U izlogu radnje Springfield u centru Beograda postavljeni su šiljci koji onemogućavaju da na sokli izloga prespavaju beskućnici ili na nju sednu prolaznici. Šiljci, koji su inače usmereni protiv beskućnika, predstavljaju i neposrednu opasnost za decu, stare, i osobe sa posebnim potrebama.
Fotografije postavljenih šiljaka ispred izloga Springfildove prodavnice u Bulevaru kralja Aleksandra 28 u Beogradu su se danas pojavile na društvenim mrežama, a Nedeljnik piše da oni stoje tu već mesec dana.
Nisu sasvim jasni razlozi za postavljanje ovih šiljaka, ali oni će svakako upasti u oči velikom broju ljudi s obzirom na to da se nalaze u veoma prometnoj ulici ispred autobuske stanice.
Menadžerka ove radnje nije želela da nam da izjavu već nas je uputila na svoje nadređene za koje nam je dala nepostojeći broj. Ni menadžerka Springfildove radnje u TC Ušće nije želela da komentariše postavljenje šiljka – ona nas je usmerila na marketing menadžera koji se nije javljao.
U Beogradu je ovo prvi neposredni slučaj postavljanja šiljaka, inače trenda poznatog kao neprijateljska arhitektura (hostile architecture). Šiljci na soklama, zidićima, podnožjima spomenika, fontanama, klupe na koje ne može da se legne i slične dosetke koje podsećaju na srednjovekovne sprave za mučenje su izraz strategije udaljavanja onih iz javnog prostora koji nisu potencijalni potrošači i onih koji bi svojom pojavom mogli da smetaju potrošačima.
Neprijateljska arhitektura se u ekonomskim centrima poput Londona odomaćila još devedesetih, a sve je prisutnija od 2008. godine i u ostalim evropskim metropolama. Svetska ekonomska kriza je disproporcionalno pogodila različite slojeve stanovništva. Dok su oni siromašniji sve manje u mogućnosti da obezbede osnovne životne potrebe, uključujući i stanovanje, trgovine se bore za pažnju bogatijih, koji su i dalje u prilici da kupuju i putuju.
Pojedine trgovinske i turističke lokacije pored neprijateljske arhitekture primenjuju i druge taktike udaljavanja iz javnog prostora ljudi za koje smatraju da ometaju njihov „imidž“: najsvežiji je slučaj Mađarske, koja je prisustvo beskućnika u javnom prostoru nedavno proglasila nezakonitim, izloživši ljude koji žive na ulici različitim vrstama policijskog nasilja.
Udaljavanje beskućnika iz javnog prostora ima i ideološku osnovu u identifikaciji javnog prostora sa prostorom trgovine – trga sa tržnicom. Aktivisti i teoretičari godinama negoduju protiv takvog svetonazora i njegovih praktičnih implikacija, upozoravajući na to da je u pitanju suštinski nedruštvena strategija, koja građane grubo segregira po ekonomskim kriterijumima.
I.K. i M.M.
