Svega četrdeset dvoje najbogatijih ljudi na svetu poseduje koliko i 3,8 milijardi najsiromašnijih, navodi se u izveštaju „Javno dobro ili privatno bogatstvo“ organizacije Oxfam koji je objavljen pred početak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, broj milijardera se udvostručio. Samo prošle godine njihovo bogatstvo se uvećalo za 12%, dok se bogatsvo 3,8 milijardi najsiromašnijih ljudi na planeti smanjilo za 11%.
Održavanje Svetskog ekonomskog foruma u Davosu bio je povod za objavljivanje izveštaja organizacije Oxfam u kojem se pokazuju razmere nejednakosti na globalnom nivou i kako državne politike utiču na uvećavanje nejednakosti.
Najbogatiji pojedinci i korporacije danas plaćaju najniže poreze u poslednjih nekoliko decenija, što za posledicu ima nedostatak sredstava kojima se finansiraju javni servisi kao što su obrazovanje ili zdravstvena zaštita.
Veličina vašeg bankovnog računa ne bi trebalo da određuje koliko godina vaše dete može da provede u školi, ili koliko dugo će živeti – ipak ovo je stvarnost u mnogim državama širom sveta. Dok korporacije i super bogati plaćaju niske poreze, milioni devojčica širom sveta nemaju pristup pristojnom obrazovanju, a žene umiru zbog loših uslova u porodilištima. – istakla je Vini Bijanima, izvršna direktorka Oxfam-a.
Usled nedostatka novca za javne servise, u mnogim državama pristup pristojnom obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti postao je luksuz koji mogu da priušte samo bogati. Izveštaj posebno ističe sledeće podatke:
- Dodatno oporezivanje od svega 0,5% najbogatijih 1% na svetu bilo bi dovoljno za obrazovanje 262 miliona dece i za pružanje zdravstvene zaštite koja bi spasila živote 3,3 milijardi ljudi na planeti.
- Samo četiri centa od jednog dolara poreskih prihoda u 2015. godini skupljenih globalno dolazi od poreza na bogatstvo, kao što su porezi na nasledstvo ili imovinu. Ova vrsta poreza je smanjena ili ukinuta u mnogim bogatim zemljama i jedva je prisutna u zemljama u razvoju.
- Poreske stope za korporacije i bogate pojedince se drastično smanjuju. Na primer, najviša poreska stopa za lični dohodak u bogatim zemljama se smanjila sa 62% iz 1970. godine na samo 38% u 2013. Prosečna stopa u siromašnim zemljama je svega 28%.
- 10% najsiromašnijih Britanaca plaća više efektivne poreske stope od 10% najbogatijih Britanca (49% prema 34%), kada se uzmu u obzir porezi na potrošnju, kao što je PDV.
Iz perspektive većinski osiromašenog stanovništva, situacija u Srbiji nije ništa bolja – porezi su tako raspoređeni da najviše opterećuju siromašni deo populacije koji najviše i doprinosi državnom budžetu, dok bogati uvećavaju svoje prihode zahvaljujući niskim poreskim stopama.
Ljudi širom sveta su ljuti i frustrirani. Vlade moraju da naprave promene i osiguraju da korporacije i bogati pojedicni plate pravedan udeo poreza, nakon čega bi taj novac bio investiran u besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje koje zadovoljavaju potrebe svih – uključujući žene i devojčice čije se potrebe često previđaju. Vlade mogu da izgrade svetliju budućnost za sve – ne samo za privilegovanu nekolicinu, dodaje Bijanima.
L.P.
