„Danas se verovatno suočavamo sa kulminacijom toga, ali ta noć i sve što je posle usledilo bili su zaista, možda tog trenutka toga nismo bili svesni, nagoveštaj toga zla koje dolazi”, navodi Šabić.
U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine u beogradskom naselju Savamala, gde se danas nalazi Beograd na vodi, neko je preko noći srušio više objekata u Hercegovačkoj ulici, a policija je odbila da odgovori na pozive građana.
Nalogodavci takvog događaja do danas nisu otkriveni, a presudu je dobio samo jedan policajac, dežurni šef smene.
Tadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Mašinu navodi da je tog jutra, 25. aprila, šetao svog psa Savamalom i da je bio šokiran kada je ušao u Hercegovačku ulicu jer je, kaže, video slike kao posle bombardovanja.
„Ceo jedan mali kvart prizemnih zgrada u Hercegovačkoj bio je sravnjen sa zemljom. Zaista sam bio zaprepašćen, nisam mogao da shvatim o čemu se radi. Bilo je tu nekih ljudi koji su bili takođe šokirani, zabrinuti, prepoznali su me, prišli su mi i ja sam tada od njih dobio prve informacije. Bilo je zaista neverovatno. Nekoliko desetina ljudi, sa fantomkama na glavama, opremljeni palicama i batinama, i teškom građevinskom mehanizacijom, došlo je i srušilo taj ceo mali kvart”, priseća se Šabić.
Navodi da su vlasnici objekata i ljudi koji su tu zatečeni pokušavali da pozovu i policiju i komunalnu policiju, ali su „ili prebacivali odgovornost jedni na druge ili jednostavno ignorisali sve te pozive”.
„To je, naravno, i za mene, a pretpostavljam i za svakog normalnog, bilo šokantno. Ko pretpostavlja da u glavnom gradu neka banda može, maskirana, da ruši tuđu privatnu imovinu, da maltretira građane, da im oduzima mobilne telefone, vezuje ih, i da nadležni organi ne reaguju? To je šokantno i poražavajuće”, naveo je Šabić u intervjuu za Mašinu.
Ističe da je sutradan, koristeći svoju funkciju Poverenika, zahtevao od gradonačelnika Beograda, koji je tada bio Siniša Mali, da iznese relevantne informacije o tome šta se desilo i šta je tim povodom preduzeto.
„On je odgovorio na jedan način kao da je gradonačelnik Tokija, a ne Beograda. Obavestio je da organi gradske vlasti nemaju s tim nikakve veze i da u tome nisu učestvovali”.
Šabić navodi da se dalje obraćao drugim nadležnim organima i da je razgovarao i sa Republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac i sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem.
„Tada je ministar Stefanović insistirao na hitnoj reakciji i dobio sam uveravanja da će ta reakcija uslediti. Svi dobro znamo da je reakcija izostala. I ovih deset godina kasnije potvrdilo je da je sve to bilo samo farsa od strane nadležnih organa”, kaže Šabić.
On smatra da ne samo da nije bilo reakcije, nego da su vlasti preduzeli sve što su mogli da zataškaju, umanje i obesmisle taj događaj, da izbegnu bilo kakvu odgovornost i otkriju ko su izvršioci i nalogodavci.
Navodi da su jedine dve institucije koje su obavile svoj posao bile Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja.
„Kompletni idioti”
Te 2016. godine predsednik Vlade je bio Aleksandar Vučić, koji je rekao da su tokom noći u Savamali rušili „kompletni idioti” iz gradske vlasti. On je smatrao da je te, kako je nazvao objekte u Hercegovačkoj „udžerice”, trebalo srušiti „u po bela dana”.
Šabić za Mašinu navodi da je tužilaštvo svakako moralo da reaguje na takve navode tadašnjeg premijera jer je bilo lako identifikovati ko su „kompletni idioti iz vrha gradske vlasti”, ali do toga nije došlo, zbog čega je Šabić insistirao da tužilaštvo informiše javnost o ovom slučaju.
„Tužilaštvo je pokušavalo da uskrati te informacije, čak i tužbama protiv mojih rešenja, predstavljajući podatke kao neku tajnu, iako su iste informacije bile dostupne na sajtu Visokog saveta tužilaštva. Bilo je očigledno da svi nadležni rade sve što mogu da zataškaju stvar”, navodi.
Nekažnjivost tog događaja je, smatra Šabić, poslužila kao primer u narednim aferama vlasti.
„Postalo je jasno kakav je odnos tih ljudi prema pravu, institucijama i građanima – da sve podređuju sopstvenoj volji i interesima. Pravna država za njih praktično ne postoji. Mi sada govorimo o tom događaju, ali posledice su mnogo šire – uključuju i kasnije projekte i poslove vredne stotine miliona ili milijarde evra, često pod nejasnim okolnostima i bez jasnog javnog interesa. Sve to govori da se ide u pravcu u kome institucije ne štite javni interes, već interese vrlo uske grupe ljudi”, navodi on.
Što se odgovornosti tiče, navodi Šabić, krivična odgovornost je danas blizu zastarelosti, ali i dalje ostaju otvoreni slučajevi u kojim se utvrđuje odgovornost za štetu, koju će država morati da plati.
„Postavlja se pitanje da li će država taj novac potraživati od stvarnih odgovornih. To bi bio zadatak državnog pravobranilaštva, ali trenutno se niko time ne bavi. Ipak, to je nešto što u budućnosti može doći na red. Postoji i politička odgovornost. Izbori su prilika da građani odluče da li će sankcionisati ovakve postupke”, kaže Šabić.
On napominje da ovaj slučaj nikada ne sme biti zatvoren i da, čak i ako se ništa drugo ne desi, mora ostati kao opomena — da se ovakve stvari nikada više ne ponove.
„Ne možemo sebi dozvoliti vlast u čijoj je viziji ovakav način upravljanja”, zaključuje Šabić.
D.S.
