Univerziteti Jejl i Kolumbija objavili su nedavno rezultate Indeksa učinka u zaštiti životne sredine (Environmental Performance Index, EPI) za čak 177 zemalja sveta, među kojima je i Srbija, prenosi portal Klima 101.
Indeks se objavljuje svake druge godine i baziran je na 47 indikatora koji uključuju ublažavanje klimatskih promena, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom i biodiverzitet. U zaštiti prirode, Srbija je među najlošije kotiranim zemljama u celoj Evropi, dok je u svetu na 69. mestu.
Sa druge strane, Srbija se nalazi na prvom mestu po smanjenju emisije azotnih oksida u periodu od deset godina, gde se ekonomski rast svesno isključuje iz računice kako bi se izmerio stvarni uspeh državnih mera. Srbija je ovde ostvarila maksimalnih 100 poena, kao i Finska, Slovenija i Švajcarska.
U Evropi najbolja Estonija, najlošija Moldavija
Svaka zemlja dobija ocenu održivosti u rasponu od nula do 100. Najbolji sveukupni plasman ove godine ostvarila je Estonija, sa ocenom 74,79/100, praćena Luksemburgom (74,24) i Ujedinjenim Kraljevstvom (71,51), piše Klima 101. Indeks Srbije je 44,94 i time zauzima 69. mesto na svetskoj listi.
Jedine dve evropske zemlje koje su ostvarile lošiji plasman od Srbije su Bosna i Hercegovina, na 76. mestu, i Moldavija kao 109. na listi. Kako portal Klima 101 piše, ako bismo u računicu uvrstili i transkontinentalne države koje se svojim manjim delom nalaze na teritoriji Evrope, iza Srbije se nalaze i Rusija na 89. mestu, kao i Turska koja zauzima 125. poziciju.
Stanje se u Srbiji pogoršalo od prošlog Indeksa: 2024. godine bila je na 62. mestu i imala ocenu od 49,8.
Biodiverzitet u Srbiji bliži uništenju nego očuvanju
Srbija je posebno loše kotirana u odnosu na Indeks staništa biodiverziteta, koji na osnovu daljinske detekcije i drugih studija ekološke raznovrsnosti, procenjuje efekte gubitka, degradacije i fragmentacije prirodne sredine, prenosi Klima 101.
Maksimalnih 100 poena znači da zemlja skoro uopšte nije izgubila svoja staništa, dok ocena nula označava njihovo potpuno uništenje. Srbija ima ocenu 12,25 i nalazi se na 169. mestu od 175 analiziranih država.
Kako ste ranije mogli da čitate na Mašini, na području Malke Golaje, obuhvaćene planovima za širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki, otkrivena je retka i zaštićena biljna vrsta Androsace maxima L. – velika mužica, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji, zatim lastin repak, strogo zaštićena vrsta i nekoliko vrsta orhideja kao što je šumski kaćumak, takođe zaštićena vrsta u Srbiji. Više o retkim i zaštienim vrstama koje je Udruženje Eko Istok pronašlo na području Zaječara, pročitajte na Mašini.
Međutim, uprkos značajnom gubitku staništa biodiverziteta, statistika pokazuje da su preostale šume i promena namene zemljišta u Srbiji u poslednjoj deceniji uspele da zadrže status „ugljeničnog ponora“, odnosno da priroda i dalje uspeva da upije više ugljen-dioksida nego što ga emituje u atmosferu.
Smrtni slučajevi i bolesti zbog PM 2,5, čestica
Srbija je ostvarila i loše rezultate po broju smrtnih slučajeva i bolesti nastalih usled izloženosti sitnim zagađujućih česticama PM 2,5, gde je zauzela 134. mesto. Prema indikatoru koji meri rizik od zagađenja pesticidima, Srbija je 137. na listi.
Ranije smo na Mašini pisali kada je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu. Prema zvaničnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije potpisala, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.
Tokom 2025. godine merne stanice širom Srbije beležile su u proseku 104 dana godišnje sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije sitnih čestica PM2,5, čestica koje prodiru duboko u pluća i prelaze u krvotok.
Šampioni u pretvaranju travanjaka u beton
Prema pretvaranju travnjaka i pašnjaka u oranice i betonske površine, Srbija se na 127. poziciji Indeksa učinka u zaštiti životne sredine.
Na Mašini ste ranije mogli da čitate o izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na Košutnjaku, izgradnji akvarijuma na Ušću i pretnji po park, Milićevom brdu i divljoj gradnji, izgradnji stambenog kompleksa u Zvezdarskoj šumi i mnogim drugim slučajevima ugrožavanja prirode zarad privatnih interesa.
Kako smo ranije pisali na Mašini, stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka i urbanizma godinama upozoravaju na to da je povećavanje izgrađenosti („betonizacija”) nauštrb zelenih i poroznih površina u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji životno ugrožavajuće za njegovo stanovništvo.
A.G.A.
