Dvadeset osam rumunskih organizacija uputilo je 17. avgusta pismo rumunskoj ministarki životne sredine, voda i šuma Diani-Andi Buzoianu, tražeći da Bukurešt pokrene prekogranične konsultacije o planiranom širenju rudarsko-metalurškog kompleksa u istočnoj Srbiji.
Time je projekat, koji predstavlja jednu od najvećih planiranih rudarskih ekspanzija u Srbiji, prvi put formalno otvoren i na međunarodnom nivou.
Rumunske NVO upozoravaju da bi posledice projekta mogle da se prenesu i na Rumuniju, budući da se planirani kompleks nalazi u slivu Timoka. Timok se uliva u Dunav na području tromeđe Srbije, Bugarske i Rumunije, nekoliko kilometara od rumunske opštine Gruja. Nizvodno se nalaze brojni rumunski okruzi, među kojima su Mehedinci, Dolž, Olt, Teleorman, Đurđu, Kalaraš, Jalomica, Konstanca i Tulča, sve do delte Dunava.
Organizacije se u zahtevu pozivaju na Konvenciju iz EXPO-a o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, kao i na njen Protokol o strateškoj proceni uticaja, poznat kao Kijevski protokol iz 2003. godine. Tim dokumentom obaveza prekograničnih konsultacija proširena je i na planove i programe.
Prema članu 10 Kijevskog protokola, država porekla dužna je da potencijalno pogođenu državu obavesti o planu što je ranije moguće i da njenoj javnosti omogući pristup planu i izveštaju o strateškoj proceni uticaja na njenom jeziku. U saopštenju podsećaju da su i Srbija i Rumunija potpisnice Konvencije i Protokola.
Plan obuhvata 126 kvadratnih kilometara
Vlada Srbije je 18. juna 2026. donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene za budući rudarsko-metalurški kompleks. Izradu plana finansira Serbia Zijin Mining, kompanija u sastavu kineske grupe Zijin Mining.
Plan obuhvata područje od 126 kvadratnih kilometara na teritoriji Bora i Zaječara. Predviđeno je širenje podzemnog rudnika „Čukaru Peki“, kao i izgradnja novog kombinovanog površinskog i podzemnog rudnika bakra i zlata „Malka Golaja“, na površini većoj od 1.000 hektara.
Planom je predviđeno i flotacijsko jalovište od oko 1.900 hektara u dolini Kriveljske reke, kao i novi metalurški kompleks izvan gradskog jezgra Bora. On bi uključivao topionicu kapaciteta do 400.000 tona godišnje i prateću fabriku sumporne kiseline. Predviđeno je i raseljavanje, odnosno eksproprijacija dela lokalnog stanovništva.
Posebnu zabrinutost rumunskih organizacija izaziva planirano korišćenje voda. Dokumentacija predviđa zahvatanje više od 800 litara vode u sekundi iz Crnog Timoka, što predstavlja približno polovinu letnjeg proticaja ove reke. Kriveljska reka predviđena je za lokaciju jalovišta.
Oba vodotoka povezana su sa Timokom, koji se dalje uliva u Dunav. I sam Elaborat plana navodi mogućnost prekograničnog uticaja, odnosno da bi područje Bora preko Borske reke, Timoka i Kriveljske reke „potencijalno moglo izazvati prekogranično zagađenje voda u nizvodnim podunavskim zemljama“, Rumuniji i Bugarskoj.
Poseban rizik za Vlahe i lokalno stanovništvo
Rumunske organizacije ukazuju i na moguće posledice projekta po vlašku nacionalnu manjinu, istorijski prisutnu na području Bora i Zaječara.
U selu Krivelj, koje se nalazi neposredno uz Kriveljsku reku, Vlasi čine oko 60 odsto stanovništva. Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija izrazili su još u avgustu 2025. godine zabrinutost zbog toga što, kako su naveli, teret širenja rudarskih aktivnosti kompanije Zijin nesrazmerno pada na ovu manjinu, uz upozorenje na rizik od daljeg raseljavanja.
Vlaška zajednica u Srbiji ima status priznate nacionalne manjine i uživa zaštitu Ustava Srbije i međunarodnog prava.
Zaštićene vrste i kulturno nasleđe
Planirano područje obuhvata i prostor sa značajnim prirodnim i kulturnim vrednostima. U okviru plana evidentirano je više od 280 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, kao i 16 tipova staništa od međunarodnog značaja.
Terenska istraživanja na području Malke Golaje sprovedena tokom 2025. godine evidentirala su 91 vrstu zaštićenu Bernskom konvencijom, 21 vrstu obuhvaćenu Direktivom EU o staništima i 29 vrsta koje se nalaze na listi Direktive o pticama.
Područje obuhvata i kulturni koridor star oko 7.000 godina, sa ostacima antičkih rimskih vila rustika i puteva u atarima Nikoličeva i Slatine. UNESCO lokalitet Gamzigrad-Romulijana nalazi se na oko šest kilometara od planiranog rudnika Malka Golaja.
Rumunske organizacije zato od svoje vlade traže da iskoristi mehanizme predviđene međunarodnim sporazumima i pokrene prekogranični proces konsultacija. Njihov zahtev otvara pitanje da li će potencijalni uticaji projekta na Timok i Dunav biti razmatrani ne samo u Srbiji, već i u zemljama nizvodno od planiranog rudarsko-metalurškog kompleksa.
A.Đ.
