Polazna tačka ovog izveštaja jeste koncept dostojanstvenog rada, koji predstavlja jedan od ključnih principa savremenog međunarodnog radnog prava i socijalne politike.
Izveštaj obuhvata teme poput novog Zakona o radu, Nacrta zakona o radnoj praksi, uvođenja sistema e-bolovanja u Srbiji, Nacrta zakona o roditelju-negovatelju, izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Pored ovih zakona, izveštaj se osvrće i na radna prava i socijalni dijalog tokom studentskih protesta i blokada u 2025. godini.
Protesti ukazali na slabosti sistema zaštite radnih prava
Kako se u izveštaju navodi, protestni talas u Srbiji započet u decembru 2024. godine obuhvatio je širok spektar obrazovnih ustanova, uključujući osnovne i srednje škole, kao i univerzitete. Ovi protesti su se manifestovali kroz štrajkove, blokade i druge oblike obustave rada, često van formalnog zakonskog okvira, čime su otvorena pitanja poštovanja radnih prava, disciplinske odgovornosti zaposlenih i pravne sigurnosti u obrazovnom sistemu.
Celokupan period ukazao je na šire strukturne slabosti sistema zaštite radnih prava u situacijama izraženog društvenog konflikta. Postojeći pravni okvir pokazao je ograničenu sposobnost da obezbedi ravnotežu između interesa države, poslodavaca i zaposlenih, naročito kada je reč o ostvarivanju prava na štrajk.
Istovremeno, način na koji su nadležni organi reagovali na ove procese dodatno je produbio percepciju nesigurnosti u pogledu zaštite radnih prava.
U širem smislu, ova dešavanja ukazala su na strukturne slabosti sistema kolektivnih radnih odnosa, posebno u pogledu efikasnosti mehanizama socijalnog dijaloga i sposobnosti postojećeg pravnog okvira da obezbedi adekvatnu ravnotežu između zaštite javnog interesa i prava zaposlenih na kolektivno delovanje.
Tržište rada u 2025. godini
Kako se u izveštaju navodi, iako statistički pokazatelji ukazuju na nominalni rast zarada i relativno stabilne stope nezaposlenosti, detaljnija analiza pokazuje da značajan deo zaposlenih i dalje raspolaže prihodima koji su ograničeni u odnosu na rast troškova života.
Registrovana zaposlenost prema Republičkom zavodu za statistiku u 2025. godini iznosila je 2.364.301, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja smanjenje od 0,2%.
Značajno usporavanje rasta registrovane zaposlenosti primetno je od 2024. godine. U periodu od 2015. do 2023. godine kreirano je u proseku oko 40.000 radnih mesta godišnje dok je u 2024. bilo tek nešto više od 8.000 novih radnih mesta. Ovaj podatak je važan jer sugeriše da je period intenzivnog rasta zaposlenosti u Srbiji verovatno završen, odnosno da tržište rada ulazi u fazu sporijeg i stabilnijeg kretanja, piše u izveštaju.
Podaci o zaposlenosti po sektorima delatnosti pokazuju da se promene na tržištu rada ne odvijaju ravnomerno. U pojedinim sektorima dolazi do smanjenja zaposlenosti, dok drugi beleže rast broja zaposlenih. Najveći apsolutni pad zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, gde je broj zaposlenih smanjen za 9.728 radnika.
Istovremeno, značajan rast zaposlenosti zabeležen je u sektoru administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, gde je broj zaposlenih povećan za 11.702 lica.
Polovina građana nije mogla da pokrije mesečne troškove
Prosečna neto zarada u decembru 2025. godine iznosila je 124.089 dinara. Medijalna neto zarada za decembar 2025. godine iznosila je 90.819 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Kako se u izveštaju navodi, činjenica da većina zaposlenih prima zaradu bližu medijalnoj nego prosečnoj znači da značajan deo zaposlenih nema dovoljno prihoda za pokrivanje osnovnih životnih troškova.
Uzmemo li kao jedan od pokazatelja životnog standarda zaposlenih i njihovih porodica mogućnost da svojim primanjima pokriju troškove života, u 2025. godini zaposleni sa prosečnim zaradama mogli su da podmire troškove prosečne potrošačke korpe dok je zaposlenima koji su primali medijalnu zaradu nedostajalo više od petine sredstava za troškove.
Eksploatacija stranih radnika u porastu
Jedna od važnih karakteristika tržišta rada u Republici Srbiji jeste pitanje udela i pravnog položaja stranih radnika. Republika Srbija je u poslednjih nekoliko godina zabeležila značajan priliv stranih radnika, angažovanih pre drugih, u sektoru poljoprivede, uslužnim delatnostima i građevinarstvu.
Zabeleženi su i slučajevi nepoštovanja osnovnih radnih prava stranih radnika, naročito u građevinarstvu, industriji i uslužnim delatnostima. Prema podacima organizacije ASTRA, značajno je porastao broj prijava koje se odnose na radnu eksploataciju. Takođe su evidentirani slučajevi neadekvatnih uslova smeštaja, zadržavanja putnih isprava od strane poslodavaca, prekomernog radnog vremena bez dnevnog i nedeljnog odmora, kao i nedovoljne zaštite na radu.
U pojedinim situacijama prijavljeno je i naplaćivanje visokih troškova posredovanja, što je dovodilo radnike u dužničku zavisnost, čime su dodatno bili ograničeni u ostvarivanju prava na slobodan izbor zaposlenja i dostojanstvene uslove rada.
Ceo izveštaj možete pronaći na ovom linku.
A.G.A.
