Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.
Znate onu priču kako najlakše skuvati žabu. Ukoliko žabu ubacite u ključalu vodu, ona refleksno odmah iskoči iz lonca. Ali ako je stavite u mlaku vodu, koju postepeno zagrevate, žaba ostaje u vodi i živa se skuva. Metafora skuvane žabe koristi se u situacijama kad neka osoba ili grupa živi u neprihvatljivim uslovima, ali zato što je u tu situaciju dospela postepeno, ne primećuje te uslove u kojima živi. Nije li to upravo opis situacije u kojoj se nalazi čitava planeta Zemlja, kuvajući se pod uticajem klimatskih promena?
Trenutno više od 99% naučne literature potvrđuje da se klimatske promene dešavaju usled aktivnosti čoveka. Velika većina stanovništva prepoznala je klimatske promene kao problem s kojim se čovečanstvo suočava. Međutim, pod uticajem Holivuda i popularne kulture svi očekuju da klimatske promene krenu velikim kolapsom. Danom kada će se svi lednici otopiti, krenuti oluja na celoj zemljinoj kugli ili otpočeti novo ledeno doba. Dok čekamo kolaps, klima se svakodnevno menja. Kolaps se možda već danas dešava, samo ga mi ne primećujemo i nastavljamo da se kuvamo u tom loncu.
Uprkos tome što postoji velika verovatnoća da se žaba živa skuva, uvek postoji šansa i da joj proključa krv, da ona iskoči i obori čitav lonac u kome se kuvala. Tako i klimatske promene mogu biti velika šansa i zamajac za transformaciju društva i izgradnju masovnog, međunarodnog zelenog levog pokreta koji bi radikalno preobrazio društvo. Za transformaciju koja bi vodila sistematskoj promeni ka dugoročno održivom, egalitarnom društvu koje zadovoljava potrebe svih njegovih članova u skladu s prirodnom sredinom.
Tri izveštaja
Osmog oktobra objavljen je izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change – IPCC). IPCC panel osnovali su 1988. godine Svetska meteorološka organizacija i program za okolinu Ujedinjenih nacija u cilju proučavanja društvenih, naučnih i tehničkih saznanja koja mogu imati uticaj na klimu. U međuvremenu je IPCC postao jedno od najrelevantnijih i najpouzdanijih tela, koja analiziraju dosadašnja naučna istraživanja iz celog sveta. U pisanju najnovijeg izveštaja učestvovalo je preko devedeset naučnika s različitih strana sveta, od Norveške do Južne Afrike i od Kube do Kine. Jedan od glavnih zaključaka je da ukoliko se nastavi sadašnjim tempom, globalna temperatura premašiće za 1,5⁰C temperaturu iz preindustrijskog perioda između 2030. i 2052. godine. Globalna temperatura danas je za 0,9 ⁰C viša u odnosu na 1880. godinu, a ukoliko ne dođe do ozbiljne promene u načinu proizvodnje i potrošnje, postoji šansa da već za dvanaest godina bude veća za 1,5⁰C.
Zašto se uopšte stalno pominje povećanje temperature za 1,5 ⁰C ili 2⁰C? Svi istraživači klimatskih promena se slažu da postoji tačka koju kad budemo prešli nastaje povratna sprega i temperatura nastavlja da raste (topi se permafrost i oslobađa se metan, okeani slabije upijaju ugljen-dioksid, vegetacija se suši dok životinje izumiru…). Problem je što niko nije siguran gde se nalazi ta tačka bez povratka, ali prema većini istraživanja 2⁰C je crvena linija koju ni u kom slučaju ne smemo preći, dok ima mnogo zagovornika da se ta linija postavi već na 1,5⁰C. Ovi brojevi su bili predmet dogovora i Pariskog klimatskog samita iz 2015. godine, gde je dogovoreno da se emisije gasova staklene bašte ograniče tako da temperatura ne pređe 2⁰C uz težnju da se zaustavi na 1,5⁰C u odnosu na predindustrijski period.
Klimatske promene jesu globalni problem i rešenje treba tražiti izvan nacionalnih granica, ali ipak nisu svi podjednako odgovorni. Zemlje globalnog severa istorijski su daleko odgovornije za ispuštanje gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Najodgovornije su kompanije koje posluju u sektoru fosilnih goriva. Prema Carbon Majors Reportu, stotinu velikih kompanija odgovorno je za oko 71% ukupne emisije gasova staklene bašte. Sve dok ne dođe do promene u ovom sektoru, ostaće uzaludni svi apeli da se sijalice zamene štedljivim ili da se kraće tuširamo. Ovi individualni izbori jesu važni kao osnov za stvaranje održivog društva ali bez organizovane borbe protiv najvećih emitera i zagađivača oni ostaju uzaludni.
Još jedan izveštaj obeležio je protekli period. To je izveštaj o životu na planeti koji je objavila Svetska organizacija za prirodu (World Wilde Found for Nature – WWF). U ovom izveštaju se navodi da je između 1970. i 2014. godine pod uticajem čovekovog delovanja populacija riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca u proseku opala za 60%. Populacija je opala usled uticaja ljudskih aktivnosti na šume, okeane, reke, ali i klimu, kao jedan od osnovnih faktora za reprodukciju biljnih i životinjskih vrsta.
