Na Dunavu, Savi i Tisi kod Titela vodostaji će se do 7. avgusta kretati ispod niskih plovidbenih nivoa, pokazuje prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Prema pisanju RTS-a, radi se o istorijskim minimumima.
Kako prenosi N1, zbog sušnih perioda, sem u Srbiji, niski vodostaji zabeleženi su u Hrvatskoj, Mađarskoj i u Rumuniji.
Posledice su velike, za Mašinu kaže Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“.
„Po poljoprivredu, proizvodnju energije, po pijaću vodu… Kada se spusti vodostaj reka raste temperatura vode, pa onda sve to ima uticaj na riblji fond, odnosno na živi svet u rekama. Dosta nam se ljudi javlja da kaže da su im reke pune uginule ribe i sumnjaju na trovanje, a zapravo su vodotokovi ostali bez kiseonika zato što su se ugrejali“, objašnjava Živković.
Đerdap 1 i 2 na manje od pola kapaciteta
Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) kažu da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, piše N1. Kako su EPS-a rekli za Novu ekonomiju, trenutni dotok Dunava na HE Đerdap je veoma blizu biološkog minimuma i hidroelektrana Đerdap 1 poslednjih dana u elektroenergetski sistem isporučuje trećinu prosečne dnevne proizvodnje.
Rečni saobraćaj značajno usporen
Direktorka apatinskog JP „Dunavska obala“, Ljiljana Krec, za portal 021 rekla je da će ovo javno preduzeće zajedno sa lokalnim ribolovačkim udruženjem da izbageruje površinu i produbi kanale gde je to moguće, kako bi pristup ribolovcima i čamcima bio olakšan.
Iz JP „Vode Vojvodine“ za RTS su rekli da je rečni saobraćaj usporen i da je plovidba moguća samo uz pretovar tereta i smanjenje gaza plovila.
Iz istog preduzeća takođe su rekli da nizak vodostaj pogađaja i navodnjavanje, te da trenutno sistemi funkcionišu na granici mogućnosti.
Bez nestašice nafte zasad
Uvoz goriva preko Dunava takođe je otežan zbog pada vodostaja. Prema pisanju Nove ekonomije, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je prošle nedelje da je uvoz goriva u Srbiju pao na 25 odsto količine koja je planirana za jul.
Kako je vlasnik lanca pumpi „Knez petrol“ rekao agenciji Beta, na pumpama nije bilo nestašice ali je snabdevanje otežano jer je uvoz moguć uglavnom cisternama i vozovima, a barže se opterećuju nekoliko puta manje.
Restrikcije vode su neminovne
Kako Strahinja Macić iz Polekola navodi, suše direktno utiču i na obnavljanje podzemnih voda i time se smanjuje njihova raspoloživost, što će ostaviti posledice na duge staze.
„Naročito ako se njihove posledice učine još težim povećanim zahvatanjem. To isto prekomerno crpljenje vode možemo da vidimo na kanalskoj mreži u Vojvodini ovih dana. Do sredine veka se procenjuje se smanjenje brzine obnavljanja podzemnih voda, u proseku 10-20%, a na jugu i istoku Srbije do 35%. I to će se vremenom pogoršavati. A to u praksi znači da moramo postati mnogo štedljiviji, da čuvamo naslage peska i šljunka kao rezervoara ovih voda i da pametno planiramo industrijsku politiku“, kaže naš sagovornik.
Još jedan problem koji Macić ističe jeste zagađenost voda u Srbiji.
„Tek oko 15 odsto komunalnih otpadnih voda se prečišćava. Tome treba pridodati i zagađenje industrijskim otpadnim vodama. Padom vodostaja se bitno smanjuje mogućnost samoprečišćavanja vodotokova i izvesno je da će se premašiti dozvoljene granice zagađujućih supstanci i da će kvalitet vode opasti“, kaže naš sagovornik.
Restrikcije vode se čine neminovnim, kaže Macić.
