Nakon više od 13 godina, 20 premijera i 600 izvođenja, na adresi Sarajevska 82, Reflektor teatar gradi pozorište, ali i mnogo više od toga. Sa Minjom Bogavac i Jovanom Zdravkovićem iz Reflektor teatra razgovarali smo o njihovim planovima, stanju u kulturi i načinima na koje građani i građanke mogu da učestvuju i pomognu.
U zgradi Srboleka, okruženi prašinom i golim zidovima, sa tek ponekom naznakom stare farmaceutske kuće, razgovarali smo o svemu što taj prostor može da postane. Hodajući kroz prazne prostorije, Minja i Jovan su za nas oživljavali slike vreve, žamora, večeri posle premijera predstava, proba, druženja i zajedničkog stvaranja koje tek sledi.
„Reflektor teatar u suštini nikad nije imao neki stacionirani prostor gde smo mi bili domaćini. Bili smo u nekoj vrsti cimerstva ili podstanarstva, ali je nama važno da kažemo da mi nismo sebe nismo ni zamišljali kao neko pozorište sa stalnim prostorom i da smo u početku mnogo više maštali o kombiju u kojem bismo uspevali da igramo svuda, nego na nekoj stalnoj sceni. Međutim, od naše silne želje da igramo svuda, nekako se u Srbiji uspostavilo da uglavnom ne možemo da igramo nigde“, uvela nas je Minja u priču o tome kako je Reflektor ostao bez prostora i dodala da su u prethodnih godinu i po dana, iako je te stalne scene bilo sve manje, igrali na protestima i na blokiranim fakultetima.
„Nalazimo u tome nešto romantično“
Ali zašto baš Srbolek, zapitali smo se. Dok se napolju čuje saobraćaj i zvuk sirena, jer na zgradi fali dosta prozora, Jovan nam je objasnio da će upravo to biti mesto koje će konačno biti njihovo.
„Ova zgrada definitivno ima poseban značaj za nas jer je ovo zgrada u kojoj ćemo po prvi put imati svoju scenu, svoje kancelarije, bekstejdževe, mesto gde ćemo moći da se spremimo za predstavu i posle predstave da se družimo sa ljudima“, kazao nam je Jovan.
Pored toga, dodala je Minja, ova zgrada ima izuzetan istorijski značaj – farmaceutska industrija seže do perioda pre Drugog svetskog rata. Zgrada je i vrlo metaforična, ne samo zbog svoje istorije već i zbog imena Srbolek.
„Zgrada je prolazila kroz sve tranzicije našeg društva i kada je vidimo kako je ruinirana, nalazimo u tome nešto romantično – ruinirana je koliko i mi. Čisteći je došli smo do mnogih interesantnih podataka o njenoj istoriji i stvarno se nadamo da ćemo u nekom narednom periodu da se time pozabavimo i na umetničkom planu, jer mislimo da je ta tema vrlo relevantna i drago nam je da smo na jednom mestu koje je ima ozbiljno istorijsko nasleđe koje nije odigrano“, istakla je Minja.
Za sve ljude koji se osećaju kao da za njih nema mesta
Upitani o budućim planovima, Minja i Jovan istakli su da je za njih važno da ovaj prostor živi i služi stvaranju.
„Pre svega planovi su nam da završimo rekonstrukciju i pravljenje samog prostora, odnosno popravljanje svega što možete videti i to planiramo da uradimo u narednih dva-tri meseca. Što se tiče daljeg rada, ovo će sigurno postati jedno mesto gde razni ljudi mogu da igraju svoje predstave, da izvode svoje performanse, ali smo takođe otvoreni za druge vrste događaja poput promocija, konferencija, radionica… Jako nam je važno da zapravo prostor živi, jer nije nam cilj da napravimo samo jedno pozorište nego da napravimo mesto gde će moći svi ljudi da dođu i slobodno učestvuju u programima i da ih stvaraju ovde“, rekao nam je Jovan.
Minja je naglasila da ovo neće biti privatan prostor, već zajedničko mesto za sve one koji se osećaju kao da za njih nema mesta.
