Sadržaj: Životna sredina

Studenicu brani i priroda: otkrivene nove strogo zaštićene vrste riba

Tridesetak godina je okolina Ušća na udaru eksploatacije šuma i, kako kažu, iz inicijative Spasimo Studenicu, najčistijih planinskih vodotokova. Pored inicijativa za zaštitu ove reke, voda i prirode, naučne zajednice, Studenica se brani i sopstvenim bogatstvima i biodiverzitetom.

Tridesetak godina je okolina Ušća na udaru eksploatacije šuma i, kako kažu, iz inicijative Spasimo Studenicu, najčistijih planinskih vodotokova. Pored inicijativa za zaštitu ove reke, voda i prirode, naučne zajednice, Studenica se brani i sopstvenim bogatstvima i biodiverzitetom.

Reciklaža ekektričnog otpada

Skladište opasnog otpada među kućama i školama: Meštani Vrčina pozivaju na protest uoči javne rasprave

U Vrčinu se planira otvaranje skladišta opasnog otpada, i to u neposrednoj blizini porodičnih kuća i svega 200 metara od osnovne škole. Samim tim, meštani i ekološki aktivisti pozvali su na protest uoči javne rasprave o ovom slučaju, a sve kako bi se zaustavio planirani projekat.

U Vrčinu se planira otvaranje skladišta opasnog otpada, i to u neposrednoj blizini porodičnih kuća i svega 200 metara od osnovne škole. Samim tim, meštani i ekološki aktivisti pozvali su na protest uoči javne rasprave o ovom slučaju, a sve kako bi se zaustavio planirani projekat.

ZiJin klub u Boru; Foto: Mašina

UN izražava zabrinutost zbog negativnih uticaja eksploatacije bakra u Srbiji na lokalne zajednice

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija od Srbije i Serbia Zijin Copper-a traže da se izjasne povodom optužbi o visokom nivou zagađenja koje potiče od rudarskih aktivnosti Borskom regionu.

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija od Srbije i Serbia Zijin Copper-a traže da se izjasne povodom optužbi o visokom nivou zagađenja koje potiče od rudarskih aktivnosti Borskom regionu.

Solarna elektrana na krovu zgrade

Problemi i pogodnosti prozjumera u Srbiji: Stambene zajednice kao kupci-proizvođači

Broj stambenih zajednica u Srbiji koje su postale kupci-proizvođači električne energije je i dalje neznatan u odnosu na domaćinstva i privredne subjekte i u tom procesu se suočavaju s nizom izazova, od podrške stanara, preko postavljanja elektrane na krov, do priključenja na mrežu, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine (CUŽS).

Broj stambenih zajednica u Srbiji koje su postale kupci-proizvođači električne energije je i dalje neznatan u odnosu na domaćinstva i privredne subjekte i u tom procesu se suočavaju s nizom izazova, od podrške stanara, preko postavljanja elektrane na krov, do priključenja na mrežu, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine (CUŽS).

Foto: Bezdanski kanal, sumčani letnji dan

Većina građana Sombora protiv izgradnje Expo marine u Bezdanu

Građani Sombora sproveli su anketu o izgradnji marine u Bezdanu, planirane u sklopu projekta „Expo 2027“. Projekat bi trebalo da se realizuje u blizini specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, „dok bi sama marina i njena zagađenja u potpunosti upropastila naš Veliki bački kanal“, navode građani iz inicijative Sombor u blokadi. Rezultate ankete građani iz inicijative poslali su Mašini. Oni pokazuju nepoverenje građana u gradske i državne institucije, izraženu zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i pretežno negativan stav prema projektu.

Građani Sombora sproveli su anketu o izgradnji marine u Bezdanu, planirane u sklopu projekta „Expo 2027“. Projekat bi trebalo da se realizuje u blizini specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, „dok bi sama marina i njena zagađenja u potpunosti upropastila naš Veliki bački kanal“, navode građani iz inicijative Sombor u blokadi. Rezultate ankete građani iz inicijative poslali su Mašini. Oni pokazuju nepoverenje građana u gradske i državne institucije, izraženu zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i pretežno negativan stav prema projektu.

Ratajska reka

Poništena dozvola za mini hidroelektranu „Velika ploča“ koja je izdata na osnovu falsifikovanih dokumenata

Inicijative Zaštitimo reke Prijepolja i Pravo na vodu otkrile su početkom 2025. godine da su vodne dozvole i lokacijski uslovi za „Veliku ploču“ zasnovani na falsifikovanim dokumentima. Na osnovu njih kompanija PowerIT dobila je energetsku dozvolu za izgradnju minihidroelektrane na Ratajskoj reci. Udruženja sada traže od Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu da postupi i po krivičnim prijavama protiv falsifikatora.

