Sindikati su se izborili za to da Evropska unija usvoji direktivu o platformskom radu na osnovu koje će milioni radnica i radnika u digitalnoj ekonomiji imati garantovan minimalac, bolovanje i druge oblike radnih prava. Direktiva je usvojena 12. marta.
Sindikati su se izborili i za to da se teret dokazivanja da su zaposleni putem platformi u radnom odnosu sa poslodavcem prebaci na poslodavca. Podsetimo, do sada je bilo obrnuto. „Umesto da radnici prolaze kroz duge sudske procese dokazujući da jesu zaposleni, sada će platformske korporacije morati da dokazuju da nisu“, u slučaju spora oko neispunjenih radnih prava, navodi se u pratećem saopštenju Evropske konfederacije sindikata, ETUC.
Direktiva takođe prepoznaje ulogu sindikata u svim aspektima platformske ekonomije, uključujući i pitanja kao što je upravljanje algoritmima, navode iz ETUC-a. „Uprkos zahtevima da se ove odredbe oslabe, one su ostale netaknute, potvrđujući snažnu potrebu za kolektivnim pregovaranjem u platformskoj ekonomiji“, naglašava ETUC.
Dve godine zavlačenja i priča o slobodi (od radnih prava)
Kako smo ranije pisali, pregovore o usvajanju ove Direktive za poboljšanje položaja platformskih radnika Evropska unija je započela pre čitave dve godine. Postojale su jake bojazni da ona neće proći kroz evropske institucije zbog interesa poslodavaca koji imaju korist od nesigurnog položaja radnika i radnica.
Najsnažnija opozicija Direktivi bila je Francuska, koja je tvrdila da bi ovaj dokument oduzeo „nezavisnost“ radnicima. „Ono što Francuska ne naglašava jeste da ova ‘nezavisnost’ radnika više ide u prilog poslodavcima nego radnicima. Procene su da bi nekih pet i po miliona radnika na ovaj način moglo da izađe iz sive zone i dobije status radnika. Bez radničkih prava koja se povezuju sa ugovorom o radu radnici ostaju nesigurni a poslodavci od toga profitiraju“, pisali smo u januaru 2024.
Evropska konfederacija skreće pažnju na procene da će broj ljudi koji rade preko digitalnih platformi u EU do kraja godine porasti na 43 miliona ljudi.
Rešenje za skandal lažnog samozapošljavanja
„Pobedili smo. Sindikati su ostvarili uticaj“, izjavio je povodom usvajanja Direktive Ludovik Voet, konfederalni sekretar ETUC-a.
„Konačno se usvajaju rešenja za rešavanje skandala lažnog samozapošljavanja. Današnja odluka znači da milioni ljudi koji rade preko digitalnih platformi više neće biti na prevaru uskraćeni za minimalne plate, bolovanje, regres i socijalno osiguranje“, dodao je Voet.
On je podsetio na to da je broj angažovanih u digitalnoj ekonomiji porastao za 30% tokom 800 dana od kada je Evropska komisija objavila tekst. Voet je naglasio da je za usvajanje direktive, koja je prva te vrste na svetu, bilo ključno udruživanje snaga na evropskom nivou.
„Države članice su istrajale i prozrele su dimnu zavesu platformskih korporacija. Danas su države stale na stranu radnika. Pozdravljamo špansko i belgijsko predsedništvo Saveta na njihovoj odlučnosti da sprovede ovaj zakon. Sada je vreme da se nacionalne vlade pripreme za brzu primenu”, konstatovao je Voet. Da bi odredbe direktive bile primenjive, zemlje članice moraju da im prilagode svoja nacionalna zakonodavstva.
U Srbiji dostavljači rade preko agencija
Uticaj promena u zakonodavstvu EU i njenih država članica će uticati i na zakonodavstvo Srbije, ako ona ostane na putu pridruživanja EU.
Kako stvari stoje sada, oni koji rade preko platformi u Srbiji nemaju status radnica i radnika. Kako smo ranije pisali, tipičan primer takvog poslovanja su platforme za dostavljanje robe i za prevoz putnika, koje ne moraju da zaposle svoje vozače i dostavljače.
Primera radi, iz kompanije Wolt su za Mašinu 2019. pojasnili da „ljudi koji rade dostavu hrane za Wolt nisu zaposleni Wolta“, već su angažovani preko jednog od tri modela: 1) imaju svoje firme sa kojima Wolt ima partnerske ugovore, 2) rade za partnersku firmu sa kojom Wolt ima ugovor, 3) studenti koji rade preko studentske službe sa kojom Wolt sarađuje.
