Sadržaj: Životna sredina

Žagubica, Homolje; Foto: Mašina

Rendžeri istočne Srbije: Predsednik opštine Žagubica pokušao da nas spreči da prisustvujemo javnoj prezentaciji o vetroparku

Predstavnici udruženja „Rendžeri istočne Srbije“ prisustvovali su u utorak javnim prezentacijama projekta vetroparka „Gornjak“, koje su održane u Petrovcu na Mlavi i Žagubici. Kako za Mašinu kaže Ivan Milosavljević iz ovog udruženja, u Žagubici je došlo do incidenta u kojem su, prema njegovim tvrdnjama, učestvovali predsednik opštine Safet Pavlović i njegovi saradnici.

Predstavnici udruženja „Rendžeri istočne Srbije“ prisustvovali su u utorak javnim prezentacijama projekta vetroparka „Gornjak“, koje su održane u Petrovcu na Mlavi i Žagubici. Kako za Mašinu kaže Ivan Milosavljević iz ovog udruženja, u Žagubici je došlo do incidenta u kojem su, prema njegovim tvrdnjama, učestvovali predsednik opštine Safet Pavlović i njegovi saradnici.

Gradilište na mestu nekadašnjeg hotela Jugoslavija

Zborovi pozivaju na podnošenje prigovora protiv izgradnje kompleksa od 55 spratova na Ušću

Beogradski zborovi protive se izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa „Danube Riverside“, koji, kako kažu, može da našteti pticama i prirodi Dunava. „Ne dozvolimo da nam pretvore Dunav u betonsku pustinju“, poručuju zborovi i pozivaju na podnošenje prigovora Ministarstvu zaštite životne sredine do 21. jula.

Beogradski zborovi protive se izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa „Danube Riverside“, koji, kako kažu, može da našteti pticama i prirodi Dunava. „Ne dozvolimo da nam pretvore Dunav u betonsku pustinju“, poručuju zborovi i pozivaju na podnošenje prigovora Ministarstvu zaštite životne sredine do 21. jula.

Data centri: Previsoka cena tehnologije, premalo pozitivnih strana

Mnoga obećanja novih tehnologija nisu ispunjena, ali su posledice itekako prisutne. Kakve veze imaju veštačka inteligencija i data centri sa uništavanjem životnog standarda, nestašicom vode i zagađenjem – razgovaramo sa dr Milošem Simićem sa Fakulteta tehničkih nauka i Ivom Marković, programskom direktorkom Polekola.

Mnoga obećanja novih tehnologija nisu ispunjena, ali su posledice itekako prisutne. Kakve veze imaju veštačka inteligencija i data centri sa uništavanjem životnog standarda, nestašicom vode i zagađenjem – razgovaramo sa dr Milošem Simićem sa Fakulteta tehničkih nauka i Ivom Marković, programskom direktorkom Polekola.

Kula Genex

Postaju li toplotni talasi javnozdravstveni problem, a ne samo pitanje nauke?

Toplotni talasi koji su zahvatili Evropu u maju i junu ove godine pokazali su u kojoj meri su države nespremno dočekale i ovogodišnje vrućine – između ostalog sa nepripremljenim ili nedovoljno operativnim planovima za smanjenje uticaja vrućina na zdravlje, poljoprivredu, šume i infrastrukturu. A leto je tek počelo.

Toplotni talasi koji su zahvatili Evropu u maju i junu ove godine pokazali su u kojoj meri su države nespremno dočekale i ovogodišnje vrućine – između ostalog sa nepripremljenim ili nedovoljno operativnim planovima za smanjenje uticaja vrućina na zdravlje, poljoprivredu, šume i infrastrukturu. A leto je tek počelo.

Lekar

Zbor medicinskih radnika Sombora: Požar na deponiji u Sivcu ozbiljna pretnja zdravlju stanovništva

Zbor medicinskih radnika Sombora upozorio je da požar na nesaniranoj deponiji otpada u Sivcu, koji traje već više od mesec dana, predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekološki problem koji daleko prevazilazi granice samog mesta.

Zbor medicinskih radnika Sombora upozorio je da požar na nesaniranoj deponiji otpada u Sivcu, koji traje već više od mesec dana, predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekološki problem koji daleko prevazilazi granice samog mesta.