Inicijative Zaštitimo reke Prijepolja i Pravo na vodu otkrile su početkom 2025. godine da su vodne dozvole i lokacijski uslovi za „Veliku ploču“ zasnovani na falsifikovanim dokumentima. Na osnovu njih kompanija PowerIT dobila je energetsku dozvolu za izgradnju minihidroelektrane na Ratajskoj reci. Udruženja sada traže od Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu da postupi i po krivičnim prijavama protiv falsifikatora.

bušotine

Problemi s podzemnim vodama u blizini rudnika Ziđin, beleži Eko Istok

Članovi udruženja Eko Istok navode da u Nikoličevskoj Banji, gde bi voda trebalo da bude topla jer je termomineralna, povremeno nestaje, povremeno dolazi hladna, a trenutno postoji samo mala količina tople vode koja curi iz šahte. Iz hodnika rudnika Čukaru Peki, udruženje navodi da je dobilo snimak izbijanja vode, za koji radnici tvrde da nije prvi slučaj i da se često suočavaju s problemima nailaska na vodu tokom radova. Aktivisti traže hitnu reakciju nadležnih institucija zbog mogućeg uticaja rudarskih radova na podzemne vode.

Članovi udruženja Eko Istok navode da u Nikoličevskoj Banji, gde bi voda trebalo da bude topla jer je termomineralna, povremeno nestaje, povremeno dolazi hladna, a trenutno postoji samo mala količina tople vode koja curi iz šahte. Iz hodnika rudnika Čukaru Peki, udruženje navodi da je dobilo snimak izbijanja vode, za koji radnici tvrde da nije prvi slučaj i da se često suočavaju s problemima nailaska na vodu tokom radova. Aktivisti traže hitnu reakciju nadležnih institucija zbog mogućeg uticaja rudarskih radova na podzemne vode.

Cisterna sa pijaćom vodom

Svaka četvrta osoba na svetu nema pristup pijaćoj vodi, u Srbiji preko 100 mesta bez pijaće vode

Uprkos napretku tokom poslednje decenije, milijarde ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup vodi i sanitarnim uslovima, što povećava rizik od bolesti i socijalne isključenosti, navode Svetska zdravstvena organizacija i Unicef. Prema analizama stanja u Srbiji, situacija sa dostupnošću pijaće vode je zabrinjavajuća.

Uprkos napretku tokom poslednje decenije, milijarde ljudi širom sveta i dalje nemaju pristup vodi i sanitarnim uslovima, što povećava rizik od bolesti i socijalne isključenosti, navode Svetska zdravstvena organizacija i Unicef. Prema analizama stanja u Srbiji, situacija sa dostupnošću pijaće vode je zabrinjavajuća.

Mačke lutalice

Šta je sve sporno u Nacrtu Zakona o dobrobiti životinja

Stručnjaci i društva za zaštitu životinja uputili su brojne primedbe Ministarstvu poljoprivrede i traže povlačenje iz procedure predloženi Nacrt Zakona o dobrobiti životinja, jer smatraju da bi novi propisi omogućili niz zloupotreba i olakšali zlostavljanje i ubijanje životinja.

Stručnjaci i društva za zaštitu životinja uputili su brojne primedbe Ministarstvu poljoprivrede i traže povlačenje iz procedure predloženi Nacrt Zakona o dobrobiti životinja, jer smatraju da bi novi propisi omogućili niz zloupotreba i olakšali zlostavljanje i ubijanje životinja.

homolje

Sutra protest u Žagubici protiv devastacije Homoljskih planina zbog rudnika zlata

Sutra, 28. avgusta, u Žagubici se održava protest protiv Dundee korporacije i otvaranja rudnika zlata na Homoljskim planinama, koji bi nepovratno uništio prirodu Homolja i sliv Mlave i Peka. Protest organizuju udruženja RIS Rendžeri istočne Srbije, Ne damo Jadari i Čuvari Homolja.

Sutra, 28. avgusta, u Žagubici se održava protest protiv Dundee korporacije i otvaranja rudnika zlata na Homoljskim planinama, koji bi nepovratno uništio prirodu Homolja i sliv Mlave i Peka. Protest organizuju udruženja RIS Rendžeri istočne Srbije, Ne damo Jadari i Čuvari Homolja.

Cisterna sa pijaćom vodom

Dugotrajna suša u Srbiji – „Da bar dođe kiša kad dođe političar…”

„Onda bismo imali i vodu i posetu u isto vreme”, kažu meštani koji su se obratili inicijativi Pravo na vodu tokom njenog istraživanja o suši u zemlji. U najnovijem izveštaju, inicijativa otkriva da je više od 100 mesta u Srbiji tokom leta 2025. ostalo bez vode. U saopštenju se navode prijavljeni problemi sa vodosnabdevanjem u gradovima i selima, kao i zanemarivanje od strane institucija i države.

