikalna (ne)vera
U Drekslmajeru su aktivna tri sindikata, Industrijski sindikat koji je reprezentativan sa preko 2.000 članova, dok su tu još i Samostalni sindikat i odnedavno sindikat „Sloga“.
Na pomen sindikata i pitanje kako je moguće da je toliki broj radnika sam morao da se pobuni, bez njihove podrške, oba suspendovana radnika za Mašinu tvrde da se od sindikata, a posebno Industrijskog, ne može mnogo očekivati.
Industrijskom sindikatu se ne može verovati. Dešavalo se da se obratimo njima, a oni skoro da ništa nisu uradili, a sada su bukvalno stali na stranu menadžmenta. Jedini koji nešto pokušava je sindikat Sloga koji je tek nedavno pokrenut. On nije reprezentativan, a i menadžment gleda da što više skloni taj sindikat, kaže D.D.
Ipak, smatraju da je nedavni spontani štrajk, koga smatraju najradikalnijim u istoriji zrenjaninskog pogona Dreksmajera, uspeo da pomeri stvari sa mrtve tačke.
Ovim suspenzijama su pokušali da zaplaše radnike, što su delimično i uspeli. Ali mislim da se situacija promenila u tome što su sad svesni šta može da se dogodi, a i najavljeno je kakvo-takvo povećanje plata i poboljšanje uslova rada, završava Koska optimistično.
Da li će i njima biti ukinute suspenzije, kao i ostalima, ostaje da se vidi, ali obojica najavljuju da su spremni da idu i na sud u borbi za svoja prava.
