Cela predložena površina Savskog amfiteatra se 2015. godine podvela kao zemljište od javnog značaja, iako je prema PPPPN projekat Beograd na vodi imao samo jedan procenat sadržaja javnih namena, ako se izuzmu saobraćajnice.
Kako je Mašina tada pisala, projekat Beograda na vodi je u celini tretiran kao projekat u kome bi većina objekata bila od javnog interesa, a u službi građana, kao što su objekti koje Zakon o eksproprijaciji označava kao obrazovne, zdravstvene, objekte socijalne zaštite i kulture, vodoprivrede, sporta, objekte za potrebe autonomne i lokalne samouprave, odbranu zemlje, kao i objekte za zbrinjavanje socijalno ugroženih lica, saobraćajnica od nacionalnog značaja i dr.
Većina predložene gradnje je bila namenjena za poslovne, poslovno-stambene i stambene objekte, koji prema tadašnjem Zakonu o eksproprijaciji nisu predmet javnog interesa.
Vlada Republike Srbije tada je predložila lex specialis sa kojim se opravdava eksproprijacija privatnog vlasništva zbog činjenice da je projekat Beograda na vodi od posebnog interesa za zemlju. Taj predlog je i usvojen u Narodnoj skupštini.
Podsetimo, Vlada je donela odluku o označavanju projekta Beograda na vodi kao projekta od posebnog značaja na zatvorenoj sednici sa zaključkom Vlade u koji javnost nije imala uvid.
Širenje projekta
Mašina je pisala da se opravdanje za donošenje ovog posebnog zakona nudi i u vidu PPPN za projekat Beograd na vodi, a Vlada Srbije je prošle godine usvojila izmene i dopune u vezi prostornog plana za projekat Beograd na vodi, čime se sada dozvoljava da se urbanistički projekat proširi na opštine Savski venac, Novi Beograd i Čukarica.
U junu 2025. godine, 10.000 građana podnelo je primedbe protiv širenja projekta na leve i desne obale reke Save.
U izmenjenom planu su obuhvaćeni prostor Beogradskog sajma, park Terazijska terasa, Čukarički rukavac, prostor nekadašnjih rezervoara NIS-a, koridor Topčiderske reke, kao i delovi leve obale Save na Novom Beogradu.
Usvajanjem ovog prostornog plana, projekat sada može da dobije građevinske dozvole i započne izgradnju novih objekata.
Građanska inicijativa „Beograd ostaje” ranije je pokrenula peticiju i objasnila razloge zbog kojih se protivi širenju projekta. Upozorili su da, ukoliko plan bude sproveden, „čitava obala Save, i leva i desna, postaće privatna svojina.“
Širenje Beograda na vodi nije odlučila neka stručna institucija ni gradske vlasti, već sama Vlada Srbije, koja je donela odluku o novim izmenama i dopunama PPPPN za Beograd na vodi.
Podsetimo, kada su sredinom 2023. godine izglasane izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, stručne organizacije su, između ostalog, pominjale probleme u vezi sa PPPPN-om i Agencijom za prostorno planiranje i urbanizam.
„Što se tiče najnovijih izmena, one ne utiču na širenje Beograda na vodi. To je sve omogućeno prvobitnim planom; konkretno, kada je Vlada proglasila projekat Beograd na vodi od nacionalnog značaja, stvorila se mogućnost da se uradi PPPN za centar grada, što je bilo dozvoljeno i prethodnim Zakonom o planiranju i izgradnji. Iako nema nikakve logike da se PPPN radi u centru grada, to se dešava jer je projekat proglašen nacionalnim interesom. Sada su samo u pitanju izmene tog plana, koje su takođe dozvoljene“, izjavili su tada za Mašinu iz Ministarstva prostora.
Šta je poznato o rušenju u Savamali?
Kontroverze koje su pratile donošenje ovog plana, a na koja su strukovna udruženja više puta upozoravala, se ogleda u činjenici da je u vreme njegovog donošenja on izrađen protivno važećem Zakonu o planiranju i izgradnju.
Ono što se ispostavilo kao najveća kontroverza je bilo rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskom naselju Savamala, kada su u toku izborne noći 24. aprila 2016. godine, bageri počeli sa rušenjem.
Kako je pisao KRIK, tada su maskirani muškarci vezali čuvara koji je obezbeđivao objekte i oduzeli mu telefon, a isto se desilo i sa slučajnim prolaznicima. Još maskiranih osoba sa fantomkama i palicama je tada obezbeđivalo teren tokom izvođenja ove operacija.
Tada policije nije bilo, a tadašnji Zaštitnik građana Saša Janković utvrdio da je naređenje policiji da ne postupa te noći stiglo sa „vrha“.
KRIK je podsetio da Tužilaštvo nije reagovalo ni saslušalo osobe koje su javno iznosile svoja saznanja u vezi sa događajima u vezi sa rušenjem u Savamali.
Danas, deset godina kasnije, zbog toga niko nije odgovarao.
Povodom dešavanja u Savamali, Inicijativa „Nedavimo beograd“, koja je prerasla u današnji Zeleno-levi front, organizovala je proteste zahtevajući da svi odgovorni za rušenje objekata u Savamali podnesu ostavke.
L.M.
