Početak toplotnog talasa na teritoriji Republike Srbije očekuje se danas sa maksimalnim temeperaturama do 35 stepeni, a od petka će dostići i 40 stepeni lokalno. Prema aktuelnim prognozama, toplotni talas će se zadržati tokom cele prve dekade avgusta.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) upozorava javnost na različite opasnosti koje nastaju.
Period visokih temperatura pred nama, uz isušivanje vegetacije i zemlјišta, značajno povećava rizik od izbijanja i brzog širenja požara na otvorenom.
Posebno su ugroženi šumski kompleksi, polјoprivredne površine, nisko rastinje i zapušteno zemlјište. U takvim uslovima požari se mogu brzo širiti čak i pri slabom vetru, što dodatno otežava njihovo lokalizovanje i gašenje.
Javno zdravlje, individualna zaštita
Dugotrajan period veoma visokih temperatura dovodi do akumulacije toplotnog stresa i značajnog povećanja rizika po zdravlјe stanovništva.
„Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetlјivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom“, navodi se u saopštenju RHMZ-a.
Kako ste u tekstu „Postaju li toplotni talasi javnozdravstveni problem, a ne samo pitanje nauke?“ na portalu Mašina mogli da pročitate, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvestila je da su vrućine odgovorne za oko 200.000 smrti u poslednje četiri godine u 32 evropske države – i poručila da se odgovornost ne može prebacivati na pojedince.
Kako u istom tekstu možete pročitati, institucije u Srbiji i dalje rade upravo to – pozivaju na individualnu akciju: savetuju građane da se sklone sa sunca, hidriraju, nose laganu odeću i provedu vreme u rashlađenim prostorijama i apeluju na dobru volju poslodavaca.
Toplotni talas na radnom mestu
Pored rada na otvorenom, sa ekstremnim temperaturama suočavaju se i mnogi radnici i radnice u fabrikama, o čemu ste mogli da čitate na Mašini.
Kako smo ranije pisali zakonski okvir nije tako loš, ali njegova primena i kontrola neretko izostaju.
Sociolog Vladimir Simović ranije je za Mašinu objasnio da je Inspektorat za rad poput „uskog grla“, jer efikasna primena zakona zavisi i od nadzora.
„Inspektora je premalo, tek jedan na 10.000 radnika, i to je već hroničan problem. A prekršaj poslodavca, koji je u vezi sa vrućinom, nije lako ni uhvatiti. Ukoliko se inspektor ne pojavi relativno brzo na licu mesta, situacija se može promeniti. Uzgred, ,tanak inspektorat‘ nije slučajnost. Fleksibilna, jeftina i izložena radna snaga i slaba kontrola su ista politika“, naveo je Simović.
Ugroženost više sektora
Toplotni talas odraziće se i na kritičnu infrastrukturu, saobraćaj i transport, poljoprivredu, stočarstvo i druge društveno-ekonomske sektore zavisne od meteoroloških uslova.
Visoke temperature mogu dovesti do deformacije i omekšavanja asfaltnih kolovoza, povećavaju rizik od pregrevanja motora i pucanja pneumatika, kao i verovatnoću saobraćajnih nezgoda usled smanjene koncentracije učesnika u saobraćaju. U železničkom saobraćaju povećava se rizik od deformacije (dilatacije) šina usled ekstremnog zagrevanja čelika.
Podsetimo i da je na toplotnim ostrvima u gradovima temepratura i po 20 stepeni viša nego na zelenim površinama u gradu. Kako smo ranije pisali, toplotna ostrva ili urban heat islands (UHI) su izuzetno opasna mesta u kojima su, kako pokazuju istraživanja, smanjeni radni i kapacitet za učenje, a povećani rizici od dehidratacije i toplotnog udara, ali i od moždanih i srčanih udara i preranih porođaja.
Kako RHMZ podseća, dugotrajan toplotni talas značajno opterećuje elektroenergetski sistem usled povećane potrošnje električne energije za rashlađivanje, dok se istovremeno povećavaju zahtevi za vodosnabdevanjem.
Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) saopštili su da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, te da Đerdap 1 u elektroenergetski sistem isporučuje trećinu prosečne dnevne proizvodnje. Uvoz goriva preko Dunava takođe je otežan zbog pada vodostaja – zbog čega teret brodova mora da se smanjuje.
Kako smo na Mašini pisali, na Dunavu, Savi i Tisi kod Titela vodostaji će se do 7. avgusta kretati ispod niskih plovidbenih nivoa i nalaze se na istorijskim minimumima.
Kada je vodosnabdevanje u pitanju, Strahinja Macić iz Polekola je ranije za Mašinu ocenio da u narednom periodu možemo očekivati krizu vodosnabdevanja stanovništva i zaoštravanje konflikta interesa između različitih korisnika – voda je potrebna za vodsnabdevanje stanovništva i za poljoprivredu, industriju, energetiku i druge namene.
Racionalizacija lične potrošnje nije nezanemarljiva stavka, ali je reč o prebacivanju odgovornosti na građane i ona ne može da nadomestiti višedecenijsko nedovoljno ulaganje u ovaj sektor, rekao je naš sagovornik.
Istovremeno, očekuje se izražen toplotni stres u polјoprivredi i stočarstvu, sa nepovolјnim uticajem na bilјnu proizvodnju, zdravlјe životinja i produktivnost.
„Dosta nam se ljudi javlja da kaže da su im reke pune uginule ribe i sumnjaju na trovanje, a zapravo su vodotokovi ostali bez kiseonika zato što su se ugrejali“, za Mašinu je ranije navela Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“. Ceo razgovor sa njom i Strahinjom Macićem o vodosnabdevanjem u Srbiji pročitajte na našem sajtu.
A.G.A.
