Svega četrdeset dvoje najbogatijih ljudi na svetu poseduje koliko i 3,8 milijardi najsiromašnijih, navodi se u izveštaju „Javno dobro ili privatno bogatstvo“ organizacije Oxfam koji je objavljen pred početak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Promocija publikacije Romi između multikulturalizma i politike štednje održava se večeras u Centru za kulturnu dekontaminaciju s početkom u 18 časova.
Na parapetu izloga butika „Sister’s“ na uglu Bulevara Kralja Aleksandra i Sinđelićeve ulice u Beogradu, osvanuli su šiljci protiv beskućnika.
Iz izloga prodavnice Springfild u centru Beograda danas su uklonjeni šiljci protiv beskućnika.
U izlogu radnje Springfield u centru Beograda postavljeni su šiljci koji onemogućavaju da na sokli izloga prespavaju beskućnici ili na nju sednu prolaznici. Šiljci, koji su inače usmereni protiv beskućnika, predstavljaju i neposrednu opasnost za decu, stare, i osobe sa posebnim potrebama.
Na platou ispred skupštine grada Kragujevca, juče je protestovalo oko stotinu Roma i Romkinja i njihovih sugrađana, zbog odluke grada da prodavcima polovne robe ne dozvoli rad kod Zelene pijace. Okupljeni ljudi su se žalili da komunalna policija već desetak dana ne dozvoljava nikome da na ovoj lokaciji prodaje robu.
Prošlonedeljne obilne padavine uništile su romsko naselje u beogradskom naselju Žarkovo.
U petak u 18h, Forum Roma Srbije organizuje tribinu „Levica i romske zajednice: inkluzija zajedničkom borbom“.
Kosovskom kulturnom delatniku Škeljzenu Malićiu je rano jutros onemogućen ulazak u Srbiju na prelazu Merdare. Malići je sa svojim koleginicama i kolegama bio na putu za Beograd gde je večeras u Centru za kulturnu dekontaminaciju trebalo da učestvuje u promociji publikacije „Studija slučaja Pertej“.
Ovog meseca se ne obeležava samo sedamdesetogodišnjica osnivanja Izraela i palestinske Nakbe, već i sedamdeset godina neprestanog palestinskog otpora.
Ovog meseca se ne obeležava samo sedamdesetogodišnjica osnivanja Izraela i palestinske Nakbe, već i sedamdeset godina neprestanog palestinskog otpora.
Tokom gledanja serije “Senke nad Balkanom” treba obratiti pažnju i na prikaz predratne sirotinje, radnika i radnica. Najdeblji kraj su izvukli žitelji naselja Jatagan mala koje je prikazano kao stecište bandi.
Sistemska diskriminacija romske populacije nije nova društvena pojava. Ključna pitanja su na koji se način postojeći stereotipi spram Roma i Romkinja odražavaju na njihove svakodnevne životne prilike i u kojoj meri su oni deo zvaničnih državnih politika.
Sistemska diskriminacija romske populacije nije nova društvena pojava. Ključna pitanja su na koji se način postojeći stereotipi spram Roma i Romkinja odražavaju na njihove svakodnevne životne prilike i u kojoj meri su oni deo zvaničnih državnih politika.
Institucionalna diskriminacija i rasizam pogađaju Rome kako u razvijenim zemljama Evropske unije tako i u zemljama Balkana. Veliki broj Roma i Romkinja koji izlaz iz siromaštva pokušava da nađe u životu i radu na zapadu biće suočen s deportacijom u „sigurne zemlje porekla“. O tome govori i film Kenana Eminija “The Awakening”, čiju projekciju Forum Roma Srbije organizuje danas u 19h u Društvenom centru Oktobar.
Iako značenje i razvoj džentrifikacija i dalje ostaju primarno unutar teorijskih okvira, postoji i rastući broj stanovnika gradova koji sve jasnije uviđaju njene materijalne posledice. Tekst koji prenosimo pojašnjava neke osnovne uzroke i posledice džentrifikacije i predlaže mogućnosti otpora takvim procesima iz perspektive zelene politike.
Zaoštravanje rasne i klasne segregacije produbljivanjem kapitalističke krize već godinama pritiska i Srbiju. Romska populacija koju najviše pogađaju aktuelni neoliberalni režimi oseća sve katastrofalnije posledice čiji krajnje deprivilegovani položaj nije rešila ni Dekada Roma – koja je ogromnim novčanim sredstvima ovakav položaj samo delimično prikrivala.
