Na Filozofskom fakultetu u Nišu juče su održane dve redovne sednice – Izborno veće, a potom Nastavno-naučno veće. Pitanje dopisa Ministarstva prosvete, koji se odnosi na finansiranje zaposlenih i status departmana koji bi trebalo da budu izdvojeni u okviru novog Fakulteta srpskih studija, nije se našlo kao posebna tačka dnevnog reda, već je otvoreno pod „razno“.
Prema rečima profesorke Jasmine Đorđević, članovi veća su još na početku sednice pitali da li će se o dopisu razgovarati, s obzirom na to da je dnevni red bio sastavljen prethodne nedelje. Dekan je odgovorio da smatra da je dovoljno da se pitanje otvori u okviru tačke „razno“, što je i učinjeno nakon što su završene redovne tačke dnevnog reda.
Dekan je tada članovima veća preneo informacije u vezi sa dopisom, nakon čega je usledila diskusija i pitanja zaposlenih.
Suština stava fakulteta, prema Đorđević, nije promenjena: Filozofski fakultet će se i dalje pridržavati privremenih mera i sudskih odluka.
„Mi ostajemo pri istom stavu kao fakultet, da se pridržavamo pre svega privremenih mera, jer bi bilo kakvo delovanje protivno odlukama koje privremene mere sadrže bilo krivično delo. Mi ne možemo protiv sudskih odluka, a nas Ministarstvo svojim dopisom zapravo tera na takvo delovanje. Samim tim, stav je da se mi u okviru zakonskih mogućnosti koje imamo, institucionalno i pravno, i dalje zalažemo za ono što je ispravno“, kaže Đorđević.
„Plata je zarađena“
Jedno od ključnih pitanja sada je šta će se dogoditi sa julskim zaradama zaposlenih. Kako objašnjava Đorđević, odgovor bi trebalo da bude poznat do kraja avgusta, odnosno u roku u kojem su plate za jul zakonski predviđene za isplatu.
„To podrazumeva da sada prvo sačekamo svakako kraj ovog meseca da vidimo da li će nam ove plate za jul biti isplaćene. Ukoliko ne, posle toga moramo videti koje su nam dalje mogućnosti, pravne i institucionalne“, navodi ona.
Za zaposlene na fakultetu, međutim, pitanje plate nije samo posledica jednog administrativnog spora. Đorđević posebno insistira na tome da se ne izgubi iz vida činjenica da je fakultet tokom čitavog prethodnog perioda nastavio da radi.
„Filozofski fakultet nije u blokadi već godinu i više dana i malo iritira uopšte reakcija kada mi pročitamo u javnosti da, znate, komentarišu: ne radite, čitate po ulicama i tome slično. A mi evo godinu i nešto, dakle od maja meseca prošle godine, regularno radimo. Apsolutno ni jedan jedini dan fakultet nije prestao da radi“, kaže Đorđević.
Otuda je za nju pitanje isplate zarade i pitanje priznanja rada koji je obavljen.
„Plata je zarađena. Nema nikakvog razloga da ta julska plata nama ne bude isplaćena“, kaže profesorka.
Dodatni element u čitavoj situaciji jeste datum odluke Ministarstva koja je fakultetu dostavljena. Prema njenim rečima, odluka je doneta 31. jula, što znači da se eventualne promene u finansiranju ne mogu odnositi retroaktivno na već ostvarenu julsku zaradu.
„Iako bi aproprijacije bile smanjene na načine na koje su oni predvideli, to jest da izuzmu iz tog fonda novca koji nam sleduje plate za 39 zaposlenih koje oni smatraju da pripadaju ovim departmanima koje žele da prebace na taj takozvani FSS, opet bi ta nova odluka mogla da se primeni od avgustovske plate. Ona ne može retroaktivno biti primenjena“, ističe Đorđević.
Ko je odgovoran za plate?
U razgovoru sa profesorkom Đorđević se otvorilo i pitanje odakle fakultetu uopšte sredstva za zarade i da li bi Filozofski fakultet mogao da ih isplati iz sopstvenih prihoda, što se često pojavljuje u javnosti.
Đorđević to odbacuje kao pogrešno tumačenje načina na koji se finansiraju javne visokoškolske ustanove.
„Filozofski fakultet, kao i svi drugi fakulteti, kao i sve druge ustanove u visokoobrazovnom sektoru, jesu indirektni budžetski korisnici. To znači da nas je osnovala država i obavezala se Zakonom o visokom obrazovanju da nam isplaćuje budžetska sredstva na ime naših plata.“
Ona naglašava da sopstveni prihodi fakulteta, između ostalog od školarina, nisu isto što i sredstva namenjena zaradama zaposlenih.
„Mi nemamo prihode druge osim budžetskih sredstava koje dobijemo na ime plata i za materijalne troškove, što je zakonom tako predviđeno, i imamo sopstvene prihode koje imamo na osnovu školarina koje studenti uplaćuju. Međutim, ti sopstveni prihodi nisu predviđeni za plate. To takođe u Zakonu o visokom obrazovanju piše“, dodaje ona.
Zato, prema njenom tumačenju, pitanje zarada ne može jednostavno biti prebačeno na fakultet.
„Apsolutno je netačno i neispravno reći da mi sada treba da damo, da poslodavac, odnosno Filozofski fakultet, nama treba da da plate iz tog fonda sopstvenih prihoda. Taj fond nikad nije veliki. On ne može biti ogroman, jer mi imamo puno budžetskih studenata. Za budžetske studente vi ne dobijate školarinu“, ističe ona.
Za Đorđević je zato odgovornost države jasna: ako se menja način finansiranja, prethodno bi moralo da se promeni i pravno uređenje koje taj sistem definiše.
„Direktni budžetski korisnik je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo, i oni imaju obavezu da nama kao indirektnom budžetskom korisniku daju pare za plate. To je tako zakonom predviđeno. Ako mi ne treba da dobijemo novac i platu iz budžeta, onda bi prvo trebalo promeniti zakon“, dodaje ona.
Spor oko departmana nije samo pitanje novca
Finansijska posledica odluke Ministarstva povezana je sa mnogo širom promenom: izdvajanjem departmana i zaposlenih sa Filozofskog fakulteta u Nišu i njihovim prebacivanjem u novu institucionalnu strukturu, Fakultet srpskih studija.
Upravo tu Đorđević vidi jednu od ključnih kontradikcija argumentacije Ministarstva. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je, gostojući na Radio televiziji Srbije (RTS), govorio o otporu koji se pruža kada je u pitanju osnivanje Fakulteta srpskih studija i proučavanje srpske tradicije, kulture i jezika.
Profesorka Đorđević podseća da se upravo te oblasti već decenijama proučavaju na Filozofskom fakultetu u Nišu.
„Ja bih gospodina ministra podsetila samo da se decenijama unazad na Filozofskom fakultetu u Nišu studira srpski jezik, studira istorija i studira ruski jezik i književnost. Ruski jezik i književnost malo kraće, jer je kasnije oformljen departman. Ali srbistika i istorija postoje više decenija.“
Njeno pitanje je zato jednostavno, ali politički i institucionalno veoma značajno: ako se osnivanje novog fakulteta opravdava potrebom za proučavanjem srpskog jezika, književnosti i istorije, šta se onda do sada proučavalo na postojećim departmanima?
„Ja sad ne vidim zašto bismo mi oduzimali departmane za srbistiku i istoriju Filozofskom fakultetu, a onda ih dali Fakultetu srpskih studija pod izgovorom da studenti konačno mogu da studiraju srpski jezik i srpsku istoriju. Pa šta su studirali do sad? I ako nisu studirali na tim departmanima upravo srpski jezik i književnost i istoriju, zašto su nam onda uzeli te departmane?“, postavlja pitanje ministru Dejanu Vuku Stankoviću.
Ona dalje postavlja pitanje koje pokazuje koliko je, iz njene perspektive, argumentacija o sadržaju studija povezana sa samim razlogom zbog kojeg se departmani izdvajaju:
„Šta će njima departmani na kojima se navodno ne proučava ni srpski jezik, ni srpska književnost, ni srpska istorija?“, pita se profesorka Đorđević.
„Gde je to srpsko pravoslavlje zapostavljeno?“
Drugi deo ministarskih poruka koji Đorđević dovodi u pitanje odnosi se na najavljivano osnivanje Univerziteta „Sveti Sava“ i širu ideju o promeni mesta srpske pravoslavne tradicije u obrazovnom sistemu.
Njeno pitanje je ponovo: šta je to što se danas navodno ne izučava i zbog čega bi bila potrebna nova ustanova?
„Ako je srpsko pravoslavlje toliko zapostavljeno, kako onda ovoliko ljudi koji veruju u crkvu, odakle su se oni stvorili? Odakle toliki broj ljudi koji ide u crkvu, koji slavi slavu? Prvo moja porodica i ja, mi slavimo Svetog Nikolu. Gde sam ja to naučila ako to nisam naučila u ovoj svojoj zemlji Srbiji?“, dodaje ona.
Đorđević svoju argumentaciju zasniva na pitanju društvene stvarnosti: tradicija i religijska praksa već postoje u svakodnevnom životu velikog broja ljudi, pa nije jasno šta bi nova institucija trebalo da nadomesti.
„Da li smo dotle došli da ovolike ljude u celoj Srbiji tek sada treba da učimo o tome da poštuju svoju veru i religiju, ili da idu u crkvu, ili da slave slavu, ili da krste svoju decu, ili da se venčavaju u crkvi?“, pita profesorka Đorđević.
Na kraju, njeno pitanje je usmereno direktno na svrhu najavljene promene obrazovnog sistema: „Šta to mi do sad nismo imali i šta to do sad nismo učili, studirali? Šta to do sad nismo naučili? Čemu će nas on naučiti u novom obrazovnom sistemu?“.
Za zaposlene na Filozofskom fakultetu neposredni rok je kraj avgusta i pitanje isplate julskih plata. Ukoliko do isplate ne dođe, prema Đorđević, fakultet će morati da razmotri naredne pravne i institucionalne korake.
Mašina je od početka osnivanja Fakulteta srpskih studija pratila proces. Sve o ovoj temi možete čitati ovde.
A.Đ.