Kop u Boru

Srbija među najlošije ocenjenim zemljama u Evropi po očuvanju prirode

Novi Indeks učinka u zaštiti životne sredine Srbija stavlja na 69. mesto u svetu, a u Evropi među najlošije ocenjene države po pitanju očuvanja biodiverziteta, zagađenja vazduha i betonizacije. Kada se prisetimo pojedinačnih slučajeva ugrožavanja prirodnih dobara u Srbiji, rezultati nas teško mogu začuditi.

Novi Indeks učinka u zaštiti životne sredine Srbija stavlja na 69. mesto u svetu, a u Evropi među najlošije ocenjene države po pitanju očuvanja biodiverziteta, zagađenja vazduha i betonizacije. Kada se prisetimo pojedinačnih slučajeva ugrožavanja prirodnih dobara u Srbiji, rezultati nas teško mogu začuditi.

Nezakonito uhvaćene ptice; Foto: Milan Ružić.

Izveštaj o stradanju ptica u Srbiji: preko 1600 ilegalnih aktivnosti za 6 godina – a i to je tek 10% realnog stanja

Skoro deset godina nakon poslednjeg izveštaja o nelegalnom ubijanju ptica u Srbiji, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo je nove podatke za period od početka 2017. do kraja 2023. godine. U ovom periodu zabeležno je 1.647 slučajeva nezakonitog lova, hvatanja, trovanja, posedovanja i trgovine divljim pticama. Ove aktivnosti obuhvatile su ukupno 5.487 jedinki 201 vrste ptica, od kojih je 2.337 mrtvih, 3.134 živih, dok za 16 jedinki ishod nije poznat.

Skoro deset godina nakon poslednjeg izveštaja o nelegalnom ubijanju ptica u Srbiji, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo je nove podatke za period od početka 2017. do kraja 2023. godine. U ovom periodu zabeležno je 1.647 slučajeva nezakonitog lova, hvatanja, trovanja, posedovanja i trgovine divljim pticama. Ove aktivnosti obuhvatile su ukupno 5.487 jedinki 201 vrste ptica, od kojih je 2.337 mrtvih, 3.134 živih, dok za 16 jedinki ishod nije poznat.

Nova istražna bušotina na svega četiri kilometra od arheološkog nalazišta Feliks Romulijana

Na svega četiri kilometra od carske palate Felix Romuliane, kulturnog dobra pod zaštitom UNESCO-a, pronađena je nova istražna bušotina na obodima Malke Golaje kod Zaječara, javlja udruženje Eko Istok. „Konačne granice budućeg kompleksa još nisu poznate, zbog čega javnost trenutno ne može sa sigurnošću da zna dokle bi se budući rudarski zahvati mogli prostirati“, navode iz udruženja.

Na svega četiri kilometra od carske palate Felix Romuliane, kulturnog dobra pod zaštitom UNESCO-a, pronađena je nova istražna bušotina na obodima Malke Golaje kod Zaječara, javlja udruženje Eko Istok. „Konačne granice budućeg kompleksa još nisu poznate, zbog čega javnost trenutno ne može sa sigurnošću da zna dokle bi se budući rudarski zahvati mogli prostirati“, navode iz udruženja.

Doprinos rešavanju globalne nestašice vode: Nova otkrića kineskih naučnika

Istraživači Kineske akademije nauka i Univerziteta u Šenženu pronašli su način na koji se može značajno povećati efikasnost solarne energije za obezbeđivanje pijaće vode od morske. Istraživači procenjuju da bi cena vode proizvedene ovom tehnologijom mogla biti niža od cene flaširane vode.

Istraživači Kineske akademije nauka i Univerziteta u Šenženu pronašli su način na koji se može značajno povećati efikasnost solarne energije za obezbeđivanje pijaće vode od morske. Istraživači procenjuju da bi cena vode proizvedene ovom tehnologijom mogla biti niža od cene flaširane vode.

Časopis Omorika

Drugi broj časopisa Omorika –„Mobilnost između pravde i brzine“

Objavljen je drugi broj časopisa Omorika ovog puta sa temom: „Mobilnost između pravde i brzine“. jedno od ključnih pitanja savremenog sveta jeste kako organizujemo prostor u kome živimo i na koji se način krećemo kroz njega, a mobilnost nije samo pitanje saobraćajne infrastukture, već i pitanje društvenih odnosa, pristupačnosti, bezbednosti, kao i način na koji se zamišlja budućnost gradova i zajednica.

Objavljen je drugi broj časopisa Omorika ovog puta sa temom: „Mobilnost između pravde i brzine“. jedno od ključnih pitanja savremenog sveta jeste kako organizujemo prostor u kome živimo i na koji se način krećemo kroz njega, a mobilnost nije samo pitanje saobraćajne infrastukture, već i pitanje društvenih odnosa, pristupačnosti, bezbednosti, kao i način na koji se zamišlja budućnost gradova i zajednica.

