Teoretski je, navodi za Mašinu novinar Čaba Presburger, moguće spojiti parlamentarne i izbore za nacionalne savete, ali bi to u praksi izazvalo čitav niz komplikacija.
On ukazuje na to da u Srbiji postoji 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, od kojih se najveći broj nalazi u Vojvodini, a da se njih 19 bira neposrednim putem.
Pripadnici različitih nacionalnih zajednica nalaze se na posebnim biračkim spiskovima, a svaka izborna lista koja učestvuje na izborima može delegirati člana u prošireni sastav biračkog odbora, navodi Presburger i dodaje da tu treba računati i nezavisne posmatrače.
„I tako će biti biračkih mesta u veoma mešovitim opštinama na kojima će građani moći da glasaju za čak četiri ili pet nacionalnih saveta. Ako se za svaki od njih kandiduje u proseku po četiri-pet lista, to znači da bi samo među delegatima izbornih lista moglo biti i dvadesetak ljudi koji bi proširili tročlani birački odbor, uz posmatrače”, objašnjava.
Ako bi se, dodaje, na istom mestu održavali i parlamentarni izbori, trebalo bi računati i na dodatne delegate.
„Gužva, haos, puževim korakom sporo odvijanje procedure, zbrka – to bi bio rezultat. Naravno, ne može se isključiti ni mogućnost da vlasti takva situacija čak može odgovarati, jer bi se u takvim okolnostima izborna prevara lakše prikrila”, smatra novinar.
Upitan da li će eventualno spajanje izbora sa parlamentarnim ‘baciti u senku’ izbore za savete nacionalnih manjina i zbuniti birače, predsednik DZVM-a, opozicione stranke mađarske nacionalne manjine, Aron Čonka odgovara da sigurno hoće.
„Čitava ta kampanja za parlamentarne izbore će potisnuti ove izbore za nacionalne savete”, kaže on i dodaje da zbrku mogu napraviti i novi paravani za glasanje, odnosno mogućnost da birači biraju paravan ili kabinu.
„To je pogodno tlo da se na samim biračkim mestima napravi jedna čitava neka zbrka i u toj zbrci da se lakše sprovedu neki manifetluci poput paralelnih biračkih spiskova, pozivanje ljudi, instruisanje ljudi kako da glasaju”, smatra Čonka.
Zbrke će, dodaje, biti i u samoj kampanji, budući da će manjinske stranke, koje na parlamentarnim izborima podržavaju studente, voditi svoju kampanju samo za izbore za savete nacionalnih manjina, a birače pozivati da na republičkim izborima glasaju za studente.
Izbori za nacionalne savete treba da se održe onda kad im je vreme, stav je DZVM-a.
Rok za održavanje tih izbora je 3. decembar, budući da oni moraju biti održani najkasnije 15 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan, što je u ovom slučaju Nacionalni savet goranske nacionalne manjine, koji je konstituisan 18. decembra 2022.
Ipak, u DZVM-u sumnjaju da će tako zaista i biti. Predsednik DZVM-a kaže za Mašinu da se već, iza kulisa, govori o tome da će se možda izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina odložiti za proleće naredne godine, izmenom zakonskih rokova.
Ukoliko izbori budu održani istovremeno kad i parlamentarni, Čonka smatra da bi to pomoglo onim manjinskim strankama koje su već vlast u nacionalnim savetima.
„Prosto što bi oni ‘o istom trošku’ mogli da skupe potpise što za nacionalni savet, što za parlamentarne izbore, i da izađu na izbore samostalno kao manjinske stranke”, navodi on.
On podseća da je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) najavio samostalni izlazak, kao i neke druge manjinske partije – bošnjačke, albanske, pa i Ruska stranka, koja se vodi kao manjinska, a koje su, smatra, do sada dokazano bile uvek uz vlast.
Čonka smatra da je strategija vlasti upravo to da tako manjinskim strankama koje je podržavaju ‘pomogne’ u kampanji za izbore za nacionalne savete, a da te stranke na parlamentarnim izborima posluže ukoliko bude neophodno nekoliko mandata za formiranje nove vlade.
Strankama koje trenutno nisu u nacionalnim savetima ili nisu uz vlast, biće, smatra Čonka, otežan posao zbog komplikovane procedure overe potpisa, a onda i zbog mogućnosti da overivači budu prezauzeti ukoliko se istovremeno budu prikupljali i potpisi za izlazak na parlamentarne izbore.
Promena vlasti u Mađarskoj promenila izborno raspoloženje mađarskih glasača u Srbiji
Najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji su Mađari, kojih prema rezultatima popisa iz 2022. godine ima više od 184.000.
Upitan o raspoloženju mađarskih glasača za naredne parlamentarne izbore, mađarski novinar iz Vojvodine Čaba Presburger objašnjava za Mašinu da su tokom prve decenih dehiljaditih godina Demokratska stranka (DS) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) bile dve stranke koje su uspevale da privuku relativno veliki broj mađarskih glasova.
„Iako je izlaznost Mađara u to vreme bila ispod republičkog proseka, polovina onih koji su glasali svoj glas nije davala stranci sa mađarskim predznakom. Situacija se tokom 2010-ih promenila, nakon što su praktično nestale sa političke scene dve pomenute stranke”, objašnjava novinar.
SVM je, nastavlja Presburger, potiskujući svoje mađarske političke rivale, a uz snažnu podršku iz Mađarske, ponovo osvojio najveći deo mađarskih glasova.
Do manjeg potresa došlo je posle 2015. godine, kada se jedna grupa izdvojila iz SVM-a i formirala Mađarski pokret, ali je i ta situacija, kaže novinar, brzo izglađena i usledila je skoro čitava decenija stabilnosti SVM-a.
„Promena vlasti u Mađarskoj, međutim, donela je potpuno novu situaciju. Pojavili su se novi politički akteri koji su – barem na izborima za nacionalne savete – u stanju da budu konkurencija SVM-u, dok će na republičkom nivou podržati studentsku listu”, zaključuje on.
Politički aktivni deo mađarske zajednice u Vojvodini se, objašnjava Presburger, može podeliti na dve grupe: na one koji glasaju samo u Srbiji i na one koji glasaju i u Mađarskoj.
„Ovi drugi su u 80-90 odsto slučajeva glasali za Fides, ali to ne znači automatski da su u Srbiji nužno glasači SVM-a, a pogotovo ne SNS-a. Novonastale mađarske alternativne organizacije pre svega mogu da privuku one koji su bili nezadovoljni i SVM-om i Fidesom, kao i one na koje politička kretanja u Mađarskoj ni do sada nisu imala presudan uticaj”, navodi Presburger.
Jedno je, zaključuje sigurno, a to je da mađarsko društvo u Vojvodini, posle mnogo godina, ponovo pokazuje obrise pluralizma, što će se, smatra, u nekom obliku odraziti i na izbore u Srbiji.
Podsećamo, vanredni parlamentarni izbori, odnosno izbori za narodne poslanike Narodne skupštine, još uvek nisu raspisani, ali je vlast najavili da će oni biti održani 18. ili 25. oktobra. Ukoliko to bude tako, izbori moraju biti raspisani početkom septembra, odnosno između 3. i 10. septembra.
D.S.
