Dobijanje energije iz obnovljivih izvora otvara priliku za demokratizaciju energetskog sektora, odnosno za veće učešće samih potrošača u proizvodnji energije. Ipak, trenutna situacija u Srbiji ne ide ka demokratizaciji već ka sve većoj profitnoj eksploataciji obnovljivih izvora energije.
U nedelju, 27. septembra, održan je inicijalni sastanak mreže Žene za reke. Sastanak je bio održan u okviru okupljanja Plavo srce Kraljeva, kojim je ujedno obeležen i Svetski dan reka.
Inicijativa Pravo na vodu, Organizacija za političku ekologiju PolEkol i građanska inicijativa Sačuvajmo planinske reke Kraljeva će danas u 18h obeležiti Svetski dan reka na obali Ibra, skupom pod nazivom Plavo srce Kraljeva.
Najbogatijih 10% (oko 630 miliona) ljudi je odgovorno za 52% ukupnih globalnih ugljeničnih emisija u periodu od 1990. do 2015. godine, pokazuje novo istraživanje. Takvi nalazi potvrđuju da borba protiv klimatskih promena mora da bude i borba za socio-ekonomsku pravdu.
U SAD je u toku najdramatičnija zabeležena sezona šumskih požara, koji besne u Kaliforniji, Vašingtonu, Oregonu i Ajdahu. Oštećena su mnoga naselja, a evakuacija se odvija pod svodom zlokobno narandžastim od dima.
Nekoliko stotina građana iz svih krajeva Srbije je tokom subote učestvovalo u radnoj akciji uklanjanja cevi sa dela cevovoda MHE Zvonce iz korita Rakitske reke. Radnu akciju organizovalo je udruženje Odbranimo reke Stare planine i meštani sela Rakita.
Građani okupljeni oko nekoliko organizacija civilnog društva su danas predali prigovore na Plan detaljne regulacije (PDR) za kompleks Avala filma, koji podrazumeva devastaciju šume na Košutnjaku. Oni su se obratili okupljenima i predstavnicima medija, objasnivši im zašto su protiv uništavanja „pluća Beograda”, a za izradu novog PDR-a uz poštovanje postojećih zakona i planskih dokumenata Grada.
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Ponovo smo suočeni sa velikim poplavama, koje se kao i druge vremenske nepogode, uporno vraćaju svake godine. Ono što se svaki put pitamo je šta se dešava sa sistemom civilne zaštite i da li postoje ulaganja u sisteme prevencije kako bi se umanjila šteta od nepogoda?
Usled rasta vodostaja na mnogim rekama i poplava u poslednja 24 sata proglašena je vanredna situacija u 14 opština. Nakritičnija situacija je u opštini Ljubovija gde je poplavljeno više od 700 domaćinstava a reka Ljuboviđa je odnela tri mosta. Vojska Srbije i pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije se nalaze na terenu i pomažu u zaštiti stanovništva.
Novi talas zagađenja vazduha pokazao je da se kvalitet vazduha neće poboljšati merama koje su gotovo isključivo fokusirane na saobraćaj, jer su najveće koncentracije zagađujućih čestica izmerene u trenutku kada saobraćaja uopšte nije ni bilo.
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
U sredu 5. februara u više od dvadeset gradova širom Srbije biće održani različiti protesti i skupovi na kojima će građani zahtevati čist vazduh, zdravo i bezbedno okruženje, kao i konkretne mere koje će obezbediti zdravu životnu sredinu i sprečiti posledice dugotrajnog zagađenja.
Protest za čist vazduh održan je juče u Beogradu. Ispred skupštine grada Beograda okupilo se preko hiljadu ljudi na poziv inicijative Ne davimo Beograd i Građanskog fronta. Razlog održavanja protesta je zagađenje vazduha koje svakodnevno prelazi dozvoljene koncentracije i izostanak reakcije nadležnih institucija koje umesto da rešavaju ovaj problem krivicu svaljuju na građane.
Inicijativa Ne davimo Beograd poziva na „Protest za čist vazduh“ u petak 17. januara od 18 časova, koji će biti održan ispred skupštine grada Beograda. Razlozi za organizovanje protesta su prekomerno zagađenje vazduha u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije, kao i nereagovanje institucija. Nakon hitnog sastanka u Vladi Srbije nisu dogovorene nikakve konkretne mere kako bi se unapredio kvalitet vazduha.
Nova godina nije donela promenu kada je u pitanju zagađenje vazduha. Prekoračenje dozvoljenih dnevnih vrednosti dešava se gotovo svakodnevno dok odgovor nadležnih institucija izostala sve do momenta kada je nivo zagađenja primorao premijerku Anu Brnabić da sazove hitan sastanak. Srbija je prva u Evropi po stopi smrtnosti od zagađenja, ovakva situacija navela je i zaštitnika građanja da pokrene postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine, a aktiviste da zahtevaju konkretne mere.
Nakon devastirajućih požara u Amazoniji, Sibiru, Kaliforniji i Africi, kraj 2019. i početak 2020. godine doneo je i ogromne požare koji bukte širom jugoistočne Australije.
Mreža „Pravo na vodu“ organizuje konferenciju „Preko vode do slobode“ 13. i 14. decembra 2019. u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
Stalni odbor Saveta Evrope u Strazburu je doneo odluku o otvaranju slučaja vezanog za gradnju naselja Porto Skadar Lake i turističkog naselja „Mihailovići” u Nacionalnom parku Skadarsko jezero u Crnoj Gori.
Razvoj veštačke inteligencije (AI) zavisi od rada velikog broja ljudi širom sveta. Srbija je i u ovoj visokotehnološkoj sferi među zemljama koje nude kvalifikovanu a jeftinu radnu snagu. Položaj digitalnih radnica i radnika i pitanja zaštite životne sredine moraju biti deo diskusije o AI.
Ekološki front Novi Sad poziva na protest „Za život, šume, vode i grad“ koji se održava 16. novembra na Trgu slobode s početkom u 11:55 časova.
Sinoć je u Beogradu ispred zgrade Skupštine Grada Beograda održan protest protiv zagađenja vazduha. Par stotina ljudi okupilo se na poziv inicijative Ne davimo beograd, da iskaže svoje nezadovoljstvo kvalitetom vazduha i zahteva konkretne mere za unapređenje.
Već četvrti dan gori požar na Staroj planini i približava se teritoriji sela Topli Do.