Protest za bezopasan vazduh u Beogradu

Vazduh u Srbiji dovodi do prevremene smrti skoro 10.000 ljudi godišnje

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio je danas sveobuhvatnu analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu. Prema zvaničnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije usvojila, Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio je danas sveobuhvatnu analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu. Prema zvaničnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije usvojila, Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.

Feliks dolazi u prihvatilište Zoo vrta "Palić"; Foto: Uroš Stojiljković.

Nakon lutanja, otmice i prihvatilišta, orao Feliks stigao u Srbiju

Više od pola godine nakon što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo da je orao Feliks postao žrtva otmice u regionu Bliskog istoka i nakon višemesečne epopeje međunarodnih pregovora ovaj mladunac orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba Srbije, konačno se vratio kući.

Više od pola godine nakon što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo da je orao Feliks postao žrtva otmice u regionu Bliskog istoka i nakon višemesečne epopeje međunarodnih pregovora ovaj mladunac orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba Srbije, konačno se vratio kući.

Termoelektrana "Nikola Tesla"

„Ugalj više nije ni jeftin, ni pravno održiv, ni društveno prihvatljiv“: Novi izveštaj Bankwatcha

U 2025. godini sistematski propusti u sprovođenju zakona doveli su do toga da je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj Zapadnog Balkana premašilo zakonske granice za čak 6,6 puta, prema osmom izdanju izveštaja Bankwatcha „Uskladiti ili Zatvoriti“, koji je danas objavljen u saradnji sa CORE-om i RERI-jem. Emisije azotnih oksida su takođe ponovo prekoračile maksimalne dozvoljene granice, dok je zagađenje prašinom dostiglo najviši nivo od stupanja na snagu novih standarda 2018. godine.

U 2025. godini sistematski propusti u sprovođenju zakona doveli su do toga da je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj Zapadnog Balkana premašilo zakonske granice za čak 6,6 puta, prema osmom izdanju izveštaja Bankwatcha „Uskladiti ili Zatvoriti“, koji je danas objavljen u saradnji sa CORE-om i RERI-jem. Emisije azotnih oksida su takođe ponovo prekoračile maksimalne dozvoljene granice, dok je zagađenje prašinom dostiglo najviši nivo od stupanja na snagu novih standarda 2018. godine.

Crvena farba u Skupštini grada Beograda; Foto: Zeleno levi front

ZLF uz građane i udruženja koja su protiv nacrta Plana za područje Bajdina u Mirjevu

Gradski odbornici Zeleno-levog fronta podržali su građane i udruženja koji se protive usvajanju nacrta Plana detaljne regulacije (PDR) za područje Bajdina u Mirjevu i najavili su da će zahtevati da se ovaj plan povuče sa dnevnog reda naredne sednice Skupštine grada Beograda koja teba da se održi u četvrtak, 25. juna.

Gradski odbornici Zeleno-levog fronta podržali su građane i udruženja koji se protive usvajanju nacrta Plana detaljne regulacije (PDR) za područje Bajdina u Mirjevu i najavili su da će zahtevati da se ovaj plan povuče sa dnevnog reda naredne sednice Skupštine grada Beograda koja teba da se održi u četvrtak, 25. juna.

Malka Golaja

Vlada pokrenula izradu Prostornog plana područja posebne namene za rudarsko-metalurški kompleks „Čukaru Peki” i „Malka Golaja”

Udruženje Eko Istok obaveštava javnost da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki” i „Malka Golaja”. Čitavo područje je izuzetno bogato biodiverzitetom i zato Eko Istok poručuje da se odluke o njegovoj budućnosti ne smeju donositi bez ozbiljnih analiza, javne rasprave i uključivanja nezavisne struke.

Udruženje Eko Istok obaveštava javnost da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki” i „Malka Golaja”. Čitavo područje je izuzetno bogato biodiverzitetom i zato Eko Istok poručuje da se odluke o njegovoj budućnosti ne smeju donositi bez ozbiljnih analiza, javne rasprave i uključivanja nezavisne struke.

