„Ministarstvo koje je donelo Pravilnik, samo ga ne poštuje. Upravljanje poverava turističkim organizacijama i udruženjima, bez stručnog kadra koji bi sprovodio zakonske obaveze”, navodi Tomić, koji je predsednik Gljivarskog društva Valjevo, u saopštenju za medije.
Gljivarsko udruženje tražilo je od Ministarstva zaštite životne sredine da im dostavi podatke o zaposlenima na poslovima zaštite prirode na planinama Rudnik i Jelica i planinskom predelu Rajac. Ispostaviće se da svim ovim planinama i predelima upravljaju turističke organizacije iz Kragujevca (Rudnik), Dragačeva (Jelica) i Ljiga (Rajac).
Tomić za Mašinu navodi da je prvi problem to što turističke organizacije nemaju veze sa kompleksima šuma, zatim to što nemaju zaposlene koji su stručni, a naposletku i to što se upravljanje većinski finansira iz budžeta, zbog čega postoji sumnja da se na taj način državne pare nenamenski troše.
„Normalno bi bilo da oni budu upravljači pećinom, kojoj je temeljna vrednost turizam, ali da oni budu upravljači velikih šumskih kompleksa, gde faktički nemaju nijedno stručno lice, nemaju inženjera šumarstva. Inženjeri šumarstva su najstručnija i školovana lica za takve stvari. Zašto se sve to radi, da li su to nekakve političke igre, da li tu nekakve pare daju iz budžeta, gde idu te pare…”
Prema Zakonu o zaštiti prirode (član 67) upravljač mora da ispunjava stručne, kadrovske i organizacione uslove za obavljanje poslova očuvanja, unapređenja, promovisanja prirodnih i drugih vrednosti i održivog korišćenja zaštićenog područja.
U Pravilniku o uslovima koje mora da ispunjava upravljač zaštićenog područja navodi se da svako zaštićeno područje mora imati službu zaštite sa najmanje jednim zaposlenim stručnim licem, master ili VII stepen obrazovanja iz oblasti biologije, šumarstva, poljoprivrede, ekologije ili geografije.
Tomić navodi da se iz odgovora Ministarstva vidi da turističke organizacije nemaju stručna lica koja bi mogla da se bave zaštitom šuma, a da pojedini imaju čuvare zaštićenih područja koji imaju završenu samo srednju školu.
„Ko će tom čuvaru zadati šta treba da radi ako nema stručno lice, šta će on da radi? Da li je to samo fiktivno, da li je to samo pokriće da smo mi neko područje zaštitili formalno i da mi formalno imamo upravljača, a da realno na terenu se ne radi ništa što se toga tiče?”, navodi on.
Zašto postoje inženjeri šumarstva, biologije, ako se njihova znanja ne koriste u praksi, pita šumarski inženjer Tomić i navodi da se na Šumarskom fakultetu se izučava oblast Planiranje upravljanja zaštićenim područjima.
„Ovi stručnjaci školovani su upravo da bi upravljali prirodnim resursima, planirali održivo korišćenje i štitili ekosisteme. Njihova znanja su ključna za razumevanje kompleksnih odnosa u prirodi – od biodiverziteta do klimatskih uticaja. Ako se njihova ekspertiza ne koristi, šalje se poruka da nauka nije potrebna, da se odluke donose na osnovu političkih ili interesnih kriterijuma, a ne na osnovu znanja”, navodi Tomić u saopštenju i dodaje da to vodi ka degradaciji struke i demotivaciji mladih ljudi da se obrazuju u ovim oblastima.
Predloženi upravljač Povlena nema zaposlene već ‘članove’
Udruženje Klub Ars Nova predložen je, prema Uredbi o proglašenju predela izuzetnih odlika „Povlen i kanjon Šušice” za upravljača ovim predelom. Mašina je već pisala o tome da ovo udruženje ima istog zakonskog zastupnika – Vlada Dodovića, kao i Udruženje Beli Povlen, koje je na ovoj planini bespravno izgradilo Vrt časti, što su utvrdili i republički inspektori.
Odluka o tome da li će ovo udruženje dobiti status upravljača još nije doneta. Šumarski inženjer Tomić je po Zahtevu o pristupu informacijama od javnog značaja zatražio od Ministarstva podatke o zaposlenima u ovom udruženju i dobio odgovor da Klub ima članove i volontere, zbog čega postavlja pitanje – da li je za upravljanje planinama dovoljna samo članska karta neke organizacije?
„To znači da se planinama upravlja kao da su prostor za manifestacije, a ne kao složeni ekosistemi koji zahtevaju naučno zasnovanu brigu. Takva praksa vodi ka komercijalizaciji prirode, gde se kratkoročni interes stavlja ispred dugoročne zaštite” kaže Tomić i dodaje da planine nisu samo destinacije za izlete, već i rezervoari vode, biodiverziteta i kulturnog identiteta.
„Ako se propisi ignorišu, ako se struka potiskuje, ako se priroda svodi na prostor za ‘članske karte’, onda gubimo i planine i poverenje u institucije. Srbija ima znanje, ima stručnjake, ima zakone – ali očigledno nema volju da ih primeni”, zaključuje on.
D.S.