Ukoliko ste se zapitali kome i čemu služe savremene građevine od kojih vam često zastaje dah, to ste učinili s punim pravom. One su sve više koncetrisane na potrebe elita i najčešće su otuđene od potreba lokalnog stanovništva, iako se izgrađuju uz velike javne subvencije. Istovremeno, savremena arhitektura je u putpunosti potisnuta iz projektovanja javnog stanovanja.
Strukturno nevidljivi, socijalno obespravljeni i rasno diskriminisani, većina Roma u Srbiji živi u krajnjem siromaštvu, bez rešenog stambenog pitanja i bez mogućnosti kontinuiranog obrazovanja. Usled sve agresivnije privatizacije zemljišta na kojima decenijama organizovano žive, Romi se sve češće prinudno raseljavaju, bez namere nadležnih za sistemskim rešenjima problema.
Zlata Vuksanović Macura među retkim je arhitektama koje zaokuplja problematika stanovanja siromašnih. Dok je njen praktični angažman vezan za stanovanje aktuelno ugroženih grupa, teorijska istraživanja posvetila je međuratnom periodu u Beogradu. Ipak, kako i sama kaže, ove dve oblasti njenog interesovanja međusobno se prožimaju.
Predstavljen kao najznačajniji kulturni događaj u Srbiji, EXIT festival zauzima monopolsku poziciju na gradskim, pokrajinskim a često i republičkim budžetima. Ipak, sve je jasnije da se Exit radije treba posmatrati kao paradigma neoliberalnih procesa putem kojih se eksploatišu društveni resursi, infrastruktura i jeftina radna snaga, marginalizuje lokalna umetnička produkcija i konačno, proizvodi društvena segregacija.
Konflikti gradskih vlasti i građana inicirani projektima preuređenja javnih prostora nikada se ne dešavaju bez razloga a osnov za ove sukobe se uglavnom krije iza problema netransparetnog donošenja odluka ili emocija ka starim gradskim stablima. Preuređenje gradova vođeno neoliberalnom logikom stvara uslove za razvoj isključivo privatnog biznisa dok se paralelno dešava nestajanje javnog i svima dostupnog prostora, što dovodi i do klasne segregacije stanovništva.
Talas masovnog iseljavanja stanovnika Kosova u lokalnim medijima je uglavnom predstavljen kroz nacionalističku matricu, bez sagledavanja strukturnih i ekonomskih uzroka koji su u najvećem broju slučajeva ključni okidač ovih migracija. Međutim, i kada iseljenici dođu do željene destinacije u nekoj od zapadnoevropskih zemalja, susreću se sa pooštrenim zakonskim okvirom prema mogućnosti za ostvarivanje azila i dobijanja radne dozvole, te na pojačanu kontrolu na granicama periferije „Tvrđave Evrope“ koja kao krajnji rezultat ima sigurnu deportaciju.
U okviru projekta Kritička mašina u junu 2014. godine održano je predavanje pod nazivom Stanovanje: pravo a ne roba Jovane Vuković. U izlaganju se polazi od pretpostavke da je pravo na stanovanje jedno od osnovnih ljudskih prava. Ono je kodifikovano u konvencijama Ujedinjenih nacija kao jedno od ključnih socijalnih prava, što je nesumnjiva zasluga političkih pritisaka snažnog i organizovanog radničkog pokreta sredinom XX veka. Narušavanje ovog prava se pre svega ogleda u narastajućim neoliberalnim pritiscima da se, umesto kolektivnog prava, pitanje stanovanja postavi kao isključiva mogućnost pojedinaca da svoje potrebe za stanovanjem sami rešavaju na tržištu.
Povodom nedavnih zbivanja u Parizu i ubistva novinara u listu „Charlie Ebdo“ Francuska vlada najavljuje mobilizaciju velikog broja vojnika-policajaca u cilju pojačane zaštite urbanih centara od terorističke pretnje, te nove mere u pogledu daljih ograničenja socijalne mobilnosti. Ovakvi mehanizmi kapitalističke države i evropske birokratije služiće isključivo daljoj getoizaciji i klasnoj segregaciji, te militarizaciji i čvršćem disciplinovanju, a u konačnici jačanju ekstremno desnih pokreta. Efekti ovakve politike nisu tako daleko ni od Srbije, kako se možda sada čini.
