Kako se približavaju izbori, zdravstveni radnici sve češće učestvuju u takozvanim mobilnim ambulantama koje se organizuju van zdravstvenih ustanova – u selima, domovima kulture, pa čak i privatnim kućama. Za razliku od ranijih akcija koje su se održavale u prostorijama političkih stranaka, novi model organizacije formalno izbegava stranačke kancelarije, ali ne i pitanja o tome gde prestaje zdravstvena zaštita, a počinje politička promocija.
Član Skupštine Lekarske komore Srbije dr Dejan Hristov ocenjuje da je prvi problem već sama organizacija ovakvih pregleda.
„Svaka preventivna akcija zahteva ozbiljnu pripremu. Mora da postoji plan preventivnih pregleda, jasno definisano ko ih sprovodi, gde se sprovode, pod kojim uslovima i na koji način se štiti privatnost pacijenata. To nisu stvari koje mogu da se organizuju ad hok“, ističe Hristov.
On podseća da zdravstveni sistem već funkcioniše sa ozbiljnim manjkom kadra.
„Već imamo problem sa nedostatkom zdravstvenih radnika, a istovremeno ih šaljete na teren, često u radno vreme. Postavlja se pitanje – ko tada vodi domove zdravlja, bolnice i kliničke centre? Ko upravlja sistemom dok direktori učestvuju u akcijama koje nisu deo njihovih redovnih obaveza?“
„Pacijenti nisu statisti u političkom spotu“
Posebno problematičnim Hristov smatra način na koji se ovakve akcije predstavljaju javnosti.
Prema njegovim rečima, gotovo redovno ih prate profesionalna produkcija, snimanje dronovima i objavljivanje promotivnih sadržaja na društvenim mrežama.
„Postavlja se sasvim jednostavno pitanje – ko to plaća? Ako plaća politička stranka, onda se zdravstveni pregledi koriste u stranačke promotivne svrhe. Ako plaća zdravstvena ustanova, onda javnost ima pravo da zna po kom pravnom osnovu se troši novac građana“, priča on.
Još ozbiljnije pitanje, dodaje, odnosi se na dostojanstvo pacijenata.
„Ljudi dolaze lekaru u jednom od najosetljivijih trenutaka svog života. Umesto privatnosti koju podrazumeva lekarski pregled, oni se pregledaju u domovima kulture ili na sportskim terenima, okruženi drugim ljudima i kamerama. Pacijenti nisu statisti u političkom spotu.“
„Zakoni nisu preporuka“
Hristov upozorava da Zakon o zdravstvenoj zaštiti jasno propisuje gde i pod kojim uslovima lekar može da pruža zdravstvenu zaštitu.
„Član 160 Zakona o zdravstvenoj zaštiti zabranjuje pružanje zdravstvene zaštite van zdravstvene ustanove, osim u jasno propisanim izuzecima. Ako se poziva na te izuzetke, onda mora da postoji odgovarajuća dokumentacija.“
Kako navodi, javnost do sada nije videla ključne dokumente koji bi potvrdili zakonitost ovakvih akcija.
„Mora da postoji program zdravstvene zaštite u okviru kog se pregledi sprovode, pravni osnov za njihovo organizovanje, odluka o finansiranju, odobrenje za korišćenje logotipa Ministarstva zdravlja i precizno definisani izvori sredstava. Ne može neko jednostavno da pozove lekare i kaže: danas idete da pregledate građane na toj i toj lokaciji“, dodaje.
„Student medicine nije lekar“
Posebnu pažnju izazvale su fotografije studenata medicine koji u okviru mobilnih ambulanti mere krvni pritisak, rade EKG ili učestvuju u drugim pregledima, dok se njihove aktivnosti objavljuju na društvenim mrežama.
Hristov smatra da je granica između edukacije i samostalnog rada vrlo jasno definisana.
„Student može da bude na stručnoj praksi isključivo u okviru mentorskog programa. Mora da postoji lekar koji nadzire njegov rad i koji snosi profesionalnu odgovornost. Student medicine nije lekar“, ističe on.
On dodaje da, prema njegovim saznanjima, medicinski fakulteti nemaju nastavne programe koji predviđaju rad studenata u mobilnim ambulantama ovog tipa.
„Ako student obavlja poslove za koje nije ovlašćen, otvara se pitanje odgovornosti, pa čak i mogućeg nadrilekarstva.“
„Skupi medicinski uređaji nisu namenjeni političkim turnejama“
Hristov problematizuje i korišćenje medicinske opreme poput ultrazvučnih aparata.
„Ultrazvučni uređaji su veoma skupi i njihov transport podleže strogim pravilima. Ne iznose se iz zdravstvenih ustanova bez ozbiljnog razloga i odgovarajuće procedure. Ako se takva oprema koristi u mobilnim ambulantama, javnost ima pravo da zna na osnovu čije odluke i u okviru kog programa.“
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja položaj zdravstvenih radnika koji se nalaze pod pritiskom rukovodilaca.
„Mladom lekaru nije lako da odbije nalog direktora. Upravo zato postoje sindikati – da štite zaposlene kada se od njih traži nešto što može biti suprotno zakonu ili profesionalnim pravilima. Nažalost, u ovom slučaju njihov glas gotovo da se ne čuje“, priča.
Za Hristova, suština problema prevazilazi pitanje pojedinačnih pregleda ili organizacije rada na terenu. Reč je, kaže, o granici između javnog zdravstvenog sistema i političke kampanje.
„Zdravstvo ne sme da bude scenografija za političku propagandu. Svaki pregled mora da bude organizovan u skladu sa zakonom, uz zaštitu dostojanstva pacijenta, profesionalne autonomije lekara i poverenja koje građani imaju u zdravstveni sistem“, zaključuje dr Hristov.
Podsetimo, Mašina je pre par meseci, u toku održavanja lokalnih izbora, pisala o slučaju organizovanja preventivnih lekarskih pregleda u prostorijama SNS u Čačku koji je otvorio pitanja o mogućoj zloupotrebi javnih resursa, odgovornosti zdravstvenih radnika i korišćenju zdravstvenih usluga u političke svrhe. Sagovornici Mašine ocenili su tada da obavljanje pregleda u stranačkim prostorijama može biti sporno sa pravnog, etičkog i političkog aspekta, uz upozorenja da takva praksa narušava poverenje u zdravstveni sistem i može predstavljati oblik indirektnog uticaja na birače.
A.Đ.