Iz kompanije Glovo su za Mašinu sredinom 2023. rekli slično: „Glovo kao kompanija ne zapošljava direktno dostavljače. Radimo sa partnerima, agencijama za kurirske usluge, koje zapošljavaju kurire koji dostavljaju preko naše aplikacije. Sa ovim logističkim partnerima koji upravljaju mrežom kurira, fokusiramo se na podizanje nivoa iskustva i pogodnosti kurira dok koriste Glovo“.
Nekadašnji dostavljač Wolta sa kojim smo 2019. imali priliku da razgovaramo je za Mašinu izjavio da je vozačima prvo sugerisano da otvore svoje firme, ali da oni to nisu želeli da urade. „Onda su nas pozvali da to radimo preko firme sa kojom su napravili saradnju“, rekao je naš sagovornik. Ovaj vozač je tada tvrdio da s firmom preko koje je bio angažovan nije imao nikakav ugovor, ali da je 20% zarade koju je ostvarivao ostavljao za „usluge“ posredništva koju ta firma vrši između njega i Wolta.
Takav status radnice i radnike u digitalnoj ekonomiji, koji su za Zakon o radu nevidljivi jer nisu formalno zaposleni, ostavlja bez mnogih prava.
„Oni mogu jedino biti zdravstveno osigurani preko člana porodice ili partnera. Tako da, iako rade, ne stiču zvanični radni staž koji će se prevesti u penziju, niti stiču pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Ovo je veliki izazov ako uzmemo u obzir nepredvidivost honorarnih poslova koji postaju glavno zaposlenje za mlade i rizike koji dostavljači preuzimaju na sebe“, konstatovala je ranije za naš portal Jelena Šapić, koja je istraživala položaj radništva u digitalnoj ekonomiji.
Kako da se nezaposleni zaposleni sindikalno organizuju?
Činjenica da Zakon o radu ne prepoznaje angažovane u platformskoj ekonomiji kao zaposlene predstavlja i prepreku za njihovo sindikalno organizovanje. Pojedini sindikati u Srbiji zagovaraju promenu domaćeg zakonodavstva u ovom smislu.
Posledice nemogućnosti organizovane borbe za svoja prava radnici u digitalnoj ekonomiji osećaju i kada im se zarade smanjuju, a obaveze rastu. Podsetimo, ovako je za Mašinu sredinom 2023. pisao vozač Glovoa Jan Vulić, u tekstu čiji sadržaj su iz Glova kasnije negirali:
„Od kada sam u februaru 2022. godine počeo da radim ka dostavljač u Glovu, parametri zarade se konstantno menjaju, i to uvek, po pravilu, na štetu dostavljača. Parametri zarade se stalno podešavaju, i prilagođavaju sa jedinim ciljem, da dostavljač ima najmanju moguću zaradu koja bi i dalje ipak mogla da ga motiviše da radi.
Takvi principi korigovanja parametara zarade kao i praktično neograničen broj sati koje dostavljač može da radi u toku dana, doveli su do toga da dostavljači imaju sve manju zaradu po isporučenoj dostavi, da moraju da rade sve više, često i po 70, 80 i više sati nedeljno za zaradu koja je, kada se plate svi troškovi vezani za vozilo koje dostavljač koristi i kada bi se platili svi doprinosi, značajno manja od prosečne zarade“.
Kako smo početkom meseca pisali, najnovija istraživanja pokazuju da je digitalizacija rada povoljna po radnice i radnike samo tamo gde su oni zaštićeni institucionalnim aranžmanima, odnosno zakonodavstvom koje garantuje njihova socijalna i radna prava i mogućnost udruživanja. Ovo je nedvosmisleno pokazalo istraživanje Evropskog sindikalnog instituta (ETUI), rezultat trogodišnjeg projekta.
Podsetimo na to da su razvoj i širenje kompanija za dostavu, koje predstavljaju značajan udeo tržišta rada u digitalnoj ekonomiji, pratili i borba dostavljača za bolje radne uslove i veću zaradu. „Tako su i dostavljači Wolta u Finskoj, odakle i dolazi kompanija, pokrenuli kampanju za poboljšanje uslova, dok su dostavljači kompanije Deliveroo u Španiji nedavno dobili presudu suda u Madridu prema kojoj se moraju tretirati kao stalno zaposleni, a ne kao frilenseri“, čitali ste u Mašini 2019. Dobre vesti u polju udruživanja i borbe za radna prava prošle godine su došle iz Slovenije, u kojoj su kuriri koji rade preko platformi Wolt i Glovo uspeli da osnuju sindikat dostavljača.
Ovaj tekst je nastao u okviru šireg projekta “Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Tekst ni na koji način ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
