Dok dekan Filozofskog fakulteta Milivoj Alanović smatra da je tajno glasanje bilo pravno moguće jer se radi o Proširenom senatu kao posebnom telu, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Srđan Rončević tvrdi da je time prekršen Statut Univerziteta. Profesorka Akademije umetnosti Bosiljka Zirojević Lečić, koja je napustila sednicu pre glasanja protekle nedelje, ocenjuje da je čitav postupak ozbiljno narušio ugled akademske zajednice.
Alanović: Žao mi je što nije prihvaćen stav da postoji osnov za ponavljanje postupka
Dekan Filozofskog fakulteta Milivoj Alanović kaže da Fakultet nije smatrao da postoji osnov da se ceo postupak izbora ponavlja pred Senatom kao prvostepenim organom, ali jeste smatrao da postoji razlog da se određeni delovi postupka preispitaju.
„Nismo zastupali stav da prigovor ima osnov u delu gde se traži ponavljanje postupka na Senatu kao prvostepenom organu. Mi smo se izjasnili da postoji osnov u jednom delu i u tom smislu mi je žao što većina nije prihvatila taj stav. Ako me pitate šta lično mislim kao čovek, to je jedno vrlo neprijatno i loše iskustvo za svakoga. Imam puno razumevanja za kolegu, a sa druge strane to pravi ozbiljne organizacione probleme za fakultet“, kaže Alanović u razgovoru za Mašinu.
Kako dodaje, posledice neće biti samo lične.
„Odsek za psihologiju jeste veliki i može da prebrodi ovu situaciju, ali nije dobro da u trenutku kada radimo novu akreditaciju ostanemo bez nastavnika. To nije prijatno ni za njegove neposredne saradnike, ni za kolege, ni za studente“, ističe on.
Pravna služba smatra da nije bilo prepreke za tajno glasanje
Komentarišući primedbe da je prekršen član 68 Statuta Univerziteta, Alanović navodi da je pravna služba zauzela drugačiji stav.
„Stav pravne službe Univerziteta je da su Senat i Senat u proširenom sastavu dva različita organa po svom sastavu i funkciji. Kada se reguliše rad Proširenog senata nigde se ne pominje da li se glasa javno ili tajno. Prema tome, prema njihovom stavu nije postojala nikakva pravna prepreka da se glasa tajno ili javno.“
Dodaje da predstavnici Filozofskog fakulteta nisu podržali takvu odluku, ali da je većina odlučila drugačije.
„Predstavnici Filozofskog fakulteta nisu podržali tajno glasanje upravo zato što mnogi članovi našeg kolektiva izražavaju sumnju kako će ko glasati. Međutim, većina, odnosno 21 član, bila je za tajno glasanje i to je bila volja većine“, kaže Alanović.
Rončević: Statut je potpuno jasan
Potpuno drugačije tumačenje ima dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Srđan Rončević koji je prisustvovao sednici Proširenog senata.
„Za mene je situacija potpuno jasna. Na sednici sam rekao da uopšte nije bitno kakav je moj osećaj ili moje lično mišljenje. Ja jednostavno čitam Statut. Statut u članu 68 kaže da glasanje treba da bude javno. Tu za mene nema više nikakvog prostora za različita tumačenja“, kaže Rončević za Mašinu.
On smatra da se Poslovnik o radu Senata ne može koristiti kao osnov za tajno glasanje.
„Statut je viši pravni akt od poslovnika. To spada u elementarna znanja iz prava. Kao što je Ustav iznad zakona, tako je i statut iznad poslovnika. Mogućnost koju poslovnik daje da se Senat opredeli za tajno glasanje protivstatutarna je i ona mora da bude obrisana. Dok se to ne uradi, ne sme da se primenjuje.“
Prema njegovim rečima, profesori moraju javno da stoje iza svojih odluka.
„Svako od nas sa svojim integritetom i zvanjem profesora mora da kaže da li neko ispunjava uslove ili ne ispunjava. Ako ste protiv izbora nekog profesora, onda morate da kažete zbog čega. To ne može da se krije iza tajnog glasanja. Tajna glasanja postoje za izbor dekana i rektora kako bi zaposleni bili zaštićeni od eventualne odmazde. Ovde mi odlučujemo o profesoru i ne možemo da se sakrivamo iza tajnosti“, ističe Rončević.
„Ovo vidim kao osvetu“
Rončević smatra da slučaj profesora Mihića nije izolovan.
„Profesor koji je podneo primedbe potpuno je jasno rekao zbog čega ih podnosi. Govorio je o blokadama, podršci studentima i javnim istupima profesora Mihića. Ja to vidim kao osvetu za stavove koje su zastupali profesor Mihić i profesorka Jelena Kleut. Mislim da je cilj da se oni kazne, ali i da se pošalje poruka drugim profesorima koji tek treba da prolaze kroz izbore u zvanja šta će se desiti ukoliko javno iznose određene stavove“, priča Rončević.
Dodaje da će, po njegovom mišljenju, konačnu ocenu dati sud.
„Pretpostavljam da će sud osporiti ovakve odluke zbog kršenja akata koje je propisao Univerzitet. Mislim da će biti sporno i obrazloženje odluke, jer svaka negativna odluka mora da odgovori na svaki navod iz prigovora.“
Profesorka Akademije umetnosti Zirojević Lečić: „Nisam želela da učestvujem u tome“
Profesorka Akademije umetnosti Bosiljka Zirojević Lečić napustila je sednicu Proširenog senata neposredno pre glasanja prošle nedelje. Na jučerašnjoj kaže da nije učestvovala – ni ona, kao ni njene koleginice.
„Moj čin da izađem sa sednice sve govori. Nisam želela da učestvujem u tome. Iskreno, mene je sramota da učestvujem u takvom postupku. Kada sam videla da će se ponovo glasati o tome da li će glasanje biti tajno ili javno i kada su gotovo kao po komandi podignute ruke za tajno glasanje, shvatila sam da ne želim da budem deo toga“, kaže profesorka Zirojević Lečić u razgovoru za Mašinu.
Kako ističe, gotovo cela sednica bila je posvećena raspravi o proceduri.
„Sat i po vremena razgovarali smo o tome da li glasanje treba da bude javno ili tajno, a gotovo da nismo ni stigli do prigovora profesora Mihića. Posle svih argumenata koji su izneti bila sam ubeđena da tajnog glasanja neće biti. Upravo zato me je reakcija većine potpuno razočarala“, dodaje.
Profesorka Zirojević Lečić smatra da nije problem u tome da neko glasa protiv izbora profesora, već u tome da javno preuzme odgovornost za takvu odluku.
„Ja sam očekivala da glasanje bude javno. Neka neko bude protiv prigovora profesora Mihića, to je njegovo pravo. Ali onda treba javno da kaže zbog čega je protiv. Ne razumem taj strah od javnog stava. Imam utisak da se insistira na tajnom glasanju upravo zato da bi se nešto sakrilo i da niko ne bi morao da preuzme odgovornost za svoju odluku“, kaže ona.
Dodaje da ovakve odluke ostavljaju mnogo šire posledice.
„Mislim da ovo nije samo urušavanje Univerziteta u Novom Sadu nego cele akademske zajednice. Ovo liči na zastrašivanje. Poruka profesorima je – ćutite, povucite se i nemojte javno da govorite ono što mislite“, priča ona.
Iako se formalno odlučivalo o prigovoru jednog profesora, rasprava na Univerzitetu u Novom Sadu pokazala je duboke podele unutar akademske zajednice. Jedni smatraju da je Prošireni senat postupao u skladu sa pravnim tumačenjem svojih službi, dok drugi upozoravaju da je prekršen Statut, da je ugrožena transparentnost odlučivanja i da se na taj način stvara ozbiljna pravna nesigurnost za sve nastavnike koji će ubuduće prolaziti kroz postupke izbora u zvanja, zaključuju sagovornici i sagovornica Mašine.
A.Đ.