Rgotsko jezero

Nova geološka istraživanja u Zaječaru: Rgotsko jezero okruženo istražnim dozvolama za zlato i bakar

Nakon Malke Golaje, gde je kompanija Ziđin Majning pronašla veliko ležište zlata i bakra i već aktivno širi istražne radnje, na teritoriji Zaječara pojavila se nova istražna dozvola za geološka istraživanja na lokalitetu Rgotina. Udruženje Eko Istok upozorava da se Zaječar ubrzano pretvara u prostor rudarskih interesa, bez jasnih informacija i rasprave o posledicama po vodu, zemljište, bogat biodiverzitet, poljoprivredu, prirodu i svakodnevni život lokalnog stanovništva.

Nakon Malke Golaje, gde je kompanija Ziđin Majning pronašla veliko ležište zlata i bakra i već aktivno širi istražne radnje, na teritoriji Zaječara pojavila se nova istražna dozvola za geološka istraživanja na lokalitetu Rgotina. Udruženje Eko Istok upozorava da se Zaječar ubrzano pretvara u prostor rudarskih interesa, bez jasnih informacija i rasprave o posledicama po vodu, zemljište, bogat biodiverzitet, poljoprivredu, prirodu i svakodnevni život lokalnog stanovništva.

iRevolucija podnela inicijativu za proglašenje Valjeva područjem ugrožene životne sredine

Udruženje iRevolucija podnelo je prekjuče gradonačelniku, Gradskom veću, Skupštini i Gradskoj upravi grada Valjeva formalnu inicijativu za određivanje statusa ugrožene životne sredine za područje Grada Valjeva. Uz inicijativu su, navodi se u saopštenju ove organizacije, dostavljeni i dva ključna dokumenta: analiza mernih podataka Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za period 2011–2024. i istraživanje iRevolucije, EKOblok mreže i partnerskih organizacija o uticaju aerozagađenja na zdravlje i smrtnost stanovnika Valjeva.

Udruženje iRevolucija podnelo je prekjuče gradonačelniku, Gradskom veću, Skupštini i Gradskoj upravi grada Valjeva formalnu inicijativu za određivanje statusa ugrožene životne sredine za područje Grada Valjeva. Uz inicijativu su, navodi se u saopštenju ove organizacije, dostavljeni i dva ključna dokumenta: analiza mernih podataka Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za period 2011–2024. i istraživanje iRevolucije, EKOblok mreže i partnerskih organizacija o uticaju aerozagađenja na zdravlje i smrtnost stanovnika Valjeva.

Udaljenost kraja akumulacije od Zaječara, oko 7km; Foto: Eko Istok.

MHE Trnavac danas na sednici Skupštine Zaječara: Eko Istok upozorava na moguće zagađenje zemljišta i vode

Udruženje Eko Istok upozorava javnost da se na današnjoj sednici Skupštine Grada Zaječara na dnevnom redu nalazi i tačka koja se odnosi na davanje saglasnosti na akta potrebna za rekonstrukciju i izgradnju nekategorisanih puteva za potrebe izgradnje minihidroelektrane (MHE) Trnavac na reci Timok.

Udruženje Eko Istok upozorava javnost da se na današnjoj sednici Skupštine
Grada Zaječara na dnevnom redu nalazi i tačka koja se odnosi na davanje saglasnosti na akta potrebna za rekonstrukciju i izgradnju nekategorisanih puteva za potrebe izgradnje minihidroelektrane (MHE) Trnavac na reci Timok.

Nismo protiv uređenja obale, već protiv uništavanja: Meštani iz Malog Zvornika pitaju zašto se seku stabla na Drini bez obaveštenja o radovima

Počela je, a zatim je i zaustavljena seča stabala u zoni planirane gradske plaže na Drini u Malom Zvorniku tokom proteklog vikenda. Meštani ovog mesta tvrde za Mašinu da o radovima nisu bili obavešteni ranije i da se, kako navode, seku zdrava stabla. To ih je, dodaju, uznemirilo, pa su na licu mesta tražili objašnjenje od prisutnih radnika, nakon čega ih je legitimisala i policija. Studenti u blokadi iz ove opštine objavili su saopštenje u kom pitaju „kako se donose odluke koje menjaju izgled i funkciju obale Drine”, a iz Zbora Malog Zvornika za Mašinu navode da nisu protiv uređenja obale, već protiv uništavanja.

Počela je, a zatim je i zaustavljena seča stabala u zoni planirane gradske plaže na Drini u Malom Zvorniku tokom proteklog vikenda. Meštani ovog mesta tvrde za Mašinu da o radovima nisu bili obavešteni ranije i da se, kako navode, seku zdrava stabla. To ih je, dodaju, uznemirilo, pa su na licu mesta tražili objašnjenje od prisutnih radnika, nakon čega ih je legitimisala i policija. Studenti u blokadi iz ove opštine objavili su saopštenje u kom pitaju „kako se donose odluke koje menjaju izgled i funkciju obale Drine”, a iz Zbora Malog Zvornika za Mašinu navode da nisu protiv uređenja obale, već protiv uništavanja.

