U izveštaju se ističe da nedovoljno ulaganje u zdravstvene sisteme rezultira začaranim krugom neplaćenog rada u zdravstvu i nezi, smanjujući učešće žena na plaćenom tržištu rada. To dovodi do manjeg ekonomskog osnaživanja žena i ometa stvaranje rodne ravnopravnosti.
Kako se navodi u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije, žene čine 67 odsto plaćene globalne radne snage u zdravstvu i nezi. Pored ovog plaćenog posla, procenjeno je da žene obavljaju oko 76 odsto svih neplaćenih aktivnosti nege.
Pored toga, rad koji pretežno obavljaju žene obično je i manje plaćen i ima lošije uslove rada. Izveštaj naglašava da su niske plate i zahtevni uslovi rada uobičajeni u sektoru zdravstva i nege. Devalviranje poslova nege, što je posao koji prvenstveno obavljaju žene, negativno utiče na plate, uslove rada, produktivnost i ekonomski učinak celog sektora, navodi se.
Izveštaj ilustruje da decenije hroničnog nedovoljnog ulaganja u zdravstvo i rad na nezi doprinose rastućoj globalnoj krizi nege. Sa stagnacijom u napretku ka univerzalnoj zdravstvenoj pokrivenosti, što dovodi do toga da 4,5 milijardi ljudi nema dostupne osnovne zdravstvene usluge, žene su prinuđene da preuzimaju još više neplaćenog rada na poslovima brige i nege.
Sa druge strane, štetan uticaj slabih zdravstvenih sistema u kombinaciji sa povećanjem neplaćenog rada u zdravstvu i nezi dodatno opterećuje zdravlje negovateljica i kvalitet usluga.
Izveštaj pored analize nudi i preporuke za politike koje bi bolje vrednovale rad u zdravstvu i nezi.
Ove preporuke podrazumevaju poboljšanje uslova rada u zdravstvu i nezi, pravedno plaćanje žena na radu i jednake plate sa muškim kolegama, rešavanje rodne nejednakosti u poslovima nege, stvaranje kvalitetnih uslova rada negovateljica i zaštita njihovih prava i dobrobiti, ali i ulaganje u poboljšanje zdravstvenih sistema kako bi se smanjio udeo neplaćenog rada žena u poslovima zdravlja i brige i nege.
Srbija prati ovaj trend. Da li se dovoljno ulaže u zdravstveni sistem? Kako navodi čak i Javni servis, iako država najavljuje nabavke više dijagnostičke opreme nego ikada pre, renoviraju se bolnice i grade klinički centri koji nisu izgrađeni decenijama unazad, „na listama čekanja je više od 70.000 ljudi, a najviše bolujemo i umiremo od bolesti koje mogu biti i sprečene i izlečene.“
Prema najnovijim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, juče je na listama čekanja bilo ukupno 77.192 ljudi. Prema Izveštaju Globalnog indeksa zdravstvene sigurnosti za 2021. godinu Republika Srbija i njeno zdravstvo se nalazi se na 59. mestu od ukupno 195 zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem.
O poslovima i uslovima rada negovateljica mogli ste detaljno da čitate na Mašini, dok o radnim uslovima u zdravstvu govore brojni redovi u domovima zdravlja, ali i česti štrajkovi medicinskog osoblja.
I.P.
