„Mislim da ta konfuzija dolazi iz činjenice da mi dugo već nemamo redovne izbore i da se suštinski oni, naročito na republičkom nivou, vrlo često i veštački izazivaju. Tako da smo mi imali izbore 2012, pa 2014, pa 2016, pa 2020 i tako dalje. Izbori bi trebalo da budu na četiri godine, ali su ti republički izbori zapravo često rezultat političke odluke, a ne realne potrebe.“
Ona objašnjava da se parlamentarni izbori formalno pokreću kroz proceduru koja uključuje Vladu i predsednika države.
„Da bi došlo do raspisivanja parlamentarnih izbora, vlada šalje predsedniku obrazloženi predlog za raspuštanje Narodne skupštine, uz obrazloženje da većina više ne funkcioniše. Međutim, mi u praksi znamo da vladajuća većina vrlo dobro funkcioniše i da je to u suštini jedna politička igranka, jedna šarada“, dodaje Mandić.
Upravo zbog toga, kako ističe, javnost ostaje bez jasnog odgovora na pitanje zašto se izbori raspisuju.
„Ako se odluka ne donosi na osnovu toga da li većina funkcioniše ili ne, mi zapravo ne znamo na osnovu čega se donosi. Pretpostavlja se da je to povezano sa istraživanjima javnog mnjenja, rejtingom vlasti ili nekim međunarodnim okolnostima.“
Kakvu ulogu ima Aleksandar Vučić u raspisivanju parlamentarnih i predsedničkih izbora?
Kada je reč o ulozi predsednika države Aleksandra Vučića u tom procesu, Mandić naglašava da on nije jedini akter.
„Nije samo na potezu predsednik republike. Mora da postoji obrazloženi predlog vlade koji mu se upućuje, a onda on donosi odluku o raspuštanju skupštine i raspisivanju izbora.“
U tom scenariju, predsednik bi, kako se već dešavalo, mogao aktivno da učestvuje u kampanji.
„On bi mogao da vodi kampanju za republičke izbore na način na koji je to radio i za lokalne izbore, praktično kao partijski čovek na čelu države. Međutim, to nije u skladu sa ustavom i nije u skladu sa zabranom sukoba interesa“, ističe.
Mandić upozorava da takva praksa predstavlja problematično mešanje funkcija.
„Niko ne može da obavlja javnu funkciju na način da je meša sa svojim partijskim interesima. Ukoliko bi Aleksandar Vučić učestvovao u kampanji za republičke izbore, naročito kao kandidat za predsednika vlade, to bi značilo da zloupotrebljava funkciju predsednika države.“
Za razliku od parlamentarnih, predsednički izbori podležu drugačijoj proceduri.
„Da bi došlo do raspisivanja predsedničkih izbora, ne može se to uraditi nekakvim obrazloženim predlogom. Moramo da imamo ostavku predsednika, jer mi trenutno predsednika imamo. Dakle, jedini način je da on podnese ostavku“, kaže Mandić.
Ovakav scenario, napominje, smo već videli u političkoj praksi u Srbiji.
„To je uradio Boris Tadić 2012. godine, kada je skratio mandat kako bi se predsednički i parlamentarni izbori održali istovremeno. To je, međutim, politički rizičan potez.“
U slučaju ostavke predsednika, dolazi do privremenog institucionalnog rešenja.
„Funkciju vršioca dužnosti predsednika republike u tom slučaju preuzima predsednik Narodne skupštine. U ovom trenutku, to bi bila Ana Brnabić, i to traje do izbora novog predsednika.“
Istovremeno, i izvršna vlast ulazi u prelazni režim. „Vlada u tom slučaju nastavlja da radi, ali u tehničkom mandatu. To znači da obavlja samo neodložne poslove, bez donošenja ključnih političkih odluka, sve do izbora nove vlade.“
Kada je reč o eventualnoj kandidaturi Aleksandra Vučića, Mandić podseća na ustavna ograničenja.
„Vučić ne bi mogao treći put da se kandiduje za predsednika republike. To je jasno ograničeno na dva mandata. Međutim, što se tiče mesta predsednika vlade, takvo ograničenje ne postoji.“
To otvara prostor za različite političke scenarije, ali i dodatna pitanja o zloupotrebi institucija i političkoj ravnoteži. „On ne bi mogao da bude ponovo predsednik, ali bi mogao da bude premijer, i to je nešto što treba imati u vidu kada se govori o mogućim raspletima.“
Mandić kaže da je važno razumeti razliku između formalnih procedura i političke prakse. „Mi imamo jasna pravila na papiru, ali u praksi često gledamo nešto drugo – političke odluke koje se donose na osnovu procene koristi, a ne na osnovu stvarne potrebe sistema.“
Vanredni scenariji i rokovi – šta znači skraćivanje mandata i „uklapanje“ izbora
Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA objašnjava da je ključno razlikovati formalne rokove od političkih odluka.
„Ako izbori budu u decembru 2026, kao što je predsednik najavljivao, u toj varijanti predsednik bi onda skratio sebi predsednički mandat jedno tri meseca, ali time izbegava izbore na kojima ne može da bude kandidat. Istovremeno skraćuje i mandat parlamentu za godinu dana, ali zadržava mogućnost da bude kandidat za premijera.“
Kada je reč o predsedničkim izborima, procedura je jasno definisana.
„Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika republike. Mandat predsednika počeo je da teče 31. maja 2022. godine, kada je položena zakletva, tako da redovni predsednički izbori moraju da budu raspisani 2. marta 2027. To je najkasniji rok kada bi morali da budu raspisani.“
To znači da bi eventualno održavanje izbora ranije zahtevalo dodatne političke poteze.
„Ako bi parlamentarni izbori bili u decembru 2026, to bi zapravo bilo skraćenje predsedničkog mandata za tri-četiri meseca, ali bi zahtevalo određeno uklapanje rokova i odluka.“
Za razliku od predsedničkih, parlamentarni izbori imaju fleksibilniji okvir.
„Parlamentarni izbori mogu praktično bilo kada, jer ih raspisuje predsednik republike. Uvek je pitanje tehnike – da li će to biti na osnovu obrazloženog predloga vlade, ostavke premijera ili nekog drugog formalnog razloga, ali smo već videli da se to u praksi više puta dešavalo.“
Dimitrijević dodaje da je moguće i ranije raspisivanje izbora, nezavisno od redovnih rokova. „Hipotetički je moguće da parlamentarni izbori budu i ranije, na primer oko Vidovdana ili u nekom drugom terminu, jer je to stvar političke odluke i procedure koja se može prilagoditi.“
Ipak, postoje i redovni rokovi koji definišu kada bi izbori trebalo da se održe.
„Redovni parlamentarni izbori morali bi da budu raspisani oko 8. novembra 2027, a izborni dan bi bio krajem decembra ili početkom januara. Ali kada govorimo o vanrednim izborima, tu imamo mnogo više kalkulacija i kombinacija.“
Upravo zbog toga, Dimitrijević upozorava na kompleksnost mogućih scenarija.
„Sve zavisi od toga šta uzmete kao polaznu osnovu. Ako govorimo o vanrednim parlamentarnim izborima u decembru, onda bi moralo da dođe do uklapanja sa predsedničkim izborima, što podrazumeva i ostavku predsednika i prilagođavanje rokova. To je onda malo više političke i pravne ‘gimnastike’“, dodaje Dimitrijević.
Jedno od ključnih pitanja u javnosti jeste i da li predsednik može biti nosilac liste na izborima. Sagovornik podseća da je takva praksa već viđena.
„On je i ranije bio u imenu liste, i mi smo uvek govorili da je to apsolutno loša praksa. Davali smo preporuke, posebno za lokalne izbore, da nosilac liste treba da bude lice koje ima biračko pravo u toj lokalnoj sredini.“
Međutim, kada je reč o parlamentarnim izborima, ne očekuje promene. „Što se tiče parlamentarnih izbora, ja ne očekujem da to bude drugačije, jer se ta praksa vukla sve vreme do sada. Tako da ne verujem da će se sada nešto promeniti.“
On kaže da ipak ostavlja prostor za oprez u procenama. „Možda je i previše prejudicirati, ali na osnovu dosadašnje prakse teško je očekivati da će doći do drugačijeg pristupa.“
U celini posmatrano, dodaje, jasno je da izborni proces u Srbiji ne zavisi samo od formalnih pravila, već i od političkih odluka koje ih oblikuju.
„Sve ove kombinacije pokazuju koliko je sistem fleksibilan u praksi, ali i koliko to može da zbuni javnost, jer postoji veliki jaz između onoga što je propisano i onoga što se zaista dešava“, kaže Dimitrijević i ističe da svako razmatranje izbora mora uzeti u obzir i pravne okvire i političku realnost u kojoj se oni primenjuju.
A.Đ.
