Dana 6. novembra Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, što je 68,5 milijardi dinara više u odnosu na iznos prihoda predviđen originalnim budžetom za ovu godinu. S druge strane, ukupni rashodi i izdaci predviđeni su u iznosu od 2.751,7 milijardi dinara.
Samim tim, ako su ukupni planirani prihodi državne kase 2.415 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), a rashodi 2.752 milijardi dinara (23,5 milijardi evra), fiskalni deficit iznosiće 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra), odnosno tri odsto BDP-a.
Taj rezultat, kako je saopšteno, neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP, koji je projektovan na 44,5 odsto u 2026. godini.
A kad smo kod zaduženja, Srbija planira da se naredne godine zaduži za 970 milijardi dinara ili 8,3 milijarde evra, a najveći deo će otići na otplatu dospelog duga od 809 milijardi dinara ili oko 6,9 milijardi evra. Ostatak će biti potrošen na finansiranje deficita u narednoj godini. Takođe, planira se i smanjenje gotovinskih sredstava na računima države za 176 milijardi dinara.
U brojkama, zbog zaduženja će javni dug da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine.
S druge strane, projektovana stopa privrednog rasta za 2026. godinu iznosi tri odsto BDP (u 2027. godini očekuje se rast od pet odsto, a u 2028. rast od 3,5 odsto), a Vlada je usvojila i niz odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2026. godinu.
Fiskalni savet o predlogu budžeta za 2026: Netransparentan, smanjene javne investicije, budžetska rezerva se koristi van osnovne svrhe
Prema oceni Fiskalnog saveta, predloženi budžet je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, a izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku.
Dodaje se da je pozitivna strana budžeta to što su javni prihodi i javni rashodi u načelu kredibilno planirani, pa nema velikog rizika od prekoračenja predviđenog fiskalnog deficita. Dobro je, kako je navedeno, i što budžet ne donosi nove, ekonomski upitne i ekspanzivne mere javnih politika, iako to, nažalost, ne isključuje mogućnost da se one pojave tokom godine, što je postala praksa u Srbiji.
Ocena Saveta je i da se u budžetu ne vidi jasno izdvajanje sredstava za potencijalne rizike, posebno u energetskom sektoru.
„Vlada je ovaj put imala nešto ograničeniji prostor za diskrecionu raspodelu sredstava, što je uslovilo umereno usporavanje javnih investicija, koje su (na nivou opšte države) umanjene sa 7,1 odsto BDP-a na 6,7 odsto. Međutim, i pored ovog umanjenja, javne investicije u Srbiji ostale su među najvećim u Evropi, tako da se ovo usporavanje ne može oceniti kao dramatično“, navodi se u analizi tog nezavisnog tela.
Kako je istaknuto, porezi na emisije gasova s efektom staklene bašte i uvoz energetski intenzivnih proizvoda, koji se u Srbiji prvi put uvode od 2026, nemaju uticaja na budžet u narednoj godini jer će njihova efektivna naplata početi u 2027. godini (i u prvoj fazi će prikupljeni iznosi biti mali).
„Moguće je da će i izvršenje budžeta u 2026. znatno odstupiti od plana koji usvaja Skupština – zbog čega smatramo da je potrebna reforma tekuće budžetske rezerve. Izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način, mimo uobičajenih parlamentarnih procedura“, ukazao je Fiskaklni savet.
Dodaje se da je ključni instrument koji se za to koristi tekuća budžetska rezerva – sredstvo koje je u većini evropskih zemalja ograničeno na manje ili specifične korekcije i preraspodele u budžetu, zbog kojih nema potrebe za formalnim rebalansom.
„U Srbiji se, međutim, ovaj instrument godinama koristi van svoje osnovne svrhe. Naime, ustalila se praksa sistematskog korišćenja gotovo čitavog, široko definisanog, zakonskog maksimuma rezerve od četiri odsto budžetskih prihoda – a u pojedinim godinama (2020. i 2022. godine) čak je i ova velikodušna granica bila prekoračena“, naveo je Savet.
Problem je naročito izražen, kako je ukazano, u slučajevima kad se sredstva rezerve koriste za finansiranje potpuno novih, ad-hok ekonomskih politika – što bi po svojoj prirodi moralo da bude predmet javne rasprave i skupštinskog usvajanja.
„Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna transparentnost njene upotrebe“, naveo je Savet i istakao da na osnovu oskudnih informacija o upotrebi budžetske rezerve često ne može da se utvrdi na koje su konkretne namene sredstva rezerve preusmeravana, niti da li je njihova upotreba uopšte bila opravdana.
