Birački odbor je organ koji sprovodi izbore na biračkom mestu i odgovoran je za poštovanje pravila i procedura na biračkom mestu. Često se članovi biračkih odbora pogrešno i kolokvijalno nazivaju „kontrolorima”, iako ta funkcija u izbornom procesu, zapravo, ne postoji.
Vukosava Crnjanski iz Crte kaže za Mašinu da članovi biračkog odbora snose i krivičnu odgovornost za poštovanje zakona u procesu glasanja.
„U nadležnosti biračkog odbora je da obezbedi tajnost glasanja, održavanje reda na biralištu, pravilno identifikovanje i nalaženje birača u izvodu iz biračkog spiska, rukovanje UV lampom i sprejom, sastavljanje zapisnika, čuvanje i isporučivanje glasačkih listića u lokalnu izbornu komisiju, glasanje van biračkog mesta… Sve što se dešava u procesu glasanja, u nadležnosti je biračkog odbora”, kaže ona.
Važno je, dodaje, da član prati i šta rade kolege iz biračkog odbora.
„Nedavno je za falsifikovanje rezultata glasanja osuđena građanka iz Mionice, koju je na izborima 2023. u birački odbor delegirala Srpska napredna stranka. Do presude, koja je svakako presedan, sigurno ne bi došlo da opoziciona članica biračkog odbora nije bila dovoljno „budna“, obučena i odlučna”, podseća Crnjanski.
Na prethodnim parlamentarnim izborima ukupno je bilo 8.273 biračka mesta u Srbiji, što znači da je potrebno više od 16 hiljada ljudi kako bi jedna izborna lista ‘pokrila’ sva biračka mesta svojim članovima.
„To je ozbiljan broj i podrazumeva da je neko prisutan tokom celog izbornog dana – i to aktivno prisutan, što znači da je dobro obučen o obavezama i pravima članova biračkih odbora, te o svim mogućim nepravilnostima i manipulacijama koje mora da spreči”, navodi Vukosava Crnjanski.
Do sada je, navodi, opozicija uspevala da obezbedni celodnevno prisustvo svojih ljudi u biračkim odborima samo na otprilike trećini biračkih mesta, što, smatra, ne čudi u situaciji kada više nema „velikih“ opozicionih partija, s razvijenim mrežama lokalnih odbora.
Članovi stalnog i proširenog sastava biračkog odbora ne moraju biti članovi stranke
Crnjanski za Mašinu objašnjava razliku između stalnog i proširenog sastava biračkih odbora.
Dok stalni sastav ima šest članova – predsednik, zamenik predsednika, dva člana i dva zamenika člana, broj članova proširenog sastava zavisi od broja izbornih listi koje se kandiduju na izborima.
„Stalni sastav imenuje lokalna izborna komisija, na predlog poslaničkih grupa. Sastav biračkog odbora srazmeran je odnosu snaga, odnosno zastupljenosti poslaničkih grupa u parlamentu na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu”, objašnajva Crnjanski.
Prošireni sastav, takođe, imenuje lokalna izborna komisija, dodaje, ali na predlog podnosilaca proglašenih izbornih listi, što znači da svaka lista koja učestvuje na izborima ima pravo na jednog člana i jednog zamenika člana proširenog sastava, koji imaju jednaka prava.
„Ako se, dakle, na izborima nadmeće 10 izbornih lista, prošireni sastav može da čini 20 osoba. Zajedno sa stalnim sastavom, 26 ljudi će se starati o sprovođenju glasanja. Naravno, svi oni ne moraju sve vreme da budu prisutni, ali može se reći da je za svaku listu poželjno da bar jednog predstavnika ima u svakom trenutku na biračkom mestu”, navodi Crnjanski i dodaje da ne morate biti član neke stranke da bi vas ona delegirala u birački odbor.
Šta je razlika između članova biračkih odbora i posmatrača?
Organizacija Crta od 2016. godine ima svoju posmatračku misiju i na taj način učestvuje u izbornim procesima. Između posmatrača i članova biračkih odbora postoji velika razlika, objašnjava Crnjanski za Mašinu.
Birački odbor je „vlast“ na biračkom mestu, navodi Crnjanski, odgovoran za zakonitost i kvalitet procesa, dok posmatrači, objašnjava, kao što im ime kaže, posmatraju i, u interesu javnosti, beleže i izveštavaju o tome kako ta „vlast“ radi svoj posao.
„Bitno je naglasiti da, za razliku od članova biračkog odbora koji moraju „u sve“ da se mešaju, odnosno intervenišu kako bi se otklonila bilo koja nepravilnost, posmatrači ne smeju ni u šta da se mešaju. Oni nisu na biračkom mestu da bi uticali na birački odbor ili mu „pomagali“ u radu”, naglašava Crnjanski.
Dodaje da je pozicija posmatrača apsolutno nezavisna i da su oni, kako kaže, „u obavezi isključivo prema činjenicama”, dok, kako kaže, sa druge strane, nije neobično da se članovi biračkog odbora koji predstavljaju različite političke opcije, „usaglase“ da svi zažmure na neke propuste kako se ne bi obarali rezultati glasanja na njihovom biračkom mestu.
„Ponekad, ceo sastav biračkog odbora nije na istom nivou osposobljenosti za posao, što ostavlja prostor bolje obučenim članovima da manipulišu one slabije pripremljene iz ko zna kojih razloga.”
Dobri posmatrači, navodi Crnjanski, sve to vide i beleže i to utiče na posmatračku ocenu kvaliteta procesa, ali, ponavlja, ne smeju da se upliću u rad biračkog odbora.
„Posmatrači mogu da budu raspoređeni i van biračkih mesta, što im omogućava da lakše uoče pojave poput vođenja paralelnih evidencija ili čak kupovine glasova, koju kao krivično delo treba da prijave policiji”, dodaje Crnjanski.
Iako studenti u blokadi, zborovi i drugi građani u Srbiji mesecima unazad traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, oni još uvek nisu raspisani.
Prethodnih nedelja u više navrata su se pominjali različiti datumi kada bi izbori mogli biti održani, a poslednju informaciju dao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je izbore najavio za period između septembra i novembra ove godine.
Krajnji rok za održavanje parlamentarnih izbora je 2. januar 2028. godine.
D.S.