„Mi smo pozvali zajednicu da nam pomogne da završimo i adaptiramo ovaj prostor i to sigurno nismo uradili zato što nam treba privatan prostor za Reflektor teatar. Stvarno mislimo da ovo treba da bude javni kulturni centar i dokle god se ne promoviše mržnja prema nekoj grupi ili pojedincu, bićemo otvoreni za sve vidove programa. Mnogo je naših koleginica i kolega, mnogo je raznih građanskih inicijativa, formalnih i neformalnih kolektiva koji se u poslednje vreme u Beogradu osećaju kao da nema mesta za njih i mi smo među njima i stvarno pokušavamo da ovo bude neka inicijativa koju smo mi pokrenuli, ali koja treba da bude zajednička i pozivamo sve ljude koji se osećaju kao da za njih nema mesta da ovo bude naše zajedničko mesto“, predočila je Minja.
Kako pomoći: Od stolice do mobe
Naše sagovornike smo upitali kako zajednica može da pomogne u izgradnji prostora. Jovan nam je predočio sve načine, ali i istakao jedan kao najdraži.
„Postoji više načina na koji građani i građanke i čitava zajednica da nam pomognu: preko novčanih donacija i donacija u enterijeru, materijalima, prozorima… Pored svih tih stvari koje možete videti i naći na sajtu Reflektor teatra, imamo i jednu lepu akciju, odnosno kampanju, koja se zove ,Kupi stolicu‘ i to je za mene jedna savršena kampanja, jer kada kupiš stolicu imaćeš zauvek u Reflektor teatru sedište na kom će biti napisano tvoje ime“, objasnio nam je Jovan.
Vreme i prisustvo su takođe važna donacija. Minja nam je ispričala i kako zamišljaju radne akcije u kojima svako može da učestvuje.
„Mi smo i dalje u fazi kada očekujemo neke grube radove, ali kada radovi postanu nežniji i kada budemo osetili da nam ne treba neko posebno znanje da bi ovde bili bezbedni, mi ćemo ovde vrlo rado organizovati neke vrste popularnih ,moba‘, gde možemo da se skupimo i zajedno nešto čistimo, krečimo ili radimo neke jednostavnije poslove. Mislimo da je to lepa prilika za sve one koji žele da se uključe u ovu priču, a možda ne mogu da pomognu drugačije, naravno da cenimo prisustvo i bilo kakvu vrstu doniranog vremena“, rekla nam je.
Nema idealnog vremena
Na Mašini smo pisali o svim preprekama i problemima pred kojom se kultura u Srbiji nalazi poslednjih godina, a posebno od početka protesta 2024. godine, kada su mnogi umetnici, umetnice i kulturni radnici i radnice stali uz studente i sve pobunjene građane. Uprkos represiji, cenzuri i ukidanju finansijske podrške, kultura je odgovorila. Stotine programa organizovano je samo zahvaljujući volji i želji, poput onih na ne:Bitefu ili u Oslobođenom SKC-u.
Trenutak u kom nastaje novi prostor za kulturu u Sarajevskoj ulici sasvim ima smisla, ali je ujedno težak. Ipak, Minja nam je rekla da ne vredi čekati bolje vreme.
„Kultura kakvu smo je znali je potpuno poražena i potpuno je ubijena. Ovo što se sada događa recimo sa nama ili sa drugim sličnim inicijativama jeste nekakav povratni udar i mislim da je zaista država učinila sve da se polje kulture totalno ugazi, ali mislim da je kultura malo otpornija nego što se možda tradicionalno smatra i zaista verujem da ćemo se nekako pregrupisati i da ćemo u nekom boljem stanju dočekati neka bolja vremena. Nama je mnogo ljudi govorilo da sada nije idealno vreme da radimo ovakve stvari, ali ako budemo čekali idealno vreme, neće od nas ništa ostati, neće imati ko da ga dočeka. Tako da smo odlučili da ovaj prostor Reflektor teatra bude adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe i iskreno se nadamo da će ljudi to prepoznati i osetiti kao neko svoje sigurno mesto – zajedničko sigurno mesto“, kazala je Minja.
„Dođite da zajedno gradimo pozorište a posle i da uživamo u njemu“, poručio je Jovan.
A.G.A.
