Tokom javne rasprave o Nacrtu Prostornog plana Crne Gore i sjednice otvorenog parlamenta u Baru prošle godine, odlučeno je da su primedbe o LNG terminalu u Luci Bar opravdane i da taj projekat neće biti predviđen Planom. Međutim, uprkos protivljenju građana i zvanično usvojenim planskim rešenjima, Vlada Crne Gore potpisala je memorandum o razumevanju sa japanskom kompanijom JERA o izgradnji upravo tih gasnih postrojenja i LNG terminala.
Zabrinute organizacije i građani poručuju da je reč o projektu koji bi zadužio građane za preko milijardu eura radi izgradnje nove gasne infrastrukture u državi koja ne poseduje sopstveni, dostupan fosilni gas. Kažu, štaviše, da je neprihvatljivo vezivati se za projekte prljave energetike u vreme kada se Crna Gora obavezala da izvrši energetsku tranziciju i smanji emisije na neto nula gasova staklene bašte do 2050. godine.
Zahtevaju od Vlade da odbaci projekat LNG terminala i gasne elektrane u Baru, kao i u drugim gradovima, jer predstavljaju finansijski, ekološki i sigurnosni rizik za Crnu Goru, i da osigura da svi budući energetski projekti budu u skladu sa klimatskim ciljevima i zakonima; da prioritetno usmeri resurse Crne Gore na održive obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i tehnologije skladištenja energije, umesto dugoročnog zaduživanja i zavisnosti od uvoznog fosilnog goriva; da transparentno i blagovremeno informiše javnost o svim inicijativama i potencijalnim projektima koji se tiču energetike i strateških investicija; i da suštinski uključi NVO, civilne aktiviste i eksperte u odlučivanje o energetskim projektima, bez njihovog zastrašivanja i marginalizacije, te pokrene pitanje odgovornosti ovakvog postupanja.
Kako navode udruženja i građani, prema sporazumu sa kompanijom JERA razmatra se realizacija kroz zaduživanje kod komercijalnih banaka. Smatraju da bi se time finansijski rizik projekta, kojeg ne podržavaju građani, prebacio upravo na njih.
„To ne predstavlja strateški razvoj, već potencijalno finansijsko i energetsko zarobljavanje zemlje u projektu čija je osnovna svrha rješavanje tržišnog problema velikih kompanija. Ukoliko se takva politika nastavi, odgovornost za posljedice, dugove, promašene investicije i usporenu energetsku tranziciju biće isključivo na onima koji su svjesno odlučili da rizik prebace na građane“, naglašavaju.
Opravdanje za sprovođenje ovog projekta protiv volje građana neki mediji u Crnoj Gori plasiraju kao geopolitičku nužnost, odnosno američko zahtevanje da se „potisne ruski uticaj“. U saopštenju se ovaj narativ demantuje, pošto „Crna Gora ne uvozi gas ni iz Rusije, ni iz bilo koje druge zemlje, nema gasovod kojim bi ga dalje distribuirala“.
Zabrinuti građani i nevladine organizacije skreću pažnju na bezbednosne rizike koje ovakvi projekti predstavljaju. Naveli su primer Kanade, gde su eksplozije nakon iskliznuća kompozicija sa tečnim gasom „brisale sve pred sobom i izazvale brojne žrtve i materijalna razaranja“. Luka Bar se, štaviše, nalazi u najosetljivijoj seizmičkoj zoni i izložena je snažnim olujama, što dodatno povećava rizik po živote stanovnika Bara.
Citirali su analize „International Institute for Sustainable Development“, sa sedištem u Kanadi i Švajcarskoj, koje pokazuju da su, „zbog zasićenosti tržišta LNG terminalima i fosilnim gasom, krajnje nesigurni takvi projekti, koji donose profit privatnim kompanijama, a nikakvu ili malu korist zemljama domaćinima, dok ih istovremeno uvode u rizik dužničkog ropstva“.
U saopštenju su ukazali na relevantne primere u Hrvatskoj i Srbiji i negativne posledice LNG terminala i zavisnosti od uvoznog gasa. Tvrde da se na Krku u Hrvatskoj dobija veći prihod od luksuznog auto-kampa nego od LNG terminala, poručujući da je projekat neisplativ.
Dodali su da je, prema podacima, struja dobijena iz uvoznog tečnog gasa tri do četiri puta skuplja. Naveli su i da su gubici od 10 miliona eura u sektoru daljinskog grejanja u Srbiji upravo posledica nestabilnih cena gasa i tereta investicija.
Zbog svega navedenog, poručuju da insistiranje na ovom projektu uprkos važećem Prostornom planu predstavlja svesno preuzimanje finansijskog i bezbednosnog rizika na štetu građana Crne Gore.
A.M.
