Studentski pokret, nastao nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, prema oceni autora izveštaja, prerastao je u najmasovniji protestni pokret u modernoj istoriji Srbije. Tokom cele 2025. godine okupio je stotine hiljada mladih i građana kroz blokade fakulteta i škola, masovne proteste, marševe između gradova, biciklističku turu do Strazbura i druge oblike građanskog angažovanja.
Autori navode da je odgovor države na ove aktivnosti uključivao niz mera koje su izazvale zabrinutost domaćih i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Među njima se izdvajaju navodi o prekomernoj upotrebi sile, privođenjima demonstranata, pritiscima na obrazovne ustanove, targetiranju akademske zajednice i zastrašivanju mladih aktivista.
Najmasovnija okupljanja u novijoj istoriji Srbije
Posebnu pažnju izveštaj posvećuje slobodi okupljanja. Autori ocenjuju da su protesti koji su usledili nakon novosadske tragedije pokazali visok nivo organizacije i mobilizacije mladih. Tokom godine održani su brojni skupovi širom Srbije, uključujući proteste u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru. Protest „15 za 15“, održan 15. marta u Beogradu, prema procenama navedenim u izveštaju, okupio je između 275.000 i 325.000 ljudi, što ga svrstava među najveća javna okupljanja u novijoj istoriji zemlje.
Studenti su, kako se navodi, koristili različite metode građanskog delovanja – od komemorativnih okupljanja i blokada raskrsnica do višednevnih pešačenja i međunarodnih akcija poput biciklističke ture do Strazbura. Autori ocenjuju da su protesti pokazali kako mladi i dalje institucije vide kao adresu za rešavanje problema, uprkos čestim tvrdnjama o njihovom nepoverenju prema političkom sistemu.
Pitanje jednakog tretmana okupljanja, u izveštaju i navodi o nasilju i prekomernoj upotrebi sile
Jedan od centralnih nalaza izveštaja odnosi se na odnos države prema različitim vrstama okupljanja. Beogradski centar za ljudska prava navodi da su studentski protesti često bili izloženi pritiscima, napadima i policijskim intervencijama, dok je kamp grupe „Studenti koji žele da uče“ u Pionirskom parku uživao kontinuiranu institucionalnu zaštitu i policijsko obezbeđenje. Autori ocenjuju da takav pristup otvara pitanje jednakog tretmana građana pri ostvarivanju prava na mirno okupljanje.
Izveštaj navodi da je kamp u Pionirskom parku ostao pod zaštitom države i nakon što je veći broj učesnika napustio lokaciju, dok su studentski protesti bili suočeni sa različitim oblicima pritisaka i ograničenja.
Izveštaj posebno ukazuje na više incidenata tokom protesta. Među njima su slučajevi u kojima su učesnici blokada bili udarani automobilima, fizički napadi na studente, kao i navodi o upotrebi prekomerne sile tokom policijskih intervencija. Kao jedan od najozbiljnijih događaja izdvojen je incident tokom protesta 15. marta, kada je, prema navodima izveštaja, došlo do upotrebe neidentifikovanog akustičnog sredstva koje je izazvalo paniku među okupljenima.
Autori podsećaju da je zbog navoda o upotrebi takozvanog „zvučnog topa“ Evropski sud za ljudska prava izrekao privremenu meru, dok su zabrinutost zbog situacije u Srbiji izrazili i specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija, Visoki komesar UN za ljudska prava i Komesar Saveta Evrope za ljudska prava.
Pritisci na obrazovanje i političko učešće mladih
Pored slobode okupljanja, izveštaj se bavi i pravom na obrazovanje, akademskim slobodama, slobodom udruživanja i političkom participacijom mladih. Autori tvrde da su univerziteti tokom godine bili izloženi finansijskim i političkim pritiscima, dok su mladi koji su pokušavali da se organizuju van institucionalnih okvira nailazili na različite oblike represije.
Prema oceni autora, pet oblasti koje obrađuje izveštaj – sloboda okupljanja, prekomerna upotreba sile, pravo na obrazovanje, sloboda udruživanja i politička participacija – predstavljaju delove istog obrasca odnosa institucija prema mladima tokom 2025. godine.
U zaključku istraživanja autori napominju da je 2025. godina predstavljala svojevrstan test stanja ljudskih prava mladih u Srbiji. Prema oceni Beogradskog centra za ljudska prava, sloboda okupljanja, pravo na obrazovanje i političko učešće mladih formalno su zagarantovani, ali je njihova praktična primena tokom godine bila ozbiljno dovedena u pitanje.
Iz Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) zato pozivaju državne institucije da sprovedu istrage svih navoda o nasilju nad demonstrantima, obezbede jednak tretman svih javnih okupljanja i unaprede zaštitu mladih koji učestvuju u društvenom i političkom životu.
A.Đ.