„Onda bismo imali i vodu i posetu u isto vreme”, kažu meštani koji su se obratili inicijativi Pravo na vodu tokom njenog istraživanja o suši u zemlji. U najnovijem izveštaju, inicijativa otkriva da je više od 100 mesta u Srbiji tokom leta 2025. ostalo bez vode. U saopštenju se navode prijavljeni problemi sa vodosnabdevanjem u gradovima i selima, kao i zanemarivanje od strane institucija i države.

Perionica u izgradnji na Košutnjaku

Divlje gradilište na Košutnjaku – „Vlast više ni sama sebi ne izdaje dozvole za sopstvene projekte“

Inicijativa „Košutnjak Ostaje“ i odbornici Zeleno-levog fronta u SO Čukarica saopštili su da se na parkingu iznad košutnjačkih bazena gradi perionica automobila bez potrebnih dozvola i građevinske table. Pored kršenja zakona, građani i odbornici u odvojenim izjavama su izrazili zabrinutost za životnu sredinu u zaštićenoj šumi, jer perionica koristi hemikalije koje, kako tvrde, mogu potencijalno negativno uticati na okolinu.

Inicijativa „Košutnjak Ostaje“ i odbornici Zeleno-levog fronta u SO Čukarica saopštili su da se na parkingu iznad košutnjačkih bazena gradi perionica automobila bez potrebnih dozvola i građevinske table. Pored kršenja zakona, građani i odbornici u odvojenim izjavama su izrazili zabrinutost za životnu sredinu u zaštićenoj šumi, jer perionica koristi hemikalije koje, kako tvrde, mogu potencijalno negativno uticati na okolinu.

Globus

Ćudi klimatskog konsaltinga: hoće li nam privatnici rešavati probleme?

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Aktivisti razvijaju baner u Evropskom parlamentu; Foto: snimak ekrana/Ne damo Jadar

EU odbila zahtev za informacije o saglasnosti Rio Tintu zbog „rizika po buduće odnose sa Srbijom”

Srpska vlada je aktivno blokirala objavljivanje informacija o tome ko je u okviru srpske vlade dao izričit pristanak da projekat rudnika „Jadar“ kompanije Rio Tinto bude proglašen strateški važnim za Evropsku uniju. U junu, uprkos snažnom protivljenju javnosti i formalnoj obustavi projekta u Srbiji, Evropska unija je uvrstila kontroverzni rudarski projekat na listu strateških inicijativa za sirovine u trećim zemljama.

Vlada Srbije je aktivno blokirala objavljivanje informacija o tome ko je dao izričit pristanak da projekat rudnika „Jadar“ kompanije Rio Tinto bude proglašen strateški važnim za Evropsku uniju. U junu, uprkos snažnom protivljenju javnosti i formalnoj obustavi projekta u Srbiji, Evropska unija je uvrstila kontroverzni rudarski projekat na listu strateških inicijativa za sirovine u trećim zemljama.

Region brani Majevicu

Ujedinjeni snagom zajedništva: region protiv iskopavanja litijuma u Bosni i Hercegovini

Krajem jula je u Loparama u Bosni i Hercegovini održan skup sa ciljem zaštite planine Majevice od rudarenja I potencijalnog iskopavanja litijuma, a potom u Tuzli i regionalna solidarna akcija aktivista I aktivistkinja u okviru Saveza "Odbranimo r(ij)eke Balkana".

Krajem jula je u Loparama u Bosni i Hercegovini održan skup sa ciljem zaštite planine Majevice od rudarenja I potencijalnog iskopavanja litijuma, a potom u Tuzli i regionalna solidarna akcija aktivista I aktivistkinja u okviru Saveza “Odbranimo r(ij)eke Balkana”.

Rasprava o litijumu pod tenzijom: Aktivisti i poslanici zaustavljeni na ulazu

Mašina je na licu mesta i prati dešavanja ispred Privredne komore Srbije, gde su se građani i aktivisti okupili uoči javne rasprave o Strategiji upravljanja mineralnim sirovinama i drugim geološkim resursima. Očekuje se da će jedna od glavnih tema biti sprovođenje projekta rudnika litijuma od strane multinacionalne kompanije Rio Tinto.

Mašina je na licu mesta i prati dešavanja ispred Privredne komore Srbije, gde su se građani i aktivisti okupili uoči javne rasprave o Strategiji upravljanja mineralnim sirovinama i drugim geološkim resursima. Očekuje se da će jedna od glavnih tema biti sprovođenje projekta rudnika litijuma od strane multinacionalne kompanije Rio Tinto.

transparent protiv rio tinta

„Srbija nije kolonija” – protest protiv rudnika litijuma danas u Valjevu

Valjevski zbor, Šabački zbor, Loznički zbor i udruženje „Ne damo Jadar" najavili su skup za večeras u 20 časova, na raskrsnici kod Glavne pošte u Valjevu (ugao Karađorđeve i Vuka Karadžića).

