Skromno – tako će premijer Macut proslaviti 100 dana na novom radnom mestu, tokom posete Zavičajnom muzeju u Knjaževcu i Arheo-etno parku u selu Ravna, gde će u 18 časova predstaviti ostvarene rezultate „svoje“ Vlade.
Potpuni anonimus u trenutku kada je imenovan, ispostaviće se da će, inače po struci endokrinolog, takav i ostati. Ukoliko se prosečnom građaninu Srbije na ulici postavi pitanje ko je premijer zemlje, mnogi ne bi znali ni njegovo ime. A kako bi i mogli, kada se na prste jedne ruke može nabrojati koliko se puta Macut pojavio u javnosti, odnosno u medijima. Od toga je dva puta bilo tokom poseta u Republici Srpskoj, te prisustvo sahrani papa Franje.
Kada se pogleda unazad, javnost je prvi put čula za Macuta kao jednog od prvih članova Vučićevog novonastalog Pokreta za narod i državu. Zatim, bio je jedan od retkih iz akademske zajednice koji je posetio Pionirski park, odnosno sada već famozni „ćacilend“. Nakon što je postao premijer, u svega dva navrata je dospeo u etar – kada je istraživački portal Krik pisao o njegovoj novoj vili, te tokom pregovora sa rektorom beogradskog Univerziteta Vladanom Đokićem.
Kada se podvuče crta, Macut je tokom prethodnih 100 dana bio poprilično neprimetan. A možda je po Ustavu najmoćniji čovek države takav i trebao da bude, ukoliko se uzme u obzir teza da je njegovo imenovanje puko prelazno rešenje kako bi se prebrodila kriza u zemlju. Jer, naposletku, u Srbiji se odluke ne donose u Nemanjinoj, već sa Andrićevog venca.
Politički konsultant Dušan Milenković u razgovoru za Mašinu naglašava da sve Vlade Republike Srbije, od trenutka kada je trenutni predsednik Aleksandar Vučić preuzeo državu, u sušini nebitne. Jer, kako kaže, svim prethodnim iteracijama Vlada upravlja upravo Vučić.
„U Srbiji je potpuno besmisleni termin 100 dana vlade. Inače, mi smo to preuzeli, kao i mnoge druge države, iz političke prakse Sjedinjenih Američkih Država. Kod njih to ima smisla, kod nas je potpuno irelevantno. Ja lično mislim da je Đuro Macut proizvod jednog kompromisa i jedne bezizlazne situacije u kojoj se našao Vučić, odnosno u sred ovog političkog zemljotresa koji se dešava u Srbiji. Tu pre svega mislim na činjenicu da su svi režimski politički čionici bili svesni da preuzimanje vlasti u ovom trenutku znači i izvesnu, barem kratkoročnu, političku smrt. U tom smislu, Macut je puki kompromis“, smatra Milenković.
Sagovornik Mašine napominje da ne treba gledati na Macuta kao na individuu sa političkom težinom, odnosno da nije zbog politike izabran na mesto premijera. Kako kaže Milenković, pravo pitanje je kakvi su interni i poslovni odnosi između njega i aktuelnog režima.
„Nije stvar političke moći, niti političke pozicije, već su u pitanju aranžmani. Ne postoji nikakva ni ambicija, ni potencijal niti želja da se Macutov politički angažman nastavi na duže staze. Samim tim, nema ni potrebe da režim ulaže resurse u njegovu promociju i da grade njegovu političku ličnost. S druge strane, vidimo da ni on nema takve ambicije“, rekao je Milenković.
Za kraj, on napominje da je u Srbiji na snazi društveni konsenzus o tome da je Macut apsolutno politički irelevantna ličnost.
„I tu ne pričamo samo o opozicionom delu javnosti, nego i o glasačima Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića“, zaključuje Milenković.
M.B.