Za kraj, Fiskalni savet je naveo da su izostala objašnjenja za znatna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države, poput Fruškogorskog koridora, puta Ruma–Šabac–Loznica, projekata linijske infrastrukture, izgradnje Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe EXPO 2027.
Pitanje održivosti predloženog budžeta: Šta će biti sa NIS-om?
Ekonomski novinar Milan Ćulibrk u razgovoru za Mašinu ističe da njemu u ovom trenutku ne deluje da je predloženi budžet za narednu godinu održiv, pogotovo ako se uzme u obzir da i dalje nije rešena situacija sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
„Mi i dalje ne znamo da li će ta kompanija nastaviti da radi nesmetano, ili će možda Rafinerija u Pančevu stati već za nekoliko dana. A to je jako bitna stavka ako se ima u vidu da svaki deseti dinar u budžetu stiže preko NIS-a. A ako ne znamo šta će biti s tom kompanijom, ja ne znam kako je ministar finansija Siniša Mali mogao da planira da će sledeće godine prihodi od akciza biti veći nego ove godine. I to je, barem meni, ključni parametar koji mi bode oči i koji već u startu može srušiti ovaj budžet. I sve to mi pokazuje da je budžet pravljen tako što je prepisan prošlogodišnji, odnosno ovogodišnji“, izjavio je Ćulibrk za Mašinu.
On takođe ukazuje da ukoliko NIS stane, Srbija će morati da uvozi deo goriva, ali neće moći da uveze onoliko koliko je potrebno.
„Što znači da će se manje kupovati gorivo, što znači da će se po tom osnovu smanjiti prihod od akciza i derivata. Takođe ne treba isključiti ni mogućnost, pošto smo mi jelte snalažljiv narod, da će mnogi u pograničnim delovima u Srbiji automobile puniti u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni ili Hrvatskoj, jer je u tim zemljama gorivo jeftinije nego kod nas“, smatra Ćulibrk.
Podsećamo, kako je ranije pisala Mašina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se rafinerija Naftne indistrije Srbije (NIS) u Pančevu nalazi u tehnološkom procesu takozvane tople cirkulacije, iliti kako je objasnio „u nekoj vrsti tihog hoda“. Kako je dodao, ukoliko za četiri dana ne dođe do odobravanja licence od OFAK-a, Rafinerija će prestati sa radom.
Kula od karata
Sagovornik Mašine podseća da na osnovu prethodnog iskustva znamo da ono što piše u budžetu – u stvarnosti ne obavezuje vladu.
„Svedoci smo da je ona ove godine za nacionalni stadion predviđeno oko 150 miliona evra, a da je do početka novembra Vlada Srbije potrošila samo nešto više od milion. Naravno, to ne znači da do kraja godine neće potrošiti preostalih 149 miliona, jer oni to mogu ako hoće, ali je poenta da je budžet sam po sebi izgubio smisao, jer on više nikog ne obavezuje. Naposletku, kada Vladi zafali novac za neki projekat, ona ga oduzme od nekog ministarstva, prebaci u budžetsku rezervu, pa odatle uzme i troši za šta hoće“, napominje Ćulibrk.
S druge strane, on ocenjuje da predlog budžeta otkriva pojedine aspekte zbog kojih bi, kako kaže, građani trebali da budu jako zabrinuti. Kao primer navodi da Moravski koridor, za koji smo preko najavljenog budžeta saznali da će se finansirati.
„Naposletku, kada se sabere koliko je do sada para potrošeno, mi vidimo da svi veliki državni projekti koštaju bar dva, dva i po puta više nego što je vlast prvobitno obećavala“, rekao je Ćulibrk.
Za kraj, upitan o projektovanoj stopi rasta BDP-a od tri odsto, sagovornik Mašine smatra da to lepo zvuči, ali podseća da je za ovu godinu bila planirana stopa rasta od 4,2 odsto, te da na kraju neće biti ni upola tolika, već najviše dva posto.
„Kada sve analiziramo, od toga da se merama Vlade, odnosno Uredbom o ograničenju marži pokušava kontrolisati inflacija na oko tri posto, preko toga da je planirani rast tri posto, do toga da će od januara povećanje plata u javnom sektoru prvi put biti jednocifreno, odnosno 5,1 odsto, to samo znači da se u sledećoj godini može očekivati mnogo manji rast plata nego što je on bio ove godine, i nominalni i realni. I onda se postavlja pitanje kako onda vlast misli da ispuni obećanje o platam od 1400 evra u 2027. godini? Jednostavno, vidimo da je to sve kula od karata koja se lagano ruši, i to sada postaje svima jasno. Naposletku, Srbija ove godine ima najsporiji rast na Balkanu, a ne u Evropi“, zaključuje Ćulibrk.
M.B.
