Upitan da li bi studentska lista, iako prema aktuelnom istrživanju Crte, nema više od 50 posto glasova, ipak mogla samostalno formirati vlast ukoliko osvoji najviše glasova na izbora nakon preraspodele mandata po sistemu Donta, politikolog Luka Petrović navodi da je to u ovom trenutku teško reći jer su stranke merene pojedinačno, a ta većina bi zavisila od par mandata.
„Ovako kako je postavljeno istraživanje da, ali većina partija koje su merene pojedinaćno će verovatno nastupiti u nekoj vrsti koalicije. S obzirom na to da su brojevi ‘blizu’, i kada je reč o potencijalnoj samostalnoj većini u Skupštini, ali i mogućnosti da još neka koalicija preskoči izborni prag, mislim da je sada prerano govoriti o tome”, navodi on.
Važna poruka je, navodi, ta da su studenti iznad SNS-a, makar u ovom trenutku, i da realno beleže najveću podršku opoziciono nastrojenih birača.
Na pitanje kako vidi ulogu opozicije na narednim izborima, uzevši u obzir da nijedna od stranaka samostalno ne prelazi cenzus, prema Crtinom istraživanju, Petrović kaže da je sada važno staviti opšti interes iznad posebnog.
„Mislim da su rezultati istraživanja nedvosmislena poruka svim akterima, najviše kome opoziciono nastrojeni birači veruju. To se odnosi ne samo na pitanje nastupa na predstojećim izborima, već i kakvi su efekti medijskih nastupa pojedinih stranačkih lidera ili stranačkih aktivista na društvenim mrežama”, objašnjava on.
Jakovljević smatra da procenu treba uraditi kada se izbori raspišu, Grbović naglašava da su merene pojedinačne stranke, a ne potencijalne koalicije
Narodna poslanica Ana Jakovljević iz Narodnog pokreta Srbije (NPS) kaže za Mašinu da se trenutno radi još nekoliko istraživanja i da prate rezultate svakog od njih.
„NPS je uvek govorio da kad izbori budu raspisani onda procenu treba raditi u datom trenutku i u datim okolnostima. I dalje ostajemo pri stavu da je za pobedu važno da svi opozicioni akteri razgovaraju i u skladu sa situacijom u datom trenutku donesu najbolju odluku”, navodi Jakovljević.
Problem predstavlja, navodi, to što ljudi na terenu u velikom broju ne žele da se izjašnjavaju, što, smatra, nije ni čudo „u ovako polarizovanom društvu”.
Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović kaže da PSG svakako ne planira samostalan nastup na izborima jer bi to bio „neodgovorni egzibicionizam” i dodaje da se od starta zalažu za stvaranje proevropskog bloka, a da je Platforma za evropsku Srbiju okosnica i, veruje, začetak takve grupacije.
„Njen rejting nije mogao da se testira jer je ona nastala nakon što je CRTA započela sa istraživanjem tako da je ostalo da se tretiraju samo pojedinačni rejtinzi i u takvoj ponudi je prilično logično što su rezultati niski”, objašnjava Grbović.
Upitana da li i dalje ima prostora za pregovore o zajedničkom izlasku celokupne opozicije na izbore, budući da prema Crtinom istraživanju jedino zbirno gledano opozicija ima dovoljno procenata za prelazak cenzusa, Jakovljević kaže, što se NPS-a tiče, uvek ima prostora za razgovor.
„Mi sve vreme pozivamo na jedinstvo i razgovor opozicionih aktera, jer mi svi imamo samo jednog protivnika, a to je autokratska i korumpirana vlast”, navodi ona.
Odgovarajući na isto pitanje, Grbović kaže da proevropska lista, koja bi uključila sve aktere koji se zalažu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, „svakako može da računa na respektabilan broj glasova i da time doprinese ukupnoj pobedi nad režimom”.
Ta lista bi, smatra on, osvojila više nego što je prost zbir glasova jer svako ukrupnjavanja stvara i nekakav sinergetski efekat.
„Pogrešno se u javnosti to predstavlja kao grupisanje po ideološkoj liniji jer to, zapravo, nije tačno. Članstvo Srbije u EU nije ideološko već strateško pitanje. Zbog toga verujem da je Platforma za evropsku Srbiju dovoljno široka osnova da obuhvati različite ideologije – od liberala i socijaldemokrata, do zelenih i više konzervativnih stranaka”, navodi Grbović.
Sa onima koji se tom cilju protive, dodaje, saradnja u okviru iste liste nije ni prirodna ni potrebna.
Na pitanje kako vidi ulogu opozicije na izborima u situaciji u kojoj studentska lista, zbog preraspodele mandata po Dontovom sistemu, bude imala dovoljno podrške za samostalno formiranje vlasti, Jakovljević podseća da izbori još uvek nisu raspisani.
„Sva istraživanja u ovom trenutku mogu da budu pokazatelj nekih trendova, ali konkretne korake mozemo očekivati tek kad dobijemo datum izbora i naravno tada kao što sam već rekla, treba razgovarati o strategiji koja bi bila pobednička u datom trenutku u konkretnim okolnostima”, zaključuje ona.
U uslovima u kojima između dve prvoplasirane liste nije velika razlika, raspodela glasova koji ostanu ispod cenzusa, odnosno distribucija mandata, ne pravi značajnu razliku – eventualno za jedan mandat, ne više od toga, smatra poslanik PSG-a Pavle Grbović.
„Ali to ne treba ni da nam bude glavni fokus, već kako da svaki glas stavimo u funkciju pobede. To neće biti problem kad je reč o proevropskim strankama, tu nemam ni najmanju dilemu. Problem mogu da predstavljaju liste koje se deklarišu kao opozicione a koje su u prošlosti delima dokazale da im nije u interesu rušenje režima , poput liste dr Nestorovića i svih aktera proizašlih iz njegove kuhinje”, zaključuje Grbović.
Kakvu ulogu mogu imati stranke nacionalnih manjina na narednim izborima?
Novim izmena Zakona o izboru narodnih poslanika olakšano je kandidovanje izbornim listama nacionalnih manjina.
Ukinuta je mogućnost obraćanja savetima nacionalnih manjina radi provere da li je neka stranka zaista manjinska, što je do sada bila zakonska mogućnost Republičke izborne komisije (RIK).
To, objašnjava za Mašinu politikolog Luka Petrović, može dovesti do pojave lažnih listi nacionalnih manjina, ali dodaje, biće zanimljivo videti i kakav će efekat aktuelna studentsko-građanska pobuna imati među pojedinim nacionalnim zajednicama.
Na primer, navodi, da li će aktivizam studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru uticati na preraspodelu glasova kod glasača bošnjačke manjine.
O potencijalnim scenarijima u kojima su poslanici neke manjine ‘tas na vagi’, kako je bilo u Nišu na lokalnim izborima sa Ruskom strankom, Petrović smatra da je i dalje prerano govoriti.
Podsećamo, od maja prošle godine studenti, opozicija i građani okupljeni u zborove zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jer još uvek nije utvrđena odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad, kada je stradalo 16 osoba.
Iako vlast često najavljuje da će izbora uskoro biti, preciznog datuma njihovog održavanja i dalje nema, a krajni rok da se održe redovni izbori je 2. januara 2028. godine.
D.S.
