Konsultantkinja za izborne kampanje Ana Stojiljković za Mašinu kaže da je SNS sada pristao na veliki broj debata, u kojima učestvuju i čelnici SNS sa namerom da diskredituju kandidate na studentskoj listi i pokušava da poljulja poverenje koji je Studentski pokret zadobio u protekle skoro dve godine.
„Televizijske debate su možda i najteži oblik političkog nadmetanja čak i za iskusne političare, a od pojave društvenih mreža su još i riskantnije jer gafovi žive zauvek, pa je za očekivati da ljudi sa studentske liste bez političkog iskustva ne pokažu zadovoljavajući nivo prezentacije svojih ideja“, objašnjava Stojiljković.
Ona kaže da na studentskoj listi čak i nema puno kandidata koji su do sada učestvovali u takvim dijalozima u na primer akademskoj ulozi.
„SNS tu vidi svoju šansu da se učini spremniji da upravlja državom, a da drugu stranu predstavi manje sposobnom i vičnom tom obliku nadmetanja. U dosadašnjiim debatama im je to negde pošlo za rukom, a negde i ne“, ocenjuje ona.
Upitana je šta koja strana dobija od debata, na šta je odgovorila da SNS očekuje da se predstavi kao nadmoćan, dok druga strana očekuje da pokaže da je kandidovala najbolje i najstručnije ljude.
„Ti ljudi u svojim sferama mogu da ponovo grade institucije i vrate poverenje građana u njih. Jedna od najvećih zamerki nezadovoljnih građana prema SNS-u je to što su od ministarstava pa do lokalnih organa postavljali nestručne ljude i tako uništili institucije. Studentska lista, pretpostavljam, daje odgovor na tu potrebu građana za ljudima koji znaju šta rade“
Navodi da zbog tih razloga misli da je diskutabilna situacija da se debate vode u medijima koje gledaju samo ti nezadovoljni građani, jer tu samo jedna strana može nešto da dobije, odnosno izmeni.
Stoga smatra da bi logičniji izbor medijskog prostora za debatu koji odgovara Studentskoj listi bili RTS ili TV Blic.
Širenje političke nekulture
Profesorka sa Filozoskog fakulteta u Novom Sadu, Smiljana Milinkov, ističe da su debate u demokratskom društvu jedan od osnovnih oblika komuniciranja i načina saopštavanja određenih stavova, vrednosti i mišljenja kad je reč o predizbodnoj kampanji.
„S obzirom da se u našem društvu debate izbegavaju već više od deset godina, u smisu da predstavnici vlasti ne žele da razgovaraju sa drugim političkim akterima, u ovopredizbornoj kampanji smo, na većini medija, imali priliku da čujemo samo jedan glas, a onda zaista ne znam čemu debate mogu da služe“, govori ona.
Smatra da je trenutni vid debata besmislen zato što se ne radi o sučeljavanju argumenata i mišljanja, nego se radi o širenju političke nekulture – protivnicima se ne dopušta da dođu do reči, manipuliše se činjenicama i podacima, a publika, kako ocenjuje ona, od svega toga vidi svađu.
Prema njenom mišljenju, insistiranje vladajućih struktura da se organizuju debate, pokušavaju da učestvovanjem u debati preglasavaju ostale, da im se ne dopuste da dođu do reči, da se viče i tako obesmisli čitav predizborni kontekst i razgovor. Imamo taj neravnopravan odnos, pa mislim da je mudro i ne učestovati u debatama sa ljudima sa kojima nema šta da se debatuje. Imali su priliku svih ovih godina, oni su je izbegavali“, završava Milinkov.
Poštovanje kao preduslov dijaloga
Profesorka na Fakultetu političkih nauka, Ana Milojević objašnjava za Mašinu da debate služe da se pridobije mali broj neopredeljenih birača ili da se pojačaju stavovi kod onih koji su se već opredelili za neku političku opciju.
„Mislim da je suštinsko pitanje kako gledamo na debatu ili dijalog. Ako gledamo na to kao na najbolji oblik razgovora u kome dve jednake strane sučeljavaju mišljenja, kako možemo da uopšte razmišljamo o tome na taj način zato što nema uvažavanje i jednakost između dve strane da bismo mogli da govorimo o nekoj vrsti istinskog dijaloga“, ocenjuje Milojević.
Zato, kako navodi, postoji veliki otpor prema učešću u debatama.
Profesorka FPN-a ocenjuje da pozivi na debate od strane vlasti ne demonstriraju uvažavanje sagovornika, te ih karakteriše kao deklarativne, a ne suštinske pozive na dijalog.
„Ne možemo imati razgovor između dve strane sa uvažavanjem, koje mogu da saslušaju argumente, a da demonstrirate da ne postoji uvažavanje sagovornika. To ne možemo smatrati pozivom za na dijalog“, zaključuje Milojević.
L.M.
