Protest za čist vazduh u Beogradu, 17.01.2020; Foto: Predrag Momčilović / Mašina

Godina za nama: gomilanje ekoloških problema, izoštravanje borbe za životnu sredin

U godini za nama stanovnici Srbije suočili su se sa nizom ekoloških problema, od zagađenja vazduha, otimanja javnih površina, nastavka izgradnje mini-hidroelektrana, najave eksploatacije litijuma, a česte su bile i lokalne borbe za očuvanje kvartovskih zelenih površina.

U godini za nama stanovnici Srbije suočili su se sa nizom ekoloških problema, od zagađenja vazduha, otimanja javnih površina, nastavka izgradnje mini-hidroelektrana, najave eksploatacije litijuma, a česte su bile i lokalne borbe za očuvanje kvartovskih zelenih površina.

Nadležni sprečili pristup javnoj raspravi o sudbini vodoizvorišta na Makišu, 15 decembar 2020. Foto: Pravo na vodu / Facebook

Gradnja naselja na Makišu ugroziće vodosnabdevanje Beograda

Gradnja na Makiškom polju bi ugrozila vodosnabdevanje Beograda. Stručnjaci i nevladine organizacije pozivaju odbornike Skupštine grada da se izjasne protiv usvajanja plana gradnje na najvećem beogradskom vodoizvorištu.

Gradnja na Makiškom polju bi ugrozila vodosnabdevanje Beograda. Stručnjaci i nevladine organizacije pozivaju odbornike Skupštine grada da se izjasne protiv usvajanja plana gradnje na najvećem beogradskom vodoizvorištu.

Foto: janmbalin / Pixabay

Naknada za struju kojom se finansiraju MHE uvećana pet puta

Od januara će se petostruko uvećati iznos naknade za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koji građani plaćaju uz račun za struju. Veći deo sume iz pomenute naknade inkasiraju investitori u male derivacione hidroelektrane.

Od januara će se petostruko uvećati iznos naknade za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koji građani plaćaju uz račun za struju. Veći deo sume iz pomenute naknade inkasiraju investitori u male derivacione hidroelektrane.

Britanski sud presudio: vazduh zaista ubija

Prvi put u istoriji je sudski dokazano da aerozagađenje ubija. Britanski sud je u prelomnom postupku prihvatio medicinske dokaze da je devetogodišnja devojčica umrla od zagađenja vazduha.

Prvi put u istoriji je sudski dokazano da aerozagađenje ubija. Britanski sud je u prelomnom postupku prihvatio medicinske dokaze da je devetogodišnja devojčica umrla od zagađenja vazduha.

Foto: Marko Rupena / Kamerades

RERI: Po čijem nalogu vazduh ubija Beograđane?

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kritikovao je nedostatak usmerenja gradskih vlasti Beograda ka sistematičnom rešavanju dramatičnog problema zagađenosti vazduha u prestonici.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kritikovao je nedostatak usmerenja gradskih vlasti Beograda ka sistematičnom rešavanju dramatičnog problema zagađenosti vazduha u prestonici.

Šta građani misle o rudniku litijuma u Jadru?

Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT, koji se bori protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar i BIRODI (Biro za društvena istraživanja) pokrenuli su anketu o obaveštenosti građana o tom projektu.

Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT, koji se bori protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar i BIRODI (Biro za društvena istraživanja) pokrenuli su anketu o obaveštenosti građana o tom projektu.

Rio Tinto u Srbiji: privatizacija prirodnog bogatstva, onemogućavanje održivog razvoja

U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.

U lozničkom kraju je održan treći protest protiv rudnika litijuma koji u Jadru namerava da otvori britansko-australijska kompanija Rio Tinto. Više stotina građana protestovalo je 27. oktobra u Brezjaku, ispred predstavništva druge po veličini rudarske korporacije na svetu, koja planira da eksploatiše nalazišta svetske klase – i, kako tvrde stručnjaci i aktivisti, uništi sve oko sebe. Njihovu zabrinutost povećava nespremnost kompanije da javnost informiše o projektu i sa lokalnom zajednicom pregovara o njegovim detaljima, kao i primeri razornog delovanja Rio Tinta širom sveta.

Kafilerija neće više zagađivati vazduh u Zrenjaninu

Privredni sud u Zrenjaninu presudom je zabranio rad preduzeća Prekon na pet godina. Prekon, poznatiji kao zrenjaninska kafilerija, je neprijatnim mirisom zagađivao vazduh koji je udisalo više desetina hiljada Zrenjaninaca, a do zabrane ne bi došlo bez istrajnog lokalnog aktivizma.

MHE na Rupskoj reci: Zločin bez kazne

Meštani i aktivisti pokušavaju da spasu jednu od tri najčistije reke u Srbiji od izgradnje treće hidroelektrane koja bi je, kako tvrde, dokrajčila. Srbija u međuvremenu ignoriše i kritike i apele međunarodnih udruženja za zaštitu životne sredine i Evropske komisije.

Osnovana mreža Žene za reke

U nedelju, 27. septembra, održan je inicijalni sastanak mreže Žene za reke. Sastanak je bio održan u okviru okupljanja Plavo srce Kraljeva, kojim je ujedno obeležen i Svetski dan reka.

Svetski dan reka: skup Plavo srce Kraljeva

Inicijativa Pravo na vodu, Organizacija za političku ekologiju PolEkol i građanska inicijativa Sačuvajmo planinske reke Kraljeva će danas u 18h obeležiti Svetski dan reka na obali Ibra, skupom pod nazivom Plavo srce Kraljeva.

Bitka za Košutnjak se nastavlja: predato 7000 primedbi protiv devastacije šume

Građani okupljeni oko nekoliko organizacija civilnog društva su danas predali prigovore na Plan detaljne regulacije (PDR) za kompleks Avala filma, koji podrazumeva devastaciju šume na Košutnjaku. Oni su se obratili okupljenima i predstavnicima medija, objasnivši im zašto su protiv uništavanja „pluća Beograda”, a za izradu novog PDR-a uz poštovanje postojećih zakona i planskih dokumenata Grada.

Zašto civilna zaštita u Srbiji ne funkcioniše?

Ponovo smo suočeni sa velikim poplavama, koje se kao i druge vremenske nepogode, uporno vraćaju svake godine. Ono što se svaki put pitamo je šta se dešava sa sistemom civilne zaštite i da li postoje ulaganja u sisteme prevencije kako bi se umanjila šteta od nepogoda?

Zbog poplava uvedena vanredna situacija u većem broju opština u Srbiji

Usled rasta vodostaja na mnogim rekama i poplava u poslednja 24 sata proglašena je vanredna situacija u 14 opština. Nakritičnija situacija je u opštini Ljubovija gde je poplavljeno više od 700 domaćinstava a reka Ljuboviđa je odnela tri mosta. Vojska Srbije i pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije se nalaze na terenu i pomažu u zaštiti stanovništva.