Uvek može da bude još zagađenije – analiza novog izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji

Dočekali smo, državni izveštaj o kvalitetu vazduha je objavljen i, uprkos metodološkim trikovima i ušminkanom prikazivanju podataka, demantuje tvrdnje predstavnika vlasti da nemamo problem sa zagađenjem.

U Srbiji dno nikako nije apsolutna kategorija, čim ga dotaknete, ono se pomeri dublje. Takva je situacija i sa kvalitetom vazduha. Taman kada pomislite da ne može da bude zagađeniji dođe zima i pokaže da može. Ovo potvrđuje i sveže objavljeni izveštaj o kvalitetu vazduha za 2021. godinu, iza kojeg stoji Agencija za zaštitu životne sredine.

Pre nego što krenemo sa analizom podataka iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu vredi napomenuti da ovaj izveštaj dobijamo nakon više od jedanaest meseci čekanja. Tako da građanji tek sada mogu da saznaju nešto više o kvalitetu vazduha koji su udisali pre više od godinu dana.

Ove godine izveštaj kasni više nego uobičajno, pa umesto da bude objavljen početkom septembra kako je do sada bila ustaljena praksa na ovaj izveštaj se čekalo sve do 21. novembra. Nagađanja o razlogu iza kašnjenja izveštaja se kreću od činjenice da ministarstvu životne sredine i agenciji za zaštitu životne sredine nedostaje kapaciteta, do spekulacija da se namerno kasnilo sa objavljivanjem kako bi se što duži period manipulisalo neproverenim podacima.

Izvori zagađenja i generalni kvalitet vazduha u Srbiji

Zakon o zaštiti vazduha i Uredba o određivanju zona i aglomeracija propisuju da se na teritoriji Republike Srbije kvalitet vazduha meri u tri zone i osam aglomeracija. Isti zakon prema nivou zagađenosti određuje tri kategorije: prva kategorija – čist ili neznatno zagađen vazduh; druga kategorija – umereno zagađen i treća kategorija – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.

Već ovde dolazimo do malog paradoksa, a to je da je u svih osam aglomeracija vazduh bio treće kategorije dok je u zonama Srbije i Vojvodine koje obuhvataju i ove aglomeracije kvalitet vazduha bio prve kategorije. Razlog ovom neslaganju je taj što Agencija za zaštitu životne sredine ukoliko nema mernih stanica i dostupnih podataka računa da je vazduh prve kategorije, dok je realnost radikalno drugačija. Gotovo na svakom mernom mestu gde se meri dovoljan broj zagađivača registrovano je prekoračenje zagađenja.

Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu

Kvalitet vazduha u svih osam gradskih aglomeracija pokazuje tendenciju pogoršanja kako vreme prolazi da bi u 2021. godini došli do toga da je vazduh svuda treće kategorije. Ovaj podatak pokazuje da se ne radi ni blizu dovoljno kako bi se unapredio kvalitet vazduha, već suprotno tome vazduh postaje sve zagađeniji kako vreme prolazi.

Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu

Kao glavni izvori zagađenja navedeni su za sumporove okside – energetika, za azotove okside – energetika i saobraćaj, a za suspendovane čestice – toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje. Prema podacima iz izveštaja tokom 2021. godine značajno se povećao udeo emisija suspendovanih čestica iz individualnog grejanja u odnosu na 2020. godinu ali razlozi nisu navedeni pa ostaje nepoznato šta je moglo da dovede do skoka od oko 15% iz ovog izvora uz smanjenje udela emisija iz svih drugih izvora.

Ukoliko se uzme u obzir ovaj podatak o izvorima emisija zagađenja onda mere poput subvencionisanja kupovine hibridnih i električnih automobila izgledaju još promašenijim jer prema izveštaju tek 5% emisija suspendovanih čestica dolazi iz drumskog saobraćaja. Uprkos tome Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo je dodatna sredstva za subvencije za električna i hibridna vozila. Prvobitno je bilo odobreno 150 miliona dinara, a pre par nedelja su odobrena dodatna sredstva.

Stanje kvaliteta vazduha po gradovima

Valjevo je ostalo ubedljivi šampion zagađenog vazduha i tokom 2021. godine. Kvalitet vazduha ne samo da je bio loš već je postao još gori, pa je za razliku od 145 dana sa prekomernim dnevnim zagađenjenjem PM10 česticama tokom 2020. godine, Valjevo sada stiglo do rekordnih 174 dana. Dok je maksimalna dnevna vrednost išla do 317 µg/m³, što je preko šest puta više od dnevne dozvoljene vrednosti.

Osim Valjeva vazduh je preko sto dana bio zagađen suspendovanim česticama i u Novom Pazaru 151 dana, Zaječaru 140 dana, Smederevu 146 dana, Popovcu 128 dana, Kosjeriću 102 dana. Svega na par mesta je broj dana sa prekomernim zagađenjem PM10 čestica bio manji od maksimuma koji propisuje zakon o kvalitetu vazduha. Prekoračenje dnevnih graničnih vrednosti zagađenja detektovano je na svim mernim stanicama, a na većini je ono bilo preko 35 dana godišnje što prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha definiše zagađen vazduh. Ovi podaci još jednom potvrđuju da su suspendovane čestice PM10 i PM2.5 najznačajniji zagađivač vazduha u Srbiji.

Osim suspendovanim česticama vazduh je na pojedinim lokacijama zagađen i sumporovim ili azotovim oksidima. Naše termoelektrane najveći su emiteri sumporovih oksida, a nakon njih na red dolazi industrija pre svega vezana za topljenje metala. Tako i ove godine Bor ostaje crna tačka Srbije kada je u pitanju zagađenje sumpor-dioksidom, gde je na jednoj stanici došlo 19 puta do prekoračenja dnevnih vrednosti i 156 puta satnih vrednosti. Novi sistem za odsumporavanje delimično je doprineo da se smanji zagađenje vazduha u Boru, a očekuje se da će se modernizaciom topionice kvalitet vazduha dodatno popraviti. Ipak ostaje pitanje u kojim kapacitetima će modernizovana topionica raditi jer ukoliko se proizvodnja značajno poveća doći će i do povećanja zagađenja.

Dok zagađenje sumpor-dioksidom uglavnom dolazi iz energetike i industrije, zagađenje azot-dioksidom uglavnom je uzrokrovano drumskim saobraćajem i energetikom. Merna stanica u Beogradu u ulici Despota Stefana tokom 2021. godine zabeležila je prekoračenje godišnjih dozvoljenih vrednosti, 33 dana sa prekoračenjem dnevnih vrednosti i čak 178 prekoračenja satnih vrednosti, što je značano lošije u odnosu na 2020. godinu.

Osim uobičajnih zagađivača pojedina mesta su bila barem na dnevnom nivou zagađena i teškim metalima, poput olova, arsena, kadmijuma. Takođe je došlo do prekoračenja dozvoljenih vrednosti benzo(a)pirena na više mesta. Zagađenje se obično vezuje za hladniji deo godine ali ono je prisutno i tokom toplijih dana kada dominira zagađenje prizemnim ozonom. Tokom 2021. godine, prekoračenja maksimalne osmosatne vrednosti, 120 μg/m³, zabeležena su na većini stanica.

Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu

Zbirno gledano podaci iz Izveštaja pokazuju da kvalitet vazduha u Srbiji tokom 2021. godine nije bio bolji nego prethodnih godina, već nasuprot na većini mernih stanica detektovani su viši nivoi zagađenja.

Beograde, Beograde i tvoje su zagađene ulice

Na jednom od gostovanja na televiziji gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da ne zna zašto je vazduh sada zagađen a poslednje četri godine nije bio zagađen. Izgleda da gradonačelnik ne živi u istoj realnosti kao i građani Beograda koji se već godinama žale na zagađenje vazduha. Pa čak i da ne veruje građanima gradonačelnik bi trebao da veruje vladinim agencijama kada objave izveštaje koji kažu da je vazduh u Beogradu u zadnjih pet godina zagađen.

Vazduh je u Beogradu tokom 2021. godine u 33% vremena bio zagađen, dok je 67% vremena bio nezagađen. Budući da je nemoguće tokom zagađenog dela godine zadržati dah, građani Beograda su osuđeni da trećinu vremena udišu vazduh koji doprinosi narušavanju njihovog zdravlja.

Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu

U tih 67% nezagađenog vazduha spada i onaj sa klasifikacijom „prihvatljiv“, kakav je bio polovinom tog perioda. Predstavljanjem prihvatljivog vazduha kao čistog vrši se jedna opasna normalizacija i umanjivanje problema, jer prihvatljivo nikako ne može da bude sinonim za čisto. Prihvatljivo može biti samo prelazno rešenje ka nečemu boljem i nikako ne sme da postane novo normalno.

Deluje da su se autori izveštaja o kvalitetu vazduha potrudili da nam na vizuelnom nivou učine zagađenje prihvatljivijim i da tako normalizuju stanje i nateraju nas da se pomirimo sa životom u kome je trećinu vremena vazduh zagađen. Na grafiku ispod su predstavljene pitice sa procentom zagađenog i nezagađenog vazduha na različitim mernim mestima u Beogradu. Ovakav način prikazivanja zagađenja vazduha je problematičan jer neupućenom oku može da deluje da je super što je zeleni deo uglavnom veći. A istina je da crveni deo uopšte ne bi trebao da se pojavljuje, i da je odgovornost vlasti da građani stalno dišu čist vazduh, a ne samo u 41% vremena kao što je slučaj u Velikim Crljenima nadomak Lazarevca.

Grafik preuzet iz Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu

Na kraju Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2021. godinu nije doneo ništa radikalno novo samo je potvrdio ono što građani odavno znaju, a to je da je vazduh gotovo svuda zagađen. Sada ostaje da se vidi zašto mere koje bi trebalo da se preduzmu izostaju ili ne daju rezultata i koji je dugoročni plan za unapređenje kvaliteta vazduha.

Prethodni članak

Omladinske zadruge u Beogradu diskriminišu izbeglice

Ćuta: Vlast opstruira rad odbora za zaštitu životne sredine

Sledeći članak