Nastavlja se mapiranje biodiverziteta Zaječara, pronađeno još zaštićenih vrsta na području na kom se planira širenje rudnika

Aktivisti i biolozi iz grupe Eko istok obišli su prošlog vikenda poslednje stanište retke i zaštićene biljke – velike mužice, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji i tom prilikom otkrili još zaštićenih vrsta na području Malke Golaje. Reč je o lokalitetu na kom se planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki, a iz grupe Eko istok navode za Mašinu da se primerci velike mužice nalaze na oko 500 metara od poslednje istražne bušotine. Najavljuju da će pokrenuti inicijativu za zaštitu ovog područja.

Aktivisti i biolozi iz grupe Eko istok obišli su prošlog vikenda poslednje stanište retke i zaštićene biljke – velike mužice, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji i tom prilikom otkrili još zaštićenih vrsta na području Malke Golaje. Reč je o lokalitetu na kom se planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki, a iz grupe Eko istok navode za Mašinu da se primerci velike mužice nalaze na oko 500 metara od poslednje istražne bušotine. Najavljuju da će pokrenuti inicijativu za zaštitu ovog područja.

Bor; Foto: Mašina

Radna grupa UN: Ekonomski razvoj u Borskom okrugu nije usklađen sa zaštitom ljudskih prava i životne sredine

Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela dobili su međunarodnu potvrdu svojih dugogodišnjih upozorenja o negativnim posledicama rudarskih aktivnosti, nakon što je Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) za biznis i ljudska prava u svom najnovijem izveštaju ukazala na ozbiljne probleme u Borskom okrugu uzrokovane rudarenjem. Izveštaj će krajem juna biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava, a nastao je nakon posete eksperata UN Srbiji u oktobru prošle godine.

Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela dobili su međunarodnu potvrdu svojih dugogodišnjih upozorenja o negativnim posledicama rudarskih aktivnosti, nakon što je Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) za biznis i ljudska prava u svom najnovijem izveštaju ukazala na ozbiljne probleme u Borskom okrugu uzrokovane rudarenjem. Izveštaj će krajem juna biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava, a nastao je nakon posete eksperata UN Srbiji u oktobru prošle godine.

Druženje u selu Ratari

Stanovnici Ratara ne odustaju od borbe za čistu vodu, vazduh i zemlju

Oko sto meštana Ratara i njihovih gostiju iz Obrenovca, Vladimiraca, Skele i Ušća okupilo se juče u selu Ratari, na lokalnom fudbalskom terenu na druženju koje predstavlja još jedno od akcija koje organizuju u cilju borbe protiv otvaranja cementare u njihovom mestu. Sa ovog skupa oni su želeli da pošalju poruku da njihovo selo nije na prodaju, a njihova budućnost nije roba

Oko sto meštana Ratara i njihovih gostiju iz Obrenovca, Vladimiraca, Skele i Ušća okupilo se juče u selu Ratari, na lokalnom fudbalskom terenu na druženju koje predstavlja još jedno od akcija koje organizuju u cilju borbe protiv otvaranja cementare u njihovom mestu. Sa ovog skupa oni su želeli da pošalju poruku da njihovo selo nije na prodaju, a njihova budućnost nije roba

Zvezdarska šuma

Osamdeset godina od pošumljavanja Zvezdarske šume: Istorija prirode koju ne pamtimo

Ove godine navršava se 80 godina od posleratnog pošumljavanja Zvezdarske šume u kojem je učestvovalo 8.000 ljudi, otkrili su nakon trogodišnjeg istraživanja istorije Zvezdarske šume aktivisti iz Beograda, Milica Batričević i Pavle Živković. Sa njima razgovaramo o sponama istorije društva i prirode i važnosti Zvezdarske šume, spomenika prirode koji je danas ugrožen.

Ove godine navršava se 80 godina od posleratnog pošumljavanja Zvezdarske šume u kojem je učestvovalo 8.000 ljudi, otkrili su nakon trogodišnjeg istraživanja istorije Zvezdarske šume aktivisti iz Beograda, Milica Batričević i Pavle Živković. Sa njima razgovaramo o sponama istorije društva i prirode i važnosti Zvezdarske šume, spomenika prirode koji je danas ugrožen.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs