pozorište

predstava Bratija

Festival ne:Bitef u Beogradu od 15. do 18. decembra

Bitefa ove godine nema. Umesto ćutanja i povlačenja, neformalna grupa sačinjena od radnica i radnika u kulturi, umetnica i umetnika – ove godine organizuje ne:Bitef. Pod sloganom „Bitef je tamo gde se okupimo“, ovogodišnji ne:Bitef biće održan od 15. do 18. decembra na više lokacija širom Beograda.

Bitefa ove godine nema. Umesto ćutanja i povlačenja, neformalna grupa sačinjena od radnica i radnika u kulturi, umetnica i umetnika – ove godine organizuje ne:Bitef. Pod sloganom „Bitef je tamo gde se okupimo“, ovogodišnji ne:Bitef biće održan od 15. do 18. decembra na više lokacija širom Beograda.

Strahinja Blažić

„Studenti su mi vratili veru u promenu i inspirisali me“, kaže glumac Strahinja Blažić

Glumac Strahinja Blažić sa studentima je prepešačio više od 300 kilometara, širom Srbije. Prvi put je pešačio zajedno sa studentima od Beograda do Novog Sada, pred protest 1. februara, zatim od Bora do Niša pred protest 1. marta i sada, takođe od Beograda do Novog Sada pred komemorativni skup 1. novembra. Osim što je aktivan na protestima koje su organizovali studenti, Blažić učestvuje i u akcijama koje preduzimaju njegove koleginice i kolege.

Glumac Strahinja Blažić sa studentima je prepešačio više od 300 kilometara, širom Srbije. Prvi put je pešačio zajedno sa studentima od Beograda do Novog Sada, pred protest 1. februara, zatim od Bora do Niša pred protest 1. marta i sada, takođe od Beograda do Novog Sada pred komemorativni skup 1. novembra. Osim što je aktivan na protestima koje su organizovali studenti, Blažić učestvuje i u akcijama koje preduzimaju njegove koleginice i kolege.

Hana Selimović

„Svaki korak je važan“, glumica Hana Selimović o borbi pozorišnih radnica i radnika

Narodno pozorište u Beogradu zatvoreno je od 1. oktobra za asamble, igranje predstava, publiku. Rok od tri nedelje koji je dala uprava probijen je, a kako glumci u svojim izjava navode, nema naznaka da će uskoro otpočeti sa svojim radom. Predstave Narodnog pozorišta i dalje su „usvojene“ i igraju se u drugim pozorištima. Zaposleni pozorišta izneli su svoje zahteve upravi i Ministarstvu kulture, a njihova poruka od početka je Narodno je na narodno. Borbu glumica i glumaca za Mašinu je komentarisala Hana Selimović.

Narodno pozorište u Beogradu zatvoreno je od 1. oktobra za asamble, igranje predstava, publiku. Rok od tri nedelje koji je dala uprava probijen je, a kako glumci u svojim izjava navode, nema naznaka da će uskoro otpočeti sa svojim radom. Predstave Narodnog pozorišta i dalje su „usvojene“ i igraju se u drugim pozorištima. Zaposleni pozorišta izneli su svoje zahteve upravi i Ministarstvu kulture, a njihova poruka od početka je Narodno je na narodno. Borbu glumica i glumaca za Mašinu je komentarisala Hana Selimović.

pozorište

Aktuelna vlast se plaši kulture – zbog toga je i Bitef cenzurisan

Cenzura švajcarskog reditelja Mila Raua i odbijanje programa Bitefa izazvala je burne reakcije javnosti, naročito zbog njegovih glasnih stavova po pitanju litijuma i ekstraktivizma. Ipak, ovogodišnji Bitef je mnogo pre cenzure Raua bio sputavan na svakom koraku. Zašto se program ne bi dopao vlastima, kakav je njihov odnos prema kulturi u Srbiji i u kakvoj se poziciji nalaze radnice i radnici u kulturi, za Mašinu govori Ana Vujanović, bivša članica umetničke direkcije Bitefa.

Cenzura švajcarskog reditelja Mila Raua i odbijanje programa Bitefa izazvala je burne reakcije javnosti, naročito zbog njegovih glasnih stavova po pitanju litijuma i ekstraktivizma. Ipak, ovogodišnji Bitef je mnogo pre cenzure Raua bio sputavan na svakom koraku. Zašto se program ne bi dopao vlastima, kakav je njihov odnos prema kulturi u Srbiji i u kakvoj se poziciji nalaze radnice i radnici u kulturi, za Mašinu govori Ana Vujanović, bivša članica umetničke direkcije Bitefa.

Blokada Rektorata u Beogradu; Foto: Mašina

Studenti FDU organizuju međunarodnu onlajn konferenciju o uticaju pozorišne umetnosti u društvenim krizama 

Međunarodna onlajn konferencija fokusirana na ispitivanje političkog potencijala izvođačkih umetnosti u vremenima društvene krize, pod nazivom „Right to Perform, Right to Resist: Performing Arts Shaping Crisis“ održava se danas i sutra u organizaciji studenata Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture Fakulteta dramskih umetnosti.

Međunarodna onlajn konferencija fokusirana na ispitivanje političkog potencijala izvođačkih umetnosti u vremenima društvene krize, pod nazivom „Right to Perform, Right to Resist: Performing Arts Shaping Crisis“ održava se danas i sutra u organizaciji studenata Katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture Fakulteta dramskih umetnosti.

Foto: Milo Rau, crno-beli portret

Otpor sada: Pismo mojim prijateljima

Poput Austrije i Nemačke, italijanska vlada ostaje jedna od poslednjih evropskih vlasti koja istrajava u lojalnosti izraelskoj vladi – uprkos nalogu za hapšenje Benjamina Netanjahua koji je izdao Međunarodni krivični sud zbog počinjenih ratnih zločina, kao i izveštaju Ujedinjenih nacija od 16. septembra u kojem se Izrael optužuje za „genocid“ u Gazi. Sada stotine hiljada ljudi izlaze na ulice u sve tri zemlje i vrše pritisak na svoje vlade. Povodom premijere „Pisma“ u Rimu, direktor Bečkog festivala Milo Rau upućuje još jedno pismo svojim italijanskim kolegama: poziv na otpor ratnim zločinima u Gazi.

Poput Austrije i Nemačke, italijanska vlada ostaje jedna od poslednjih evropskih vlasti koja istrajava u lojalnosti izraelskoj vladi – uprkos nalogu za hapšenje Benjamina Netanjahua koji je izdao Međunarodni krivični sud zbog počinjenih ratnih zločina, kao i izveštaju Ujedinjenih nacija od 16. septembra u kojem se Izrael optužuje za „genocid“ u Gazi. Sada stotine hiljada ljudi izlaze na ulice u sve tri zemlje i vrše pritisak na svoje vlade. Povodom premijere „Pisma“ u Rimu, direktor Bečkog festivala Milo Rau upućuje još jedno pismo svojim italijanskim kolegama: poziv na otpor ratnim zločinima u Gazi.

„Želim da budem poslednja“ – predstava o femicidu u Beogradu

Predstava „Poslednja”, posvećena temi femicida, završila je sinoć svoju regionalnu turneju u Beogradu uz snažan aplauz i veliki odjek. Pored emotivnog prikaza patrijarhata i mizoginije, predstava koja se izvodi na romskom, turskom, bosanskom, albanskom i srpskom jeziku povezuje žene širom Balkana uprkos nacionalnim podelama. Novinarka Mašine gledala je predstavu i razgovarala sa rediteljkom Selenom Ristić, kao i sa glumicama i aktivistkinjama Anicom iz Srbije i Fatimom iz Bosne i Hercegovine.

Predstava „Poslednja”, posvećena temi femicida, završila je sinoć svoju regionalnu turneju u Beogradu uz snažan aplauz i veliki odjek. Pored emotivnog prikaza patrijarhata i mizoginije, predstava koja se izvodi na romskom, turskom, bosanskom, albanskom i srpskom jeziku povezuje žene širom Balkana uprkos nacionalnim podelama. Novinarka Mašine gledala je predstavu i razgovarala sa rediteljkom Selenom Ristić, kao i sa glumicama i aktivistkinjama Anicom iz Srbije i Fatimom iz Bosne i Hercegovine.

pozorište

Prva godina bez BITEF-a: Scena je na ulici

Kulturna politika je ove godine dosegla dno. Najveći i najvažniji festivali koji su ove godine ostali bez finansiranja iz budžeta ili u potpunosti otkazani ogolili su stanje u kulturi i odnos vlasti prema njoj. Ipak, možda je upravo ovo šansa za novi početak. Scena je ove godine na ulici – i to je sada najvažnije mesto okupljanja. Sa radnicama u kulturi razgovarali smo o tome šta prva godina bez BITEF-a u stvari pokazuje.

Kulturna politika je ove godine dosegla dno. Najveći i najvažniji festivali koji su ove godine ostali bez finansiranja iz budžeta ili u potpunosti otkazani ogolili su stanje u kulturi i odnos vlasti prema njoj. Ipak, možda je upravo ovo šansa za novi početak. Scena je ove godine na ulici – i to je sada najvažnije mesto okupljanja. Sa radnicama u kulturi razgovarali smo o tome šta prva godina bez BITEF-a u stvari pokazuje.

„Poslednja“: Regionalna predstava o femicidu dolazi u Beograd

Predstava „Poslednja“ govori o femicidu kroz istinite priče žena i razotkriva neadekvatno delovanje institucija u prevenciji ovog zločina. Do sada je igrana u Prizrenu, Gračanici, Srebrenici i Tuzli, a sada dolazi i u Beograd, 25. septembra na Dorćol Platzu.

Predstava „Poslednja“ govori o femicidu kroz istinite priče žena i razotkriva neadekvatno delovanje institucija u prevenciji ovog zločina. Do sada je igrana u Prizrenu, Gračanici, Srebrenici i Tuzli, a sada dolazi i u Beograd, 25. septembra na Dorćol Platzu.

Akcija studenata FDU ispred Narodnog pozorišta; Foto: Studenti FDU

Glumice i glumci stupaju u sedmodnevni štrajk po prvi put u istoriji srpskih pozorišta

Glumci i glumice pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu doneli su odluku da obustave rad i stupe u sedmodnevni štrajk i iskazali solidarnost sa studentima i podršku njihovim zahtevima.

Glumci i glumice pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu doneli su odluku da obustave rad i stupe u sedmodnevni štrajk i iskazali solidarnost sa studentima i podršku njihovim zahtevima.

Pozorišta u Beogradu i Srbiji otkazala predstave u znak podrške i solidarnosti sa studentima

Ansambli svih beogradskih pozorišta, kao i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, zatim Narodno pozorište u Somboru, otkazali su svoje predstave i pročitali saopštenje u znak protesta zbog pokušaja ubistava studentkinje u Ruzveltovoj u Beogradu, kada je automobil naleteo na nju.

Ansambli svih beogradskih pozorišta, kao i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, zatim Narodno pozorište u Somboru, otkazali su svoje predstave i pročitali saopštenje u znak protesta zbog pokušaja ubistava studentkinje u Ruzveltovoj u Beogradu, kada je automobil naleteo na nju.

Zašto su nam potrebne radničke kulturne institucije

Izgradnja jakog radničkog pokreta podrazumeva i stvaranje drugačijih institucija kulture koje će imati dovoljno razvijenu infrastrukturu i praksu da mogu da uključe što veći broj ljudi da kroz umetničku praksu razvijaju i moć imaginacije drugačijeg društva.

Izgradnja jakog radničkog pokreta podrazumeva i stvaranje drugačijih institucija kulture koje će imati dovoljno razvijenu infrastrukturu i praksu da mogu da uključe što veći broj ljudi da kroz umetničku praksu razvijaju i moć imaginacije drugačijeg društva.

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs