Na portugalskim parlamentarnim izborima održanim u nedelju, 10. marta, većinu glasova je dobila Stranka desnog centra Demokratska alijansa (AD). AD je u odnosu na drugoplasiranu Socijalističku partiju (SP) isprednjačila za manje od jednog procenta, sa 29.5% u odnosu na 28.7% osvojenih glasova.
Iako takva pobeda Demokratske alijanse deluje neubedljivo, ona bi mogla biti pokazatelj dramatičnih društvenih kretanja. Za početak, dolazak AD-a na vlast obeležava kraj osmogodišnje vladavine Socijalista, koje je do prošlog novembra predvodio Antonio Košta. Ne manje važno je to što je gotovo petinu mesta u parlamentu, odnosno 18%, obezbedila tek pet godina stara stranka ekstremne desnice Čega (Chega).
Šok zbog korupcije ili dugotrajno nezadovoljstvo glasača?
U Srbiji su u novembru 2023. glasno odjeknule optužbe za korupciju u vezi sa rudnicima litijuma u Portugalu, zbog kojih je premijer Košta podneo ostavku. Da li je koruptivni skandal bio glavni razlog za to što su glasači ovog puta odbili da ukažu poverenje socijalistima, ili su u pitanju dublji razlozi o kojima znamo manje? I šta znači okretanje glasačkog tela krajnjoj desnici?
Situaciju je za Mašinu skicirala Sonja Dragović, istraživačica iz oblasti urbanizma na Univerzitetskom institutu u Lisabonu i spoljna saradnica našeg portala. Detaljnije odgovore nam je spremio Fransiško Veneš, doktorand Centra za društvene studije Univerziteta u Koimbri, politički ekolog i član udruženja Ujedinjeni za odbranu Kovaša do Baroza (Unidos Em Defesa de Covas do Barroso – UDCB).
Budžetski suficit na račun životnog standarda
„Socijalisti su došli na vlast 2015. godine. Nakon ovih osam godina, imamo zemlju koja je i dalje najsiromašnija u zapadnoj Evropi, plate su niske i nema sistemskog odgovora na ogromnu stambenu krizu“, opisuje Dragović. Jedna od glavnih tema predizborne kampanje jeste bila korupcija, ali je ne manje važna bila i kriza u sektorima zdravstvene zaštite i obrazovanja.
„U isto vrijeme, statistika kaže da je pod vođstvom Socijalista portugalska ekonomija rasla za preko 2% godišnje, da je ostvarivan budžetski suficit, da je javni dug smanjen i da su investitori i evropske institucije u Briselu svime ovim bili vrlo zadovoljni“, konstatuje Dragović i nastavlja:
„Ali, čemu ekonomski rast koji za najveći broj ljudi ne znači poboljšanje kvaliteta života?“
Žoao Murta i Giljerme Rodrigez za Jakobin konstatuju da je prva Koština vlada (koju je SP formirala u sporazumu sa Komunističko-zelenom koalicijom, CDU, i Levim blokom, BE), smanjila mere štednje i povećala ulaganja u javni sektor i plate. Primera radi, minimalac je povećan za 40%. Ipak, kako objašnjava Dragović, neoliberalne mere nikada nisu u potpunosti napuštene, a neke su i pojačane, i to naročito za vreme poslednjeg Koštinog mandata, tokom kog je SP imao većinsku vladu.
„Šta znači budžetski suficit ako, na primjer, zarađujete 1200 eura mjesečno, a kirija u Lisabonu košta 1000 eura, ili ako ste već mjesecima na listi čekanja za izabranog doktora? Kada javne politike ne prioritizuju poboljšanje kvaliteta života građana već zaradu najbogatijih, dobijamo ovo čemu danas svjedočimo u Portugalu: povratak desničara na vlast, i četiri puta veću zastupljenost kranje desnice u novom sazivu parlamenta“, zaključuje naša sagovornica.
Kad nominalno leve vlade sprovode neoliberalne mere
Dragović konstatuje da je rezultat izbora porazan i tužan, ali ne i iznenađujući, jer je do njega dovela politika koju su Socijalisti vodili proteklih osam godina. Otkrivanje korupcije je u svemu bilo samo višnja na kolač:
„Još jednom smo vidjeli šta se dešava kad (nominalno) lijevo orjentisane vlade sprovode neoliberalne javne politike. U suštini, partije lijevog centra treba da se sjete gdje je lijevo, ali je vrlo moguće da je za to već kasno. Ljudi žele promjenu, a posle ovih izbora je sigurno samo to da ulazimo u novi period političkih previranja i nestabilnosti“.
Demokratski alijansa jeste dobila većinu, ali neće moći da samostalno formira vladu. Sa SP-om ne može, a se krajnom desnicom, bar zasad, neće. Čelnici AD-a su, naime, unapred odbacili mogućnost koalicije sa strankom Čega.
Venis: Glasači su nezadovoljni i desnim centrom
Fransiško Veneš se slaže sa zaključcima Dragović o tome da je SP sprovodila neoliberalne politike. One su, kako kaže, pogoršale živote zaposlenih u javnom sektoru i niže srednje klase, koji zapravo žive veoma blizu praga siromaštva.
Veneš, ipak, smatra da izborni rezultat, odnosno slabo poverenje dvema prvoplasiranim koalicijama uz veliko prelivanje glasova krajnjoj desnici, pokazuje da su glasači nezadovoljni i strankama pobedničke koalicije: glavnim partnerom u koaliciji, Socijaldemokratskom partijom i demohrišćanskom Narodnom strankom, koja je manji član koalicije.
„Ove tri stranke su naizmenično na vlasti proteklih decenija i snose odgovornost za politiku koju su sledile. Verujem da postoje dugoročni efekti nezadovoljstva koji prevazilaze kratkoročnu kritiku onih koji su poslednji držali vlast, a da je to direktno uzrokovalo rast krajnje desnice“, konstatuje Veneš.
Glasači mogu da kazne stranke na lokalu, ali ne i međunarodne institucije koje nameću pravila
Analizirajući situaciju detaljnije, i Veneš se vraća desetak godina unazad. On podseća na to da je koalicija slična onoj koja je pobedila u nedelju bila na vlasti u Portugalu od 2011. godine. U periodu od 2011. do 2015. ona je sprovodila mere štednje zajedno sa planom „finansijskog spasavanja“ koji je nametala Trojka, a koje su negativno uticale na živote miliona ljudi.
Veneš smatra da je stanovništvo retko svesno toga da su i stranke desnog centra i nominalno leva koalicija pod vođstvom socijalista sprovodile mere koje su im dobrim delom bile nametnute od strane međunarodnih institucija:
„Jedno treba imati na umu: činjenica je da oni snose odgovornost za sprovođenje štetnih mera, ali ljudi ih obično krive i za širu politiku koja je do takvih mera dovela“.
Nestabilna vlada za nestabilnom vladom
Veneš se vraća na to da je Socijalistička partija 2015. na vlast došla u sporazumu sa dve levičarske partije (Levim blokom i Unitarnom demokratskom koalicijom – ovi potonji su komunisti i zeleni):
„Sporazum je postao poznat kao ‘Geringonca’ (što na portugalskom znači složena mašina/aranžman, za koji se često smatra da nije baš čvrst). Ove stranke nisu formirale Vladu sa socijalistima. Umesto toga, pregovarali su da se crvene linije ne prelaze i da im je potrebna posebna politika kako bi odobrili vladin budžet i održali socijaliste na vlasti“.
Četiri godine kasnije, 2019, analizira Veneš, socijalisti su imali bolji rezultat, ali su im i dalje bili potrebni „partneri“ u levici. Još dve godine kasnije stranke levice su odbile da odobre budžet socijalista i prekinut je aranžman koji je trajao od 2015. godine, zbog čega je Predsednik Republike raspisao nove izbore koji su održani u januaru 2022. godine.
„Ishod tih izbora bila je (neočekivana) apsolutna većina socijalista i veliki poraz levičarskih partija. Činilo se da su birači nezadovoljni okončanjem aranžmana i da su krivili manje stranke zbog toga što su ga prekinule. Izgleda da su takođe pozivali na stabilnost“, objašnjava Veneš.
Koruptivni skandali su samo višnja na kolač
„Ono što se dogodilo u protekle dve godine nije – po mom mišljenju – nešto novo. Socijalisti su se pokazali kao jako loši kada vladaju sa apsolutnom većinom. Nastavili su politiku rasta koja nije rešila najhitnije probleme ljudi: stambenu krizu – delimično povezanu sa masovnim turizmom; propadanje sistema socijalne zaštite – javnog zdravstva i obrazovanja. Kako je Sonja rekla, koja je svrha rasta kada se staro obećanje o beneficijama koje bi trebalo da se prelivaju od bogatih ka siromašnijima nikada ne ostvari?“, dodaje naš sagovornik.
Prema Venešovim rečima, ekonomski rast ostvarenog u godinama prethodnog mandata Socijalista nije preveden u razvoj visokokvalitetnih poslova i prilike da stanovništvo obezbedi prihode koji bi barem pratili rastuće troškove života. „Osim toga, poslednje dve godine obeležilo je nekoliko epizoda nedoličnog ponašanja i sumnje u korumpiranosti članova vladajuće stranke, uključujući i ključne ljude u Vladi. Ali ovaj poslednji aspekt vidim samo kao višnju na vrhu torte koja vodi do jučerašnjeg rezultata“, decidan je Veneš.
Šta će biti s kućom?
Očigledno je da su glasači kaznili stranke koje su na vlasti proteklih petnaestak godina. Veneša smo, ipak, pitali koliko su za izbornu pobedu Demokratske alijanse bila važna predizborna obećanja – i koja.
„Nemam utisak da su njihova obećanja bila ključna za njihovu tanku pobedu. Odavno se obećanja socijalista i socijaldemokrata razlikuju samo po formi, ali ne i suštini“, kaže Veneš. Štaviše, kako dodaje, broj glasova partija koje čine koaliciju „demokratske desnice“ se na ovim izborima nije mnogo razlikovao u odnosu na njihov rezultat od pre dve godine.
Najveća promena koju vidimo je na desnoj strani političkog spektra od ovih partija, naglašava Veneš. Prema njegovim rečima, u manjem obimu iz postojeće situacije je profitirala Liberalna inicijativa (koja se zalaže za ekonomski liberalizam). Ova stranka koja je već bila četvrta politička snaga u parlamentu 2022. godine, zadržala je isti broj mandata. Njihovi glasovi, pojašnjava Veneš, dolaze uglavnom iz urbanih sredina, srednje klase, elitnih društvenih grupa i mladih ljudi.
Najveći profiter je svakako desničarska partija Čega (što na portugalskom znači Dosta). Ona je i od 2022. bila treća, ali u nedelju je imala četvorostruki rast mandata.
„Nije lako mapirati bazu podrške za populističku partiju poput stranke Čege, koja obećava sve – i suprotno od toga, ako će im doneti više glasova. Osim što su kontradiktorni, njihovi predlozi su često neosnovani i uglavnom zasnovani na iskorišćavanju strahova i predrasuda ljudi“, kaže Veneš. On istrovremeno iznosi da moramo bolje da razumemo ko je glasao za njih i zašto, jer je teško izdvojiti ijedan pojedinačni faktor ili dobro definisan skup faktora koji objašnjava njihov rezultat.
„Tačno je da su ljudi umorni i uznemireni, da se suočavaju sa višestrukim krizama, a da smo mi konzervativna zemlja. Ali mešavinu je teško razumeti kada politički fenomen ‘puca’ u svim pravcima, a posebno kada deo njegove podrške nije nužno zasnovan na razumu“. Mapa glasača je možda drugačija u različitim društva, ali sličnom ispoljavanju svedočimo širom Evrope, podseća Veneš, što dodatno naglašava potrebu za analiziranjem rasta krajnje desnice.
Šta radi levica? Propušta priliku da bude radikalna
A zašto levica (ne socijalisti) nije mogla da kanališe nezadovoljstvo, pitamo se? Naš sagovornik odgovara da na to nema jasan odgovor, ali ima hipoteze. On polazi od toga da postoji globalni zaokret udesno i da se ono što se nekada smatralo umerenim socijaldemokratskim programima sada smatra krajnjom levicom. Ako pogledate predloge levice, skreće pažnju Veneš oni su pretežno socijaldemokratski, a ne antikapitalistički.
„Konjunktura može zahtevati umerenost, ali osećam da ove stranke više gube nego što dobijaju ovom strategijom. Možda je vreme da ponovo budemo radikalni“, pita se Veneš.
Ipak, činjenica je i da levica nemaju jaku bazu širom Portugala:
„Levi blok je uglavnom urbana partija i komunisti polako gube svoje bastione na jugu i stari industrijski pojas oko Lisabona. Čini se da je za samo nekoliko godina krajnja desnica bila efikasnija u dosezanju nekih slojeva društva, kako u velikim urbanim centrima, tako i u ruralnim područjima. Moramo da razumemo zašto se to dešava i kako se tome suprotstaviti. Sve u svemu, smatram da levica nije uspela da ubedi ljude da su alternativa trenutnom statusu kvo. A krajnja desnica – što je najgore što status kvo može da ponudi – zauzima taj jaz“, zaključuje naš sagovornik.