Prema njegovim rečima, svaka suša, a naročito ovako ekstremna, ogoli sve što ne valja u upravljanju vodama i vodovodnim sistemima. Sadašnje stanje odlikuje neefikasnost, slaba organizacija, nedelotvoran nadzor, ali i vrlo očit nedostatak mera sprovođenja mera adaptacije, ocenjuje Macić.
„Prvo će stradati najmanji sistemi, koji su najranjiviji i u njih se najmanje ulagalo i koji su kadrovski najslabije opremljeni“, dodaje on.
Kako naš sagovornik ocenjuje, možemo očekivati krizu vodosnabdevanja stanovništva i zaoštravanje konflikta interesa između različitih korisnika – voda je potrebna za vodsnabdevanje stanovništva i za poljoprivredu, industriju, energetiku i druge namene.
„Ranije klimatske projekcije se potvrđuju i klima naše zemlje postaje sve sušnija. Sve veća učestalost suša u godinama ispred nas je neminovnost, a kako bismo ublažili njihove posledica, potrebno je bolje upravljanje vodnim resursima i postavljanje prioriteta“, ističe Macić.
Minimalni koraci koji se moraju preduzeti
Kako Živković navodi, Srbija na papiru prepoznaje ove probleme, na primer u Strategiji upravljanja vodama, ali su mere oskudne u praksi.
„Sve se svaljuje na lokalne samouprave, na javno-komunalna preduzeća koja nemaju kapaciteta, novca, stručnog kadra da iznesu ovo, pa se sve svodi na upozorenje građanima da racionalno troše vodu, na restrikcije… što je daleko od dovoljnog i kao što vidimo u praksi svake godine je sve gore i gore“, kaže Živković.
Prema njenim rečima, minimalni koraci pored upozoravanja bili bi da se pripremimo za sušu: da investiramo u rezervoare, da napravimo plan zaštite poljoprivrede, proizvodnje energije, a ako vode nema onda se prioritet daje ljudskoj upotrebi, odnosno vodi za piće, kao i biološkom minimumu u rekama.
„To je zapravo zakonska obaveza – ispod nekog nivoa vode u vodotokovima ne sme da se koristi voda“, navodi Živković.
Kada su u pitanju biološki minimumi, Macić ističe da su najpre ugrožena živa bića u vodi i čitavi ekosistemi.
Neposredni efekti jesu smanjenje protoka u rekama, često i do nivoa biološkog minimuma, ispod biološkog minimuma ili presušivanje pojedinih vodotokova sa pogubnim posledicama po živi svet, po taj i od njega zavisne ekosisteme, objašnjava Macić.
Rasipništvo koje ne možemo da priuštimo
Kada govorimo o postavljanju prioriteta i boljem upravljanju, Macić ističe važnost smanjenja gubitaka na vodovodnoj mreži kroz rekonstrukciju vodovodnih sistema i permanentno ulaganje u smanjivanje gubitaka na prihvatljiv nivo.
„Sadašnji gubici koji često nadilaze i 50% su rasipništvo koje ne možemo sebi priuštiti“, navodi Macić.
Racionalizacija lične potrošnje nije nezanemarljova stavka, ali je reč o prebacivanju odgovornosti na građane i ona ne može da nadomestiti višedecenijsko nedovoljno ulaganje u ovaj sektor, dodaje sagovornik Mašine.
„I industrija će morati da se prilagodi prelaskom na efikasnije tehnologije koje zahtevaju manji utrošak vode, recirkulaciju i druge tehničke mere za poboljšanje efikasnosti korišćenja voda. A najviše će morati da se prilagode i pripreme institucije za planiranje i sprovođenje javne politike i propisa kako bismo mudro upravljali svojim vodnim dobrima koja su bogatstvo koje se smanjuje“, zaključuje Macić.
Srbija ima značajne resurse za vodosnabdevanje, ali su mnogi sistemi godinama zapušteni, ranije je za Mašinu rekao hidrogeolog dr Zoran Stevanović. Više o tome kako je zbog jedne cevi bez vode ostalo 300.000 i zašto to ne mora da se dešava, pročitajte na našem sajtu.
A.G.A.
