Nabavka obuhvata providne glasačke kutije od pleksiglasa namenjene višekratnoj upotrebi, kao i UV lampe i sprejeve koji služe za obeležavanje birača tokom glasanja.
Prema specifikaciji, sprejevi moraju sadržati UV mastilo koje ostaje vidljivo najmanje 24 sata pod UV svetlom, dok lampe treba da omoguće proveru da li je birač već glasao.
RIK je odluku o nabavci izborne opreme doneo početkom aprila, uz obrazloženje da komisija mora biti spremna za održavanje eventualnih izbora na svim nivoima, uključujući parlamentarne, predsedničke, lokalne izbore i izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina.
Iako procenjena vrednost nije objavljena na Portalu javnih nabavki, članovi RIK-a koji su glasali protiv, a kojih je bilo pet od ukupno 16 prisutnih članova, rekli su da ona mnogo košta.
„Ove godine je predviđeno da se za nabavku glasačkih kutija izdvoji više od 125 miliona dinara, za razliku od 2023. kada smo u oktobru mesecu doneli odluku o postupku javnih nabavki po skraćenom postupku, za iznos od više od devet miliona dinara. Ta nesrazmernost nas opominje da se upitamo zbog čega se sada raspisuje konkurs za tako veliki broj glasačkih kutija“, rekao je tada za N1 Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta i član RIK-a, prenosi Nova ekonomija.
Podsetimo, kako je Mašina ranije pisala, i dalje se spekuliše kada će biti novi izbori u Srbiji. Iako se u medijima spominje Vidovdan i jul 2026, predsednik Republike Srbije pre nekoliko dana najavio da će konačnu odluku doneti za desetak dana, što ističe sutra. Da bi izbori bili raspisani 12. jula, imajući u vidu da je od raspisivanja do dana izbora neophodno da prođe najmanje 40 dana, poslednji rok za raspisivanje bio bi 28. maj, dodaje Nova ekonomija.
Pavle Dimitrijević je za Mašinu ranije govorio o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučić, da će izbori biti u decembru ove godine.
„Ako izbori budu u decembru 2026, kao što je predsednik najavljivao, u toj varijanti predsednik bi onda skratio sebi predsednički mandat jedno tri meseca, ali time izbegava izbore na kojima ne može da bude kandidat. Istovremeno skraćuje i mandat parlamentu za godinu dana, ali zadržava mogućnost da bude kandidat za premijera“, dodao je Dimitrijević.
Kada je reč o predsedničkim izborima, procedura je jasno definisana, ističe Dimitrijević.
„Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika republike. Mandat predsednika počeo je da teče 31. maja 2022. godine, kada je položena zakletva, tako da redovni predsednički izbori moraju da budu raspisani 2. marta 2027. To je najkasniji rok kada bi morali da budu raspisani.“
Za razliku od predsedničkih, parlamentarni izbori imaju fleksibilniji okvir.
„Parlamentarni izbori mogu praktično bilo kada, jer ih raspisuje predsednik republike. Uvek je pitanje tehnike – da li će to biti na osnovu obrazloženog predloga vlade, ostavke premijera ili nekog drugog formalnog razloga, ali smo već videli da se to u praksi više puta dešavalo.“
Dimitrijević dodaje da je moguće i ranije raspisivanje izbora, nezavisno od redovnih rokova. „Hipotetički je moguće da parlamentarni izbori budu i ranije, na primer oko Vidovdana ili u nekom drugom terminu, jer je to stvar političke odluke i procedure koja se može prilagoditi.“
A.Đ.