Valjevski zbor, Šabački zbor, Loznički zbor i udruženje „Ne damo Jadar” najavili su skup za večeras u 20 časova, na raskrsnici kod Glavne pošte u Valjevu (ugao Karađorđeve i Vuka Karadžića).

Put kroz šumu

Nečujni vapaji: Kako klimatske promene uništavaju ekosisteme i menjaju prirodu iz korena

Kataklizma koja je zahvatali južne, zapadne i jugoistočne delove Srbije su, najblaže rečeno, nezapamćeni. Rasplamsali požari naneli su enormnu materijalnu štetu ljudima iz tih krajeva. Međutim, šteta načinjena jednom drugom entitetu – prirodi – je podjednaka, ako ne i tragičnija. Spaljena flora, kao i uništena staništa faune, spadaju pod nemerljive kategorije. Razlog takvog scenaria – klimatske promene ili ljudski nemar? Realnost je da su ta dva neraskidivo povezana.

Kataklizma koja je zahvatali južne, zapadne i jugoistočne delove Srbije su, najblaže rečeno, nezapamćeni. Rasplamsali požari naneli su enormnu materijalnu štetu ljudima iz tih krajeva. Međutim, šteta načinjena jednom drugom entitetu – prirodi – je podjednaka, ako ne i tragičnija. Spaljena flora, kao i uništena staništa faune, spadaju pod nemerljive kategorije. Razlog takvog scenaria – klimatske promene ili ljudski nemar? Realnost je da su ta dva neraskidivo povezana.

Akcija zborova u Parku prijateljstva

Građani podižu straže u Parku prijateljstva zbog očekivane seče stabala

Više od deset gradskih zborova i aktivističkih organizacija udružilo se u cilju odbrane Ušća od planirane gradnje vezane za Expo 2027. Združena akcija poziva sve zborove i udruženja građana, stručne organizacije i studentske plenume da se pridruže aktivnom otporu i odbrani Parka Ušće.

Više od deset gradskih zborova i aktivističkih organizacija udružilo se u cilju odbrane Ušća od planirane gradnje vezane za Expo 2027. Združena akcija poziva sve zborove i udruženja građana, stručne organizacije i studentske plenume da se pridruže aktivnom otporu i odbrani Parka Ušće.

Požar u Homolju; Foto: Snimak ekrana/Fejsbuk/Rendžeri istočne Srbije

Požari u Srbiji: Pogodno tlo

Širom Srbije zabeležen je veliki broj požara, a najteže je pogođen Toplički okrug – posebno područja Žitorađe, Blaca, Kuršumlije i Prokuplja, gde je proglašena vanredna situacija. Samo tokom ponedeljka i utorka u tom kraju izbilo je više od 100 požara. Iako nije bilo ljudskih žrtava, pričinjena je znatna materijalna šteta te je i jedno napuštne selo u potpunosti izgorelo. Nakon dva izuzetno teška dana, većina požara je ugašena i stavljena pod kontrolu, a građani i studenti su već uveliko započeli kampanje prikupljanja pomoći za pogođene krajeve zemlje.

Širom Srbije zabeležen je veliki broj požara, a najteže je pogođen Toplički okrug – posebno područja Žitorađe, Blaca, Kuršumlije i Prokuplja, gde je proglašena vanredna situacija. Samo tokom ponedeljka i utorka u tom kraju izbilo je više od 100 požara. Iako nije bilo ljudskih žrtava, pričinjena je znatna materijalna šteta te je i jedno napuštne selo u potpunosti izgorelo. Nakon dva izuzetno teška dana, većina požara je ugašena i stavljena pod kontrolu, a građani i studenti su već uveliko započeli kampanje prikupljanja pomoći za pogođene krajeve zemlje.

RERI: Dišite na sopstvenu odgovornost

Analiza Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu o broju dana sa prekoračenjem granične vrednosti od 35 dana godišnje za PM10 čestice ukazuje na ozbiljan stepen zagađenosti vazduha kojem je stanovništvo izloženo. „Zdravlje građana ne može da bude kolateralna šteta sporih i neodgovornih politika“, poručuju iz RERI-ja.

Analiza Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu o broju dana sa prekoračenjem granične vrednosti od 35 dana godišnje za PM10 čestice ukazuje na ozbiljan stepen zagađenosti vazduha kojem je stanovništvo izloženo. „Zdravlje građana ne može da bude kolateralna šteta sporih i neodgovornih politika“, poručuju iz RERI-ja.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs