Priča o prostoru na Trgu kralja Milana 8 počinje krajem decembra 2025. godine. Pre priče o prostoru i Fakultetu srpskih studija, Mašina daje pregled događaja kako je, kada i od koga je pokrenuta inicijativa za osnivanje ove ustanove.
Inicijativa za osnivanje Fakulteta srpskih studija pokrenuta je u jesen 2025. godine, kada je Grad Niš predložio Vladi Srbije da novi fakultet bude formiran izdvajanjem departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost sa Filozofskog fakulteta. Vlada je 6. novembra usvojila odluku o osnivanju, koja je narednog dana objavljena u „Službenom glasniku“, dok su zvanična dokumenta dostavljena nekoliko meseci kasnije.
U međuvremenu je Ministarstvo prosvete, na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, dostavilo Studiju izvodljivosti Južnim vestima koja je pratila inicijativu, iako je prethodno iz Kabineta gradonačelnika bilo saopšteno da tim dokumentom ne raspolažu. Iz Grada Niša su tada za Južne vesti naveli da ne znaju ko je 22. septembra 2025. elektronski poslao Studiju Ministarstvu, sa koje adrese je poslata, niti ko je odobrio da dokument nosi simbole Grada Niša.
Prema dokumentaciji u koju je Mašina, ali u koju su i sagovornici Mašine imali uvid, 30. decembra 2025. godine u „Službenom glasniku“ objavljeno je da se adresa Fakulteta srpskih studija menja sa Ćirila i Metodija 2, na kome se nalazi Filozofski fakultet u Nišu, na Trg kralja Milana 8.
Iako je pomenutom odlukom Vlada Republike Srbije već namenila prostor, samo dan kasnije, 31. decembra Ministarstvo prosvete upućuje Gradu Nišu zahtev za korišćenje upravo tog prostora, navodeći da je potreban za potrebe akreditacije Fakulteta srpskih studija. Istog dana Grad Niš donosi rešenje kojim taj prostor ustupa Ministarstvu.
Međutim, nekoliko meseci kasnije, 29. aprila 2026. godine, Fakultet srpskih studija ponovo se obraća Gradu Nišu sa zahtevom za korišćenje istog prostora. Grad 6. maja donosi novo rešenje kojim prostor daje Fakultetu srpskih studija, dok je zapisnik o primopredaji sačinjen 15. maja.
Upravo taj sled događaja za sagovornike predstavlja centralnu nelogičnost.
„Ono što smo prvo uočili jesu nelogičnosti u datumima i hronologiji. Redosled kako su se stvari odvijale jednostavno ne pije vodu. Mi znamo iz javno dostupnih spisa da je 30. decembra objavljeno da je adresa Fakulteta srpskih studija Trg kralja Milana broj 8. Potom imamo informaciju da je Ministarstvo prosvete 31. decembra tražilo taj prostor, praktično dan kasnije, što znači da je cela procedura morala da počne ranije“, kaže profesorka Đorđević.
Ona dodaje da posebno pitanje predstavlja činjenica da je Grad istog dana doneo odluku o ustupanju prostora.
„Grad je 31. decembra taj prostor dao Ministarstvu. Međutim, mi nemamo proceduru na osnovu koje je taj prostor ustupljen. Morala je da postoji određena procedura, neki predmet, analiza, neko obrazloženje. Ne može se prostor u javnoj svojini dati samo tako, bez ikakvog traga o tome ko je zahtev primio, ko ga je obradio i na osnovu čega je odlučeno“, dodaje ona.
Prema njenim rečima, dodatnu dilemu stvara dokument iz januara 2026. godine.
„Dana 22. januara Slaviša Nedeljković, u svojstvu v.d. dekana, potpisuje Izvod iz knjige inventara. To je dokument koji ide uz akreditacionu dokumentaciju. U njemu mora precizno da piše koliko imate prostorija, šta se nalazi u njima, kakva je oprema, koliko ima radnih mesta. Dakle, neko je već tada imao pristup prostoru, obilazio ga, fotografisao i unosio podatke.“
Upravo zbog toga, kaže Đorđević, ostaje nejasno šta se dešavalo između decembra i maja.
„Ako je Ministarstvo prosvete krajem decembra dobilo prostor za potrebe Fakulteta srpskih studija, onda se postavlja pitanje zašto Fakultet četiri meseca kasnije ponovo traži isti prostor od Grada. Ako Ministarstvo nije postalo korisnik prostora, onda se postavlja drugo pitanje – na osnovu čega je Fakultet već u januaru koristio taj prostor i unosio ga u akreditacionu dokumentaciju?“, pita se profesorka Đorđević.
Ako je Ministarstvo imalo prostor – gde je prestalo to pravo?
Prema oceni sagovornika, postoje dve moguće verzije događaja. Prva je da je Ministarstvo prosvete zaista postalo korisnik prostora krajem decembra. U tom slučaju, smatraju, morao bi da postoji dokument kojim je to pravo prestalo pre nego što je Grad prostor dodelio Fakultetu srpskih studija.
„Ako je Ministarstvo bilo korisnik prostora, onda mora da postoji neki pravni osnov kojim je to korišćenje počelo i prestalo. Dakle mora prvo da postoji osim rešenja ugovor sa pratećom dokumentacijom o primopredaji a onda i raskid ugovora, sporazum ili neki drugi dokument kojim se korišćenje prostora okončava. Bez toga nije jasno kako je isti prostor mogao da bude ponovo dodeljen drugom korisniku“, objašnjava Videnović.
Druga mogućnost jeste da Ministarstvo nikada nije formalno postalo korisnik prostora.
„Ako ne postoji ugovor i zapisnik o primopredaji, onda imamo problem kako je Fakultet već u januaru koristio taj prostor za dokumentaciju koja je korišćena u postupku akreditacije. Ne može neko da fotografiše prostor, pravi inventar i predstavlja ga kao prostor ustanove ako nema nikakav osnov za korišćenje.“
Prostor korišćen pre zvanične primopredaje?
Posebno pitanje za sagovornike predstavlja period pre 15. maja, kada je zvanično sačinjen zapisnik o primopredaji. Kako navode, 25. aprila 2026. godine v.d. dekana Fakulteta srpskih studija Slaviša Nedeljković i predsednik Privremenog saveta Milan Lazarević vodili su televizijsku ekipu „Niš TV“ kroz objekat i pokazivali prostorije koje su predstavljene kao prostor budućeg fakulteta.
„Imamo situaciju da se prostor pokazuje javnosti, da se predstavljaju učionice i oprema, a zvanična primopredaja se dešava tek nekoliko nedelja kasnije. Zato se postavlja pitanje po kom osnovu je taj prostor tada korišćen“, kaže Videnović.
Zapisnik o primopredaji koji otvara nova pitanja
Jedan od dokumenata koji posebno privlači pažnju sagovornika jeste zapisnik o primopredaji poslovnog prostora, sačinjen 15. maja 2026. godine, kojim se konstatuje da je Fakultet srpskih studija postao korisnik prostora na Trgu kralja Milana 8. U samom dokumentu navedeno je i da je četvrti sprat u ovoj zgradi u jako lošem stanju, što je Mašina i uvidela izlaskom na teren.
Prema oceni Milana Videnovića, problem nije samo u sadržaju dokumenta, već u poređenju onoga što u njemu piše sa onim što se moglo videti na snimcima nastalim nekoliko nedelja ranije.
„Zapisnik o primopredaji je tehnički dokument koji treba samo da konstatuje stanje na terenu. On nije dokument koji nešto kreira, već dokument koji beleži ono što postoji. Međutim, kada uporedimo ono što piše u zapisniku sa onim što smo mogli da vidimo na snimcima dvadesetak dana ranije, pojavljuju se ozbiljna pitanja“, kaže Videnović.
Prema njegovim rečima, u dokumentu se navodi da se na četvrtom spratu nalaze rashodovane klupe i stolovi, ali se ne pominje druga oprema koja je prethodno bila prikazivana javnosti.
„Na snimcima vidimo učionice, računare, kabinete i određenu opremu. Međutim, u zapisniku o primopredaji toga nema. Ne konstatuje se da ta oprema postoji, ne navodi se čija je, niti se objašnjava gde je evidentirana. Postavlja se pitanje zašto se u zvaničnom dokumentu ne nalazi ono što je prethodno bilo javno prikazano“, ističe on.
Videnović naglašava da nije na njemu da utvrđuje da li je bilo nepravilnosti, ali smatra da postoje okolnosti koje zahtevaju proveru.
„Ne možemo mi donositi konačne zaključke. To je posao nadležnih organa. Ali kada imate dokument koji ne odgovara onome što ste nekoliko nedelja ranije videli na terenu, onda je potpuno legitimno postaviti pitanje zbog čega je to tako.“
Posebno pitanje, prema njegovim rečima, predstavljaju potpisi na samom dokumentu.
„Na prvi pogled deluje da potpisi dve službene osobe imaju sličnosti u rukopisu. Naravno, to nije nešto što mi možemo da utvrdimo. Za to postoji sudski veštak grafološke struke koji može da kaže da li su u pitanju dva različita potpisa ili je jedna osoba potpisala umesto druge. Upravo zato smatram da ovaj dokument treba proveriti, što je posao nadležnih organa“, ističe on.
On dodaje da bi eventualna provera morala da obuhvati i pitanje prisustva službenih lica prilikom primopredaje.
„Treba utvrditi da li su osobe koje su navedene u dokumentu zaista bile prisutne, da li su lično potpisale zapisnik i da li dokument verno prikazuje stanje koje je tada postojalo.“
Čija je bila oprema koju su pokazivali?
Pitanje inventara, prema mišljenju sagovornika, povezano je i sa samim postupkom akreditacije.
Ukoliko je recenzentska komisija Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta (NAT) tokom posete videla opremljene prostorije, postavlja se pitanje šta je tačno bilo predmet njihovog uvida.
„Svaka institucija koja ima opremu mora da ima evidenciju. Svaki računar, svaka ozbiljnija oprema, treba da ima inventarski broj. Ako je ta oprema bila u prostoru kada je komisija dolazila, onda mora da postoji trag čija je to oprema i na koji način se nalazi tamo“, kaže Videnović.
On dodaje da ostaje otvoreno pitanje da li je oprema bila vlasništvo Fakulteta srpskih studija, Grada Niša ili nekog drugog subjekta.
„Ako je neko pokazivao prostor sa računarima i kabinetima, onda mora da postoji odgovor na pitanje otkud oprema fakultetu u osnivanju, koji nema sredstva niti pravo na zaključenje ugovora? Čija je to oprema? Da li je kupljena, pozajmljena, iznajmljena? Sve to mora da ima dokumentaciju“, pita se Videnović.
Kako je akreditacija završena za nekoliko dana?
Poseban deo pitanja odnosi se na postupak početne akreditacije Fakulteta srpskih studija. Profesorka Jasmina Đorđević, koja je više puta učestvovala u postupcima akreditacije visokoškolskih ustanova, smatra da je brzina kojom je dokumentacija pripremljena neuobičajena.
„Akreditacija nije jednostavan proces. To je ozbiljan posao koji zahteva vreme. Kada pripremate dokumentaciju, ne pišete samo nekoliko strana. Vi morate da obradite standarde, da priložite dokaze, da opišete prostor, opremu, biblioteku, nastavni kadar, studijske programe. To su stotine stranica“, ističe ona.
Ona ukazuje na činjenicu da je zahtev za početnu akreditaciju, prema dostupnim informacijama, podnet svega tri dana nakon objavljivanja novog pravilnika.
„Novi pravilnik je objavljen 6. februara, a zahtev je podnet 9. februara. Nama koji se time bavimo godinama treba mesecima da pripremimo sve kako treba. Morate da prikupite dokumentaciju, proverite svaki podatak, uskladite sve sa standardima. Zato se postavlja pitanje kako je moguće da je kompletna dokumentacija pripremljena za nekoliko dana“, dodaje Đorđević.
Kako kaže, postoje dve mogućnosti.
„Ili je neko unapred imao uvid u to šta će biti u novim pravilima, ili se postavlja pitanje šta je zapravo predato. Ne tvrdim da znam odgovor, ali činjenica je da takva brzina zahteva objašnjenje.“
Dokumenti preuzeti, ali prostor nije mogao biti preuzet
Đorđević navodi da je deo dokumentacije mogao biti zasnovan na postojećim materijalima Filozofskog fakulteta, ali da se to ne odnosi na osnovne uslove rada.
„Moguće je da su određeni delovi studijskih programa preuzeti iz postojeće dokumentacije, jer su programi praktično zasnovani na onome što već postoji. Ali prostor nije mogao biti preuzet. Biblioteka nije mogla biti preuzeta. Oprema nije mogla biti preuzeta. To su stvari koje moraju da postoje kod ustanove koja traži akreditaciju“, ističe ona.
Prema njenim rečima, upravo tu nastaju pitanja.
„Ako je neko preuzimao dokumentaciju, morao je da proveri da li ona odgovara stvarnom stanju. Ne možete preuzeti podatke iz jedne ustanove i samo ih preneti ako oni ne odgovaraju onome što imate na terenu“, dodaje.
Amfiteatri, lift i prostor koji ne odgovara dokumentaciji
Jedna od nelogičnosti koju sagovornici izdvajaju odnosi se na prostorne kapacitete.
„U akreditaciji postoje određeni standardi. Ako imate amfiteatre, to nisu obične učionice. Amfiteatar je prostor u koji može da stane veliki broj studenata. Kod nas amfiteatri imaju kapacitet od 80, 100 i više mesta“, kaže Đorđević.
Prema njenim rečima, problem nastaje kada se uporede ti standardi sa prostorijama koje su javno prikazane.
„Na snimcima koje smo videli prikazane su učionice koje su male. U njih može da stane dvadesetak studenata. Onda se postavlja pitanje gde su ti amfiteatri koji su navedeni u dokumentaciji“, pita se profesorka Đorđević.
Slično pitanje postavlja i kada je reč o pristupačnosti prostora.
„Na jednom mestu se navodi lift, a onda se postavlja pitanje gde taj lift fizički može da bude ugrađen u toj zgradi. To su stvari koje recenzentska komisija mora da proveri na terenu.“
Zašto NAT ne dostavlja dokumentaciju?
Jedno od pitanja koje dodatno podgreva sumnje sagovornika jeste odluka Nacionalnog tela za akreditaciju da Filozofskom fakultetu u Nišu ne dostavi traženu dokumentaciju u predviđenom roku.
„NAT je probio zakonske rokove. Prvo je istekao osnovni rok, zatim su tražili dodatnih 45 dana. Ukupno govorimo o više od 50 dana. Ako imate dokumentaciju koja pokazuje da je sve urađeno pravilno, zašto je problem da je dostavite?“, pita Videnović.
On dodaje da bi dokumentacija mogla biti dostavljena elektronskim putem.
„Oni ne moraju ništa da štampaju. Dokumentacija postoji u elektronskom obliku. Jednim klikom može da se prosledi. Zato se postavlja pitanje zbog čega se to ne radi.“
Posebno pitanje, prema rečima profesorke Đorđević, jeste ko su bili recenzenti koji su ocenili da Fakultet srpskih studija ispunjava uslove.
„Mi i dalje ne znamo ko su ljudi koji su obilazili prostor i dali ocenu. To je važno pitanje. Ako znamo ko su recenzenti, možemo da razumemo šta su oni videli, šta su proverili i na osnovu čega su doneli zaključak.“
Od kojih sredstava se plaćaju troškovi prostora?
Pored pitanja kada je i na koji način Fakultet srpskih studija dobio prostor na Trgu kralja Milana 8, dokumentacija otvara i pitanje finansiranja korišćenja tog objekta.
Prema rešenju Grada Niša, prostor je Fakultetu srpskih studija ustupljen uz obavezu plaćanja komunalnih troškova za period korišćenja, što stoji u članu 12, prema dokumentaciji koju je pregledala Mašina. Međutim, sagovornici ukazuju na to da ostaje nejasno iz kojih sredstava se ti troškovi izmiruju.
Videnović podseća da Fakultet srpskih studija u ovom trenutku nema studente, ne izvodi nastavu i nema prihode koji bi bili karakteristični za visokoškolsku ustanovu.
„Ako imate ustanovu koja nema studente, nema školarine, nema prihode od sopstvene delatnosti, onda se postavlja jednostavno pitanje – od kojih sredstava se plaćaju troškovi prostora? Ako je ustanova indirektni budžetski korisnik, onda postoje određeni mehanizmi finansiranja, ali mora da postoji jasan trag. Mora da se zna na koji račun dolaze sredstva, ko njima upravlja i na koji način se troše“, priča Videnović.
Sagovornici Mašine dodaju da posebno pitanje predstavlja status računa Fakuleta srpskih studija u sistemu trezora.
„Mi smo dobili odgovor od Uprave za trezor na zahtev za informacije od javnog značaja da oni nemaju evidentiran račun u sistemu SPIRI u kojem se nalaze visokoškolske ustanove. Zato se postavlja pitanje koji račun oni koriste, da li je račun otvoren naknadno, kada je otvoren i da li su neka sredstva u međuvremenu korišćena“, navodi Đorđević.
Kako dodaje, čak i ukoliko je račun u međuvremenu otvoren, ostaje pitanje usklađenosti sa sudskim postupkom koji je u toku.
Privremena mera Upravnog suda i posledice za dalje postupke
Jedan od važnih elemenata cele priče jeste i privremena mera koju je doneo Upravni sud, a kojom su, prema navodima sagovornika, zaustavljeni efekti odluke o izdavanju radne dozvole.
Videnović objašnjava da takva odluka ima posledice na sve naredne korake koji zavise od ispunjavanja tog uslova.
„Ako je sud doneo privremenu meru kojom se zaustavljaju određene posledice odluke, onda institucije moraju da postupaju u skladu sa tim. Ne može se ponašati kao da ta odluka ne postoji. Sve što zavisi od statusa ustanove mora da bude preispitano.“
On dodaje da bi posebno trebalo proveriti eventualne finansijske tokove.
„Ako neko zna za sudsku odluku, a ipak se nastavlja sa korišćenjem sredstava ili sprovođenjem postupaka koji su povezani sa osporenim statusom ustanove, onda to više nije samo pitanje administrativne procedure. To može postati pitanje odgovornosti konkretnih lica.“
Obaveza prema Gradu i pitanje raskida ugovora
Sagovornici ukazuju i na obaveze koje Fakultet srpskih studija ima prema Gradu Nišu kao vlasniku prostora, što je predviđeno Rešenjem o korišćenju prostora koji je potpisao gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović 15. maja ove godine.
„Ako postoji ugovor kojim je prostor dat na korišćenje, onda postoje i obaveze korisnika. Jedna od njih jeste plaćanje troškova koji nastaju korišćenjem prostora. Ako korisnik to ne ispunjava, onda postoje mehanizmi za raskid ugovora“, kaže profesorka Đorđević.
Ona smatra da će se vrlo brzo videti da li se te obaveze ispunjavaju.
„Ako je primopredaja bila 15. maja, onda su od tog trenutka krenule obaveze. Fakultet nema studente, nema nastavu, nema prihode. Zato je legitimno pitanje kako se te obaveze izvršavaju.“
Šta se dogodilo sa prethodnim ugovorom Ministarstva i Grada?
Za sagovornike je posebno važno i pitanje odnosa između Ministarstva prosvete i Grada Niša.
Ukoliko je postojao ugovor kojim je Ministarstvo dobilo prostor krajem decembra, smatraju da javnost ima pravo da zna njegov sadržaj.
„Ako je Grad imao ugovor sa Ministarstvom prosvete, taj ugovor mora da postoji. Javnost ima pravo da zna šta u njemu piše, na koji period je zaključen, pod kojim uslovima i kako je prestao da važi“, kaže Đorđević.
Ona dodaje da bez tog dokumenta ostaje nejasno kako je prostor mogao da promeni korisnika.
„Ako ugovor postoji, onda mora da postoji i način na koji je prestao. Ako ugovora nema, onda se postavlja pitanje na osnovu čega je Ministarstvo moglo da koristi taj prostor kao deo dokumentacije za akreditaciju.“
„Nije problem samo odluka, već način na koji je doneta“
Sagovornici naglašavaju da suština problema nije samo u tome ko je doneo odluku, već kako je ona pripremljena i sprovedena. Grad Niš se u svojim odgovorima poziva na to da Statut Grada daje gradonačelniku nadležnost da odlučuje o davanju poslovnog prostora na korišćenje.
Međutim, Đorđević smatra da taj odgovor ne rešava ključne dileme.
„Niko ne spori da gradonačelnik ima određene nadležnosti. Ali pitanje nije samo ko potpisuje odluku. Pitanje je kako je odluka pripremljena. Ko je primio zahtev? Ko je formirao predmet? Ko je proverio dokumentaciju? Ko je utvrdio da postoji javni interes? Ko je dao mišljenje?“
Kako kaže, javna svojina ne može biti predmet odluke bez procedure.
„Ne može neko samo da podnese zahtev i da dobije prostor. To ne funkcioniše tako. Mora da postoji trag postupanja administracije. Mora da se vidi ko je šta radio i kada“, dodala je ona.
„Najveći problem za osnivanje nisu oni koji ukazuju na nepravilnosti“
Iako ih deo javnosti kritikuje da pokušavaju da spreče osnivanje Fakulteta srpskih studija, sagovornici odbacuju takve tvrdnje. Đorđević kaže da je problem u načinu na koji je ceo proces vođen.
„Meni se sve više čini da najveći problem za osnivanje Fakulteta srpskih studija nisu ljudi koji ukazuju na nepravilnosti, već upravo oni koji su dobili zadatak da ga osnuju. Mi nismo ti koji smo vodili postupke, mi nismo donosili odluke. Njihovi postupci su doveli do toga da danas postoje ozbiljna pitanja.“
Prema njenim rečima, cilj nije osporavanje prava bilo koje ustanove da postoji, već insistiranje da pravila budu ista za sve.
„Ako nešto važi za jedan fakultet, mora da važi i za drugi. Akreditacija mora da bude ista za sve, korišćenje javnog prostora mora da bude isto za sve. Ne može neko da prolazi kroz stroge kontrole, a da se kod drugog prelazi preko stvari koje otvaraju ozbiljne dileme.“
Institucije treba da daju odgovore
Videnović zaključuje da dokumentacija koju su analizirali ne predstavlja konačnu presudu, već osnov za dodatne provere.
„Nije na nama da donosimo konačne odluke. Postoje institucije koje treba da utvrde činjenice. Ali posao javnosti i istraživača jeste da postavlja pitanja kada dokumenti pokazuju nelogičnosti.“
Kako kaže, odgovori na ta pitanja važni su ne samo zbog jednog fakulteta, već zbog poverenja u sistem.
„Kada se osniva visokoškolska ustanova, kada se koristi javni prostor i kada se troše javna sredstva, javnost mora da zna da je sve urađeno po pravilima. Ako jeste, dokumentacija će to pokazati. Ako nije, nadležni organi treba da utvrde gde je problem nastao“, ističe on.
Kako bi dobila odgovore od institucija – od grada Niša, Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) i v.d dekana Fakulteta srpskih studija, Mašina je uputila odgovore svima njima. V.d dekana i profesor Fakulteta srpskih studija Slaviša Nedeljković kratko je prokomentarisao „da je u romingu i da nema vremena za komentare“.
Mašina je uputila pitanja gradonačelniku Niša Dragoslavu Pavloviću sa molbom da pojasni hronologiju dodele prostora Fakultetu srpskih studija, okolnosti pod kojima je objekat eventualno korišćen pre zaključenja ugovora i zvanične primopredaje, kao i da li Grad raspolaže saznanjima o tome da je ustanova dobila početnu akreditaciju pre nego što je podnela zahtev za korišćenje gradskog prostora. Zatražena su i pojašnjenja o ispunjavanju ugovornih obaveza, uključujući plaćanje komunalnih troškova, kao i da li će Grad pokrenuti postupak utvrđivanja odgovornosti ukoliko se utvrdi da je prostor korišćen suprotno propisanoj proceduri. Međutim, do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.
NAT: Prostor je korišćen pre ugovora, jedan od petoro članova komisije je Čedomir Antić
Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT) smatra da u postupku početne akreditacije Fakulteta srpskih studija nije bilo nepravilnosti, iako potvrđuje da je ustanova prostor na Trgu kralja Milana 8 koristila pre nego što je formalno zaključila ugovor o korišćenju i izvršena primopredaja sa Gradom Nišom.
U odgovoru dostavljenom Mašini, NAT navodi da je Fakultet uz zahtev za početnu akreditaciju, podnet 9. februara 2026. godine, dostavio dva dokumenta kao dokaz da ispunjava uslove u pogledu prostora. Prvi je rešenje Grada Niša od 31. decembra 2025. godine kojim se deo poslovnog objekta na adresi Trg kralja Milana 8 daje na korišćenje Ministarstvu prosvete za potrebe akreditacije Fakulteta srpskih studija, dok je drugi izjava kompanije GRIFON MEDIA DOO Beograd da će nakon registracije Fakulteta kao pravnog lica deo prostora dati u podzakup.
Međutim, kako je već navedeno u ovom tekstu, postoje nelogičnosti koje se tiču ovog rešenja. Prema uvidu Mašine, 30. decembra 2025. u „Službenom glasniku“ u broju 120 objavljeno je da je Fakultet srpskih studija osnovan na adresi Trg kralja Milana broj 8.
„Ministarstvo prosvete je zahtev Gradu Nišu uputilo 31. 12. 2025. Grad je rešenje donelo istog dana, tj. 31. 12. 2025. Kako je Fakultet srpskih studija mogao biti osnovan na toj adresi ako je prostor dobio tek jedan dan kasnije?“, pita se profesorka Đorđević.
NAT u odgovoru navodi da Fakultet u tom trenutku nije mogao da zaključi ugovor o korišćenju prostora jer još nije imao svojstvo pravnog lica. Kako objašnjavaju, visokoškolska ustanova pravni subjektivitet stiče tek nakon dobijanja dozvole za rad i upisa u registar nadležnog privrednog suda, nakon čega može da zaključuje ugovore i preduzima pravne radnje.
Uvidom u dokumentaciju Mašina je primetila da je v.d dekana profesor Slaviša Nedeljković zaključivao ugovore sa bibliotekama u Nišu, što potvrđuju i dokumenta koja su objavljena na sajtu Fakulteta srpskih studija koja se tiču akreditacije.
Istovremeno, NAT potvrđuje jednu od ključnih činjenica oko koje su se pojavila pitanja tokom ovog postupka – da je Fakultet srpskih studija prostor na Trgu kralja Milana 8 koristio i pre formalnog ugovora sa Gradom.
„Postavlja se pitanje onda zašto je Fakultet srpskih studija aprila 2026. tražio taj prostor opet, kao i zašto je sačinjen zvanični spisak o primopredaji 15. maja 2026. godine“, dodaje ona, dok u odgovoru NAT-a stoji da je „Fakultet srpskih studija Univerziteta u Nišu od momenta podnošenja zahteva za početnu akreditaciju u faktičkom korišćenju poslovnog prostora na adresi Trg kralja Milana br. 8 u Nišu.“
Prema njihovom objašnjenju, to je utvrdila recenzentska komisija koja je prostor obišla 23. marta 2026. godine, četiri dana pre nego što je doneta odluka o početnoj akreditaciji. NAT navodi da je petočlana komisija tada pregledala prostorije, razgovarala sa predstavnicima ustanove i sačinila fotografije objekta, koje su dostavljene Mašini. Jedan od petoro članova komisije je i Čedomir Antić, profesor sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Upitan da prokomentariše kako vidi što je Antić izabran da bude u recenzentskoj komisiji, Videnović kaže je on „tendenciozno odabran kao jedan od ljudi koji u javnosti brane razne ideje aktuelne vlasti“.
„U javnosti je prepoznat kao pristalica ideje osnivanja Fakulteta srpskih studija, te nije ni čudo što je ocenom 10 ocenjen prostor koji nema osnovne potrebne elemente za uspešnu akreditaciju. Zanimljivo je da je Antić kasnije u javnosti govorio da ’niški model’ u čijoj realizaciji je kako vidimo aktivno učestvovao treba preneti i na druge univerzitete u zemlji. Definitivno je odabran kao neko ko će učestvovati u stvaranju presedana koji će sutra poslužiti za razbijanje njegovog fakulteta. To je sledeće“, kaže Videnović.
Šta kažu propisi, a šta ima Fakultet srpskih studija?
Uvidom u dokumentaciju Mašina je primetila da postoje dva ugovora odnosno rešenja o korišćenju prostora. Jedan se tiče prostora na drugom spratu koji pripada Gradu Nišu i koji se dana 31. 12. 2025. daje Ministarstvu prosvete na korišćenje. U rešenju stoji da se daje ukupno 570,51 m2 i 327,75 m2 ili ukupno 898,26 m2. Od toga, samo 392,35 m2 može da se koristi za potrebe nastave, jer preostalih 505,91 m2 otpada na hodnike, toalete, studentsku službu i druge objekete u ovoj ustanovi.
U drugom rešenju, potpisano sa firmom „Grifon media doo“, overa notara 15. 12. 2025. godine koji je Mašini dostavljen, ustupaju se dva prostora, oba sa neodređenom namenom, od ukupno 824 m2. Na osnovu Mašinine analize sledi da Fakultet srpskih studija nema navedenih 2008.45 m2, što je konstantovano u Odluci o akreditaciji na sajtu ove ustanove, već samo 1216,35 m2. Imajući u vidu pravilnik NAT-a, Fakultet srpskih studija ne poseduje amfiteatar, kao ni lift, što je Mašina uvidela odlaskom na adresu Trg kralja Milana 8.
U NAT-u smatraju da kasnije zaključenje ugovora o korišćenju prostora nije bilo prepreka za dobijanje početne akreditacije, jer Fakultet pre sticanja pravnog subjektiviteta nije mogao da bude ugovorna strana.
Međutim, odgovor NAT-a istovremeno otvara i dodatna pitanja koja se odnose na sam status tog „faktičkog korišćenja“ prostora. Ako Fakultet nije mogao da zaključi ugovor pre registracije, ostaje pitanje na osnovu kog dokumenta je imao pravo da koristi prostor, uđe u objekat, opremi ga i predstavi ga recenzentskoj komisiji kao svoje sedište.
NAT navodi da je za potrebe akreditacije bilo dovoljno rešenje Grada Niša kojim je prostor ustupljen Ministarstvu prosvete i izjava privatne kompanije koja je najavila budući podzakup, dok se pitanje formalnog ugovora između Fakulteta i vlasnika prostora, prema njihovom odgovoru, proverava u postupku prve redovne akreditacije ustanove.
Na pitanje da li će zbog novih informacija preispitati postupak početne akreditacije, NAT odgovara da za to ne nalazi osnov, navodeći da, prema njihovoj oceni, nije bilo propusta u radu recenzentske komisije niti u postupku donošenja odluke.
Propusta je ipak bilo, iako NAT kaže da nije
Pravilnik Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) u članu 10.1 propisuje da visokoškolska ustanova mora da ima sopstvenu biblioteku sa fondom koji po obimu i sadržaju pruža podršku nastavnom procesu. U pravilniku se navodi da biblioteka treba da raspolaže sa najmanje 1.000 bibliotečkih jedinica iz oblasti u kojoj se izvodi nastava.
Međutim, u Odluci o početnoj akreditaciji, na strani 20, navodi se da je bibliotečka delatnost Fakulteta srpskih studija organizovana kroz ugovornu saradnju sa Univerzitetskom bibliotekom „Nikola Tesla” i Narodnom bibliotekom „Stevan Sremac” u Nišu. Iz izveštaja proizlazi da Fakultet nema sopstvenu biblioteku, već da studentima i nastavnicima obezbeđuje pristup bibliotečkoj građi putem partnerskih ustanova.
Komisija istovremeno navodi da je korisnicima dostupno 98.639 bibliotečkih jedinica u elektronskim bazama. Međutim, reč je o fondu Univerzitetske biblioteke, a ne o bibliotečkom fondu u vlasništvu Fakulteta srpskih studija. Zbog toga se postavlja pitanje da li je u ovom slučaju ispunjen Standard 10 NAT-a, koji izričito propisuje postojanje biblioteke visokoškolske ustanove sa odgovarajućim fondom, nezavisno od pristupa literaturi obezbeđenog na osnovu ugovora sa drugim bibliotekama.
Mašina je zatražila dodatne odgovore od NAT-a – spisak imena i prezimena recenzenata, kao i rešenja o imenovanju istih. Do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.