Klimatske promene kao pretnja
Ukoliko mislite da su izveštaji samo mrtvo slovo na papiru nekih naučnika koji samo sede u svojim institutima i pišu izveštaje, dovoljno je da izađete napolje. Svedoci smo sve češćih ekstremnih vremenskih prilika, od velikih kiša i poplava, preko suša, uragana i drugih vremenskih nepogoda. Samo u zadnjih tridesetak godina broj dana s temperaturom preko 32⁰C se skoro pa duplirao. Ovog leta vrućina i požari stigli su nadomak Arktičkog kruga, na severu Švedske gorele su šume, što je nezapamćen prizor u modernoj istoriji ove države. Rekordne vrućine i šumski požari zabeleženi su i u Velikoj Britaniji.
Toplija klima dovela je do poremećaja biljnog i životinjskog sveta, pa sve češće imamo najezde smrdibuba, azijskih bubamara ili alergijske reakcije na polen u novembru. U studiji koja je pokrila nacionalne parkove u Americi, otkriveno je da proleće sada dolazi minimum desetak dana ranije nego pre 112 godina. Ranije listanje i cvetanje biljnih vrsta postaju neusklađeni sa insektima oprašivačima, što dovodi do smanjenja prinosa i utiče na celokupni ekosistem.
Uprkos vidljivim efektima klimatskih promena, na političkom nivou je malo urađeno da se one ublaže i zaustave. Potpisivanje Pariskog klimatskog sporazuma slavljeno je kao uspeh, ali se u međuvremenu ispostavilo da svega par država zaista ima ambiciozne klimatske ciljeve. Dodatni udarac ovaj klimatski sporazum pretrpeo je nakon što je Donald Tramp odlučio da SAD, koje su istorijski najodgovornije za aktuelno stanje, izađu iz ovog sporazuma.
Klimatski aktivisti su još zabrinutiji nakon nedavnih predsedničkih izbora u Brazilu. Izbor ultradesnog kandidata Žaira Bolsonara imaće posledice i po klimu. U predizbornoj kampanji Bolsonaro je najavio izlazak Brazila iz Pariskog sporazuma, ali i veću komercijalizaciju prostora amazonskih prašuma. U poslednjih pedeset godina nestalo je 20% Amazona, dalja komercijalizacija dovela bi do potpune degradacije ovog za regulaciju klime neprocenjivog prostora. Otvaranje za krupan kapital dovelo bi do uništenja pluća naše planete i prostora sa ogromnom bioraznovrsnošću.
Klimatske promene kao šansa
Pošto su više puta iznevereni od svojih političara, koji ne čine ništa ili čine vrlo malo da spreče klimatske promene, građani se sve više okreću sudovima. Porodice koje pate od klimatskih promena tužile su Evropski parlament i Savet Evropske unije, zbog toga što dozvoljavaju visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovo nije prva tužba zbog klimatskih promena, i sve je više građana koji tuže svoje države i gradove zbog neaktivnosti na ovom planu. Prva uspešna presuda doneta je 2015. godine, nakon što je holandska izdavačka kuća tužila vladu, nakon priznanja da ne čini dovoljno da spreči klimatske promene. Odlukom prvostepenog suda u Hagu državi je naređeno da učini više kako bi smanjila emisiju gasova. Uprkos pozivima da ne čini to, holandska vlada se žalila na odluku prvostepenog suda, ali i drugostepeni sud je prošlog meseca doneo istu odluku, da vlada mora smanjiti emisije gasova koji izazivaju klimatske promene.
Uporedo s tužbama, sve više građana se uključuje u političku borbu kako bi sprečili klimatske promene. Sve je više aktivista koji blokiraju termoelektrane na ugalj i zahtevaju prelazak na čistu energiju uz socio-ekološku transformaciju društva. Kako efekti klimatskih promena postaju sve vidljiviji raste i podrška Zelenim partijama širom Evrope. Borba protiv klimatskih promena je još od 80-ih godina visoko na agendi Zelenih partija, zato ne čudi podrška koju dobijaju na poslednjim izborima. Nakon izbora u Bavarskoj, Zeleni su ostvarili više nego duplo bolji rezultat nego prethodnog puta i postali druga najveća stranka u parlamentu. Slični rezultati ostvareni su na belgijskim lokalnim izborima i luksemburškim parlamentarnim, gde su građani pokazali da su im klimatske promene i te kako bitne. Međutim, dometi klimatskih politika koje predlažu Zelene partije u Zapadnoj Evropi ostaju upitni. Koliko god ove politike bile progresivne i neophodne, one ostaju u granicama postojećeg sistema koji je i doveo do klimatskih promena.
Govoreći pred više od 10.000 ljudi, u Helsinkiju na najvećim finskim klimatskim demonstracijama, petnaestogodišnja klimatska aktiviskinja Greta Thunberg rekla je: „Ne možemo da spasemo svet igrajući po pravilima, zato što je potrebno promeniti pravila”. Ova mlada aktivistkinja ubola je u samo srce problema, jer da bi se sprečile klimatske promene i izgradilo održivo društvo, neophodne su sistematske promene. Celokupna ekonomija bazirana je na rastu i eksploataciji fosilnih goriva. Klimatske promene mogu biti kap koja će podstaći društvo da krene u socio-ekonomsko-ekološku transformaciju ka egalitarnom sistemu koji je u skladu s prirodom, inače ćemo završiti živi skuvani kao žaba s početka priče.
