Srpski zakonodavci ponovo su bili kreativni u osmišljavanju kako da poprave položaj medicinskih radnica i radnika, ponovo zaobilazeći da urade onu najgoru noćnu moru svake poštene neoliberalne vlade – da ulože javni novac u javno zdravstvo.
Nervoza, redovi, višemesečna čekanja na preglede postale su prve asocijacije kada pomislimo na odlazak kod lekara u Srbiji. Isto tako, brzo će nam pasti na pamet da bi valjalo makar nešto darivati lekaru, ili se, bez odlaganja, odlučiti za njegovu privatnu ordinaciju.
Kako stvari stoje, „darivanje“ lekara i medicinskog osoblja više neće biti nikakav problem – koliko god to nekom ličilo na podmićivanje, korupciju i nefunkcionalan zdravstveni sistem – čak će biti i podsticano, i to potezom države.
Naime, odredbe novog zakona o zdravstvenoj zaštiti dozvoljavaju medicinskim radnicima u Srbiji da od pacijenta prime poklon, no, mora se reći, nenovčani, i to sa izvesnim ograničenjima po pitanju vrednosti.
Kako javlja Nova ekonomija, vrednost pojedinačnog poklona ne sme da bude veća od 2.726 dinara, a ukupna vrednost ne sme da prelazi prosečnu neto platu od 54.521 dinara.
Ovakva zakonska odbredba, pored toga što je sama po sebi problematična, ujedno skreće pažnju sa suštinskih problema u zdravstvu, te nije zgoreg da se podsetimo na makar neke od njih.
Reforme i mere štednje dovele su do smanjenja broja radnih mesta u zdravstvu i budžetskih davanja za opremu i preglede. Sistematičnim predstavljanjem javnog sektora kao glomaznog i neefikasnog vlast je uspešno skrivala podake kako o potrebi za više zaposlenih u zdravstvu, sudstvu i prosveti tako i o tome da je njihov broj ispod evropskog proseka.
Zabrinjavajuće stanje u sektoru zdravstva su komentarisali i sindikati, naročito loše radne uslove i prava zaposlenih. Kako su to istakli predstavnici Novog sindikata zdravstva Srbije, takvi uslovi su ujedno i razlog zbog kojeg medicinski radnici masovno napuštaju javni zdravstveni sektor i zemlju.
A svaka ptica na grani zna da medicinski radnici masovno napuštaju zemlju. Prema studiji organizacije Healthgrouper iz 2015. godine, tri četvrtine lekara u Srbiji ozbiljno je razmatralo ili još uvek razmatra da napusti zemlju.
Da vlada ne planira da odustane od postepenog ukidanja javnih servisa, pa i onih zdravstvenih, uverio nas je i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. U televizijskom gostovanju Berislav Vekić je najavio nastavak budžetskih rezova, politika štednje ali i privatizacije.
Skorašnji primer privatizacije zdravstveno važnih resursa predstavlja rasprodaja banja. Naime, dugo odlagana privatizacija banja u Srbiji ušla je u svoju završnu fazu, bez obzira na njihovo pozitivno poslovanje. Njihovim otuđivanjem široj populaciji više neće biti dostupna takva mesta za lečenje i rekreaciju.
Ukratko, u Srbiji se vodi politika nauštrb kako medicinskih radnika tako i opšteg zravlja građana. Šta god da je bila ideja kreativaca iza nove zakonske uredbe, nikakvi pokloni zahvalnih pacijenata neće poboljšati stanje u zdravstu.
Međutim, političari ne bi morali mnogo da lome glave oko rešenja – da su imalo zainteresovani za istinske potrebe građana. Sve što treba je da se odluče za ozbiljna ulaganja u javno zdravstvo. Medicinski radnici će znati da rade svoj posao u dostojanstvenim uslovima, a pacijenti neće osetiti pritisak obaveznog darivanja.
A.J.
