Pitanje glasanja građana Srbije koji žive u inostranstvu postalo je jedno od spornih pitanja uoči izbora. Dok interesovanje dijaspore, prema nezvaničnim informacijama, značajno raste, organizacija glasanja ne prati taj trend.
Prema informacijama Vladimira Dragaša, advokata i člana Zeleno-levog fronta (ZLF) broj građana kojima je odobreno glasanje u inostranstvu je trenutno oko 106.000. Reč je o broju koji je višestruko veći u odnosu na decembar 2023. godine, kada je za glasanje u inostranstvu bilo prijavljeno nešto manje od 40.000 ljudi.
Istovremeno, nadležna ministarstva ne objavljuju podatke o ukupnom broju prijavljenih građana, niti jasno saopštavaju koliko je prijava odobreno.
„Ta brojka je, prema nezvaničnim navodima ljudi koji rade u komisiji za reviziju biračkog spiska, juče dosegla 106.000. Ali to je 106.000 ljudi kojima je odobreno. Mi ne znamo koliki je broj prijavljenih. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i Ministarstvo spoljnih poslova, neće da kažu koliko je ukupno prijavljenih. Neće da kažu ni koliko su odobrili, iako bi ta brojka tek trebala da im bude poznata“, kaže Dragaš u razgovoru za Mašinu.
„Ljudi će morati da putuju hiljadama kilometara da bi glasali“
Jedan od ključnih problema jeste broj biračkih mesta. Prema Dragaševim navodima, ukoliko ostane postojeći broj, više od 20.000 građana kojima je odobreno glasanje moglo bi da ostane bez biračkog mesta.
Poseban problem predstavljaju države sa velikom teritorijom i velikim udaljenostima između gradova u kojima će glasanje biti organizovano.
„Otvorili su biračko mesto u Los Anđelesu i uputili građane koji žive u Hjustonu da idu da glasaju u Los Anđeles. To je, ako se dobro sećam, više od 2.000 kilometara. Dakle, neki naš državljanin bi morao da sedne u avion, da ode u Los Anđeles i da uhvati neki trenutak, rano ujutru, da glasa, ili da proba da dođe dan ranije pa noću da glasa u Los Anđelesu“, navodi Dragaš.
Problem, prema njegovim rečima, nije ograničen samo na Sjedinjene Američke Države. Slična situacija može pogoditi birače u Australiji, Kini, Kanadi i Brazilu.
Za građane i građanke koji žive daleko od diplomatsko-konzularnih predstavništava u kojima će biti otvorena biračka mesta, glasanje na ovaj način postaje logistički zahtevna i skupa aktivnost. Umesto da biračko pravo bude dostupno pod jednakim uslovima, mogućnost glasanja može zavisiti od toga koliko je građanin spreman i u mogućnosti da putuje.
„Ako pogledate, u istom položaju su naši ljudi u Australiji, u Kini, u Kanadi, u Brazilu. Meni ne ostaje ništa drugo nego da zaključim da je ovde reč o sistematskoj opstrukciji mogućnosti glasanja za naše državljane u inostranstvu“, kaže Dragaš.
Glasanje „u nevreme“
Problem, međutim, nije samo u geografiji. Za deo dijaspore dodatna prepreka predstavlja i vreme u kojem će biračka mesta biti otvorena.
Građani i građanke Srbije koji žive u vremenskim zonama značajno udaljenim od Srbije mogu biti prinuđeni da glasaju tokom noći ili u vrlo ranim jutarnjim satima po lokalnom vremenu.
„Državljani Republike Srbije koji žive u zemljama koje su u dalekim vremenskim zonama u odnosu na našu biće prinuđeni, ako baš žele da glasaju, da glasaju u nevreme, dakle noću. Ja ne znam da postoji država na ovoj planeti koja organizuje glasanje noću, a posebno je paradoksalno da se to radi u odnosu na one naše državljane koji do svojih biračkih mesta verovatno moraju da putuju ne samo gradskim prevozom, nego međugradskim, a negde čak i avionskim saobraćajem.“
Time se, smatra Dragaš, građanima koji već moraju da ulažu dodatni napor da bi ostvarili biračko pravo nameće još jedna prepreka.
„Kažnjavaju se zato što su zainteresovani da glasaju“
Dragaš povećano interesovanje dijaspore povezuje i sa političkim karakterom njenog dosadašnjeg glasanja. Prema njegovoj oceni, činjenica da je odziv sada znatno veći, uz procenu da je dijaspora na prethodnim izborima relativno više glasala za opozicione liste, otvara pitanje političkih motiva iza načina na koji se organizuje glasanje u inostranstvu.
„Brojke su daleko veće nego što je to bio slučaj u prethodnim izbornim ciklusima, a dijaspora je relativno glasala proopoziciono. Pa sad tu postoji strah, ja mislim, u vlasti da im se dozvoli da glasaju i onda se ide na najbanalnije uskraćivanje te mogućnosti – smanjivanjem broja biračkih mesta i određivanjem vremena glasanja u bukvalno nevreme“, smatra Dragaš.
Poruka onima koji su otišli iz Srbije
Postoji, međutim, još jedan aspekt ovog problema koji prevazilazi samu izbornu proceduru.
Veliki deo građana i građanki Srbije koji žive u inostranstvu iz zemlje nije otišao slučajno. Razlozi za odlazak često su povezani upravo sa ekonomskim, društvenim i političkim okolnostima u Srbiji. Otežavanje njihovog učešća u izborima, zato, može imati i simboličku dimenziju.
„Jedan nemali broj tih naših građana u inostranstvu je suštinski otišao iz ove zemlje zbog toga kakva je ova zemlja. I mi nekako kao da im sada šaljemo poruku: ‘Da, u pravu ste. Niste ni trebali da budete ovde. Nemojte da se vraćate.’ I u tom nekom smislu čini mi se da se šalje potpuno pogrešna poruka“, zaključuje Dragaš.
Podsetimo, istekao je rok za podnošenje izbornih lista Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) za vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, a do sada je proglašeno 16 listi koje će se naći na glasačkim listićima.
Sve detalje o izborima možete pratiti na Mašini.
A.Đ.